Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
политику, из злобе и лукавства, с намјеренијем и са знањем, дају нам таке науке|и совјете како ћеду нас лакше куд они хоћеду за нос вући. А да како ћемо их познати? Имајмо само јестествени здрави разум, пак ћемо их ласно сазнати.
Овим противоречијам сад се људи чуде, нити хоћеду да их којеко за будале држи, да их за нос вуче и да их вара. Сад већ сваки познаје и види да: ко год на ови прекрасни
Предлаже им се друго чисто, јасно и не|злобиву детету ласно разумително, које да хоћеду могли би опипати и познати: нећеду, него стоји их вика на све што је ново, горе него на бесна курјака.
нека говоре без пристрастија, нека бодарствују какове ће се књиге деци давати, а они који не знаду, нек ћуте ако хоћеду да су поштени. Ноћ пролази, дан се приближава: иде Видовдан, Видиће се ко је в е р а, ко ли је н е в е р а!
Кад људи по обичају свога свеца славе и тада себе млоги затиру, видиш истом по чопор калуђера, пак да хоћеду само да једу и пију као и остали људи, пак да иду својим путем, нека би!
начин испочетка противстајати, да се не уводе и не укорењавају: зашто кад се већ уведу и утврде, силом и на срамоту хоћеду да се за закон држе и почитују. Ево шта простота и сујеверије виче: „Тако су наши стари чинили, тако хоћемо и ми!
свима људма такови који од оних превара свој прибитак и корист имаду, и зато баш ако их они и не верују, ништа мање хоћеду на сваки начин да их други верују, јер њима тако торна конат.
се његовом неваљалом воспитанију и бедности приписује, ништа мање с тим извјетом закони граж|дански нису задовољни, но хоћеду — и право хоћеду — да се такови по достоинству накаже и научи памети.
воспитанију и бедности приписује, ништа мање с тим извјетом закони граж|дански нису задовољни, но хоћеду — и право хоћеду — да се такови по достоинству накаже и научи памети.
Колико би велможа блаженом божеству за доброту своју уподобити се ласно могли да хоћеду само да умере раскошне и непотребне трошкове!
У сваком роду и језику они су људи ужасни који хоћеду за бога више да ревнују и да се старају него што сам милостиви изискује бог, и који мисле: да њих нема, сва би божја
Црњански, Милош - Сеобе 2
Тај му је викао, у уво: Ми сохама смо кућер подупирали, а они хоћеду куће наше на коноп навлачити! Где то, Пајо, има? Ваљда охрабрени дерњавом тог човека, и остали се продераше на уво