Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Хе!...“ Хтеде мајстор Сима и даље да говори, али се отац намргоди и ћуташе дубоко замишљен. „Хоћемо ли и косу обрезивати?“ запита га мајстор Сима. „Режи, мајсторе!“ рече отац...
— То је истина, а ми сви знамо како наши великаши о њима и њима подобнима мисле. — Ми морамо дознати, ми хоћемо да дознамо шта има у тој депеши. И то треба власти доставити. — То треба!
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ако ли хоћемо да што у чловеку нађемо по образу и по подобију божју, то не ваља тражити у телу, које он подобно има с неки мајмуни,
бели, може ли он само мајсторски доказати да смо ми и од лабуда бељи, — то је памет, и ако баш нико то неће веровати; хоћемо ми јер нам је то драго; то је нами доста, он нас вара како ми запевамо.
памет, и ако баш нико то неће веровати; хоћемо ми јер нам је то драго; то је нами доста, он нас вара како ми запевамо. Хоћемо ли да нам он много говори и да нас чини смејати се?
Нека трпа, нек' се чини будалом, нек' не штеди своје сродне и пријатеље само за угодити нама, — то ми хоћемо. Позна ли он да је нама мило говорити а да он слуша?
Да што ћемо сада? Добро ако само хоћемо да почнемо сами себе одваравати, ακουστέον και παρά των εχθρών την αλήθειαν και διορθωτέον, совјетује Плутарх; да
'Ајде да скочимо унутра.” — „Можемо ласно скочиши доле”, — одговори стара — „али ако се и ова вода осуши, хоћемо ли моћи напоље искочиши?
Чему смо привикли и што смо из детињства научили, то и тако хоћемо да буде и да остане, ако ће свет пропасти, и ми с њим.
Прво, да излишње љубопитство многима на вред бива. Мало нам је о нами и нашима стварма мислити и старати се, него хоћемо и туђе тајне да знамо. Блажени мир и покој срца поглавито је благополучије наше на земљи.
„Воспријал јеси благаја твоја в животје твојем”. А да што ми радимо? Ми, који нисмо кадри ни људе често преварити, хоћемо свезнајућега бога да преваримо, чекајући да се у болести и на смерти покајемо и што добро учинимо, расписивајући и
Што велимо да се сви људи у прародитељном греху рађају, то ако хоћемо разумно да толкујемо, ништа није друго него незнање, јер сви што нас је год на белом свету, кад се родимо ништа не
Ево шта простота и сујеверије виче: „Тако су наши стари чинили, тако хоћемо и ми!” Но ово у свачем нимало не ваља. Наши су се стари пре неколико стотина година клањали Давору и Коледу као својим
Како хоћемо дакле да познамо је ли једна ствар, или дело, или обичај, добар, прво испитајмо на што је благопотребан и полезањ.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— „Знам ја,” рекне Хаџи-Мустафа, „ко је тај ферман извадио, но ако ви хоћете, ја ћу то лако покварити.” — „Хоћемо за Бога и помагај” одговори му мој отац, и замоли га у име свију кнезова да ради о томе.
сакат или убоги сирома, и све и̓ пред кнеза и кметове упараде, и кнез запита: „Ето, браћо, ово сиромака које видимо; хоћемо ли или нећемо на њи̓ порезу ударити?” — Онда кметови провиде и рекну: „Овај море, а овај не море давати.
А мало је зар што смо се с царем завадили, пак сада хоћемо и с Босном? Помислите кад немачки добош залупа на Сави, а ви с децом побегнете на Дрину и хоћете у Босну, а Хаџи-бег,
— На то се они на мене изрогаче: „Та ми хоћемо да осветимо нашега кнеза а твог оца”. — Ја им на то кажем да ја врло жалим мога оца, „али ако се ми пре подигнемо и
Покажем оно мало џебане, и кажем да је отишао човек у Варадин, и да ћемо џебане добијати колико хоћемо. Они одма скупе и крену што су имали готови̓ 300 момака, и док дођемо до Грабовца, било и̓ је 500.
” — На то Веса рекне: „Брате, ја хоћу, но не знам нашто ће то изаћи”. — „Нашто изашло да изашло” — повиче Леонтије, — „хоћемо да се тучемо! А зар је Фочић мислио нашто ће изаћи, кад је кнезове исекао?
на Свилеуви бити; но велим да ја уз пут испод Ваљева ово чардака, сена и сламе замунђам, нека она пасја вјера зна да хоћемо да палимо”. — „А ти дела то, кнеже!”, рекнем му ја, и он оде у своју војску у Жубер, али по мраку.
Ми други побегосмо у планину и посастајасмо се у буљуке, од буљука начинише се чете, а од чета војска, и хоћемо да се бранимо не би ли цар чуо, да пошље каква добра везира да нам помогне, јер ми нисмо на цара, ни на Турке цару
ја пред народом прочитам оне пунктове које сам из кормчије преписао, како су стари цареви судили, бегенишу ли они и хоћемо ли овако. Они сваки пункт један по један саслушају и повичу: „Тако, тако нек нам се суди, да нема глобе ни хатара”.
Кад близу будемо, поздравимо једни друге срећним путем. Запита нас Живковић: „Ако Бог да?” Кажемо да хоћемо у немачку Оршаву. „Дакле, каже, ми смо друштво, и ја намеравам у исто место.
Ми што брже од поште до поште терамо. Дођемо на Дњестр према Могиљеву, а тамо стоји лађа; ми хоћемо наш питон у скелу да увучемо, но један чиновник рече: „Појдите ви, а кољаску потом будем превести”.
Уђемо и поклонимо се. Књаз пита: „Ко ви и откуд?” Ми кажемо, да смо Срби из Србије и да хоћемо у Петробург до цара. „Јест у вас бумаги?” — „Јест” одговоримо ми — „Шчастљива дорога, прашчајте!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
За једним столом засела њих четворица; пред сваким по полић ракије, пљуцкају и већ заводнили очима. — Хајдемо, хоћемо ли? — упита један од њих испивши полић до дна. — Нека још, док оде.
Они се згледаше, па се мало насмехнуше. Ђура одговори: — Ево градимо рогу; хоћемо да ударимо на једнога брава. Чини нам зијан — па се опет осмехну и погледа испод ока у Спасоја.
Виде где се удара на стоку, па хајд̓ и ми, вели, на ћурке — рече Спасоје и прислони већ готову рогу уз један грм. — Е хоћемо ли кући? Сад ће и мрак. Хајде и ти, Симо, ако ћеш наниже. И сва три пођоше низ осоје.
— упита Ђура. — Неће ја! Зар ти не знаш њега? — Ао, ја поганог гривоње, јади га знали!... Него шта велиш? Хоћемо ли га заварчити? — Неће му, вала пасти на ум ни она врљава баба Петрија, а камоли ко други...
— Нек ти је алал, брате! — рече Ђуко предајући главу кмету. Затим приђе капетану и упита: — Хоћемо ли, господине? — Спреми и окрени кола! — рече капетан и Ђуко оде да барата нешто с кочијашем око кола.
— Добро ће бити, ако бог да! Само имам мало муке с Раданом. — Шта? Хоћемо ли му скоро да дрекнемо с јаретом? Ха, ха, ха! — пита и смеје се капетан преко масног залогаја пилетине.
« а Цигани се већ изврћу од смеха и згађају један другог даиретима у главу. — Е, хоћемо ли, Дашо, да му дрекнемо, а? — упита капетан Узловића пошто је већ прилично омезетио.
Кад тамо, сељаци стоварили с кола неку сандучину, и око ње се накупили пандури и практиканти те завирују. — Хоћемо ли отворити, господине? — упита један пандур, држећи у руди неку секирицу, спреман да откује заклопац. — Пазите добро!
Тако је!... Батали, кмете, батали! — завикаше готово сви углас. Кмет мало поћута, па поче: — Па шта велите, људи? Хоћемо ли тражити воденичара или градити другу воденицу? — Ух, опет та проклета воденица? — прогунђа неко.
— Да чувамо сами! — виче Ћебо. — Аја!... Да развалимо ову! — узвикује Ђилас. — Нећемо! — вичу једни. — Хоћемо! — деру се други. — Полако, људи, народе, браћо! — стишава их кмет. — Шта полако?
— Нисам рад... — Шта ниси рад? — скочи и Срдан. — Ево ми ћемо поћи с тобом! — Богами, и хоћемо! — прихвати Ћебо. — Ево ја ћу први. Хоће ли још ко? — И ја ћу! — викну Ђилас. — И ја!... И ја!
Кмет се окрете гостима што осташе: — Ви, браћо, седите ту, једите и пијте што је бог дао! — Хоћемо, хоћемо, Пурко!... Хвала ти! — повикаше они.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Сенке дрвећа беху огромне; чак и сенка човечја беше већ као грм... Од Дрине је пиркао свеж поветарац. — Ево ноћи!... Хоћемо ли кућама? — викну један. — Можемо! — рече неколицина. — Хајде ко хоће! И почеше се разилазити у гомилицама.
Све се сколи око њега... Стадоше га молити и преклињати. — Нећу!... Нећу! Узмите кога хоћете! — Ми тебе хоћемо! — Али ја нећу! Зар да ми ви под седу косу пљујете у очи? — Ми ћемо ухватити лопова!
— Је ли, побратаме, а гдје је Бездан? — Тамо! — рече Станко расејано и пружи руку те показа. — Па хоћемо ли ићи? — Можемо. — Ја знам шта би ти хтјео... Станко је ћутао. — Ти би хтјео њу видјети, је ли?... Па добро, добро!
Зато се сад склањајте од њега. А Алексу призовите. Он је, сиромах, жељан људи и њихова разговора. — Хоћемо, Ногићу, хоћемо! — Мислио сам да је требало да вам ово кажем. А сад, збогом!
Зато се сад склањајте од њега. А Алексу призовите. Он је, сиромах, жељан људи и њихова разговора. — Хоћемо, Ногићу, хоћемо! — Мислио сам да је требало да вам ово кажем. А сад, збогом!
Добри смо ми људи сви... Али он је онако окумешан око свега... — виче Маринко. — Па шта велите, браћо? — Хоћемо! Хоћемо!... — Ама ја бих волео кад би опет остао Јова! — рече Петар Шокчанић.
Добри смо ми људи сви... Али он је онако окумешан око свега... — виче Маринко. — Па шта велите, браћо? — Хоћемо! Хоћемо!... — Ама ја бих волео кад би опет остао Јова! — рече Петар Шокчанић.
— Е, сад је на тебе ред. Право је да твој Маша види шта ће и с тобом бити! — рече он, па сиђе с дрвета. — Хоћемо ли и њега вешати? — упита Заврзан. — Њега нећемо. Њега ћемо клати. И приђе, завали му главу па потеже јатаган.
А и пусто срце тражи освете!... Хајдуци се одвојише од устаника и приђоше Станку. — Ми с тобом хоћемо!... — повикаше они. — Добро! ... Катићу!... Поведи ову браћу...
Дим је омотао пољану, али су хајдучке очи и кроз његову густину могле видети оне сенке што пролећу тамо-амо... — Хоћемо ли, харамбашо? — упита Заврзан. — Не... Само за мном!... И доведе их на крај честе, што се као језик у поље пружа.
— Хоћемо ли, људи? — Хајде, бива. — Само лагано... Ако се дочепамо обале и луга, није нам ни бриге... И Турци се приближаваху
— Крстивој је тамо... А готово, вала, неће куће ни требати. Наредио сам му где да их склони на случај навале... — Хоћемо ли поред Дрине? — упита Ногић Зеку. — Само до Бадовинаца.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Нас децу не милује ни осорне речи да рекне, а камоли благе. Све бежи од куће. Само нам пара даје колико које хоћемо. Ако иштем да купим легрштер, а он извади по читаву плету. За јело је куповао све што је било најлепше у вароши.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А они му само кажу: »Хоћемо (на пример) томе и томе у Галицију или у Талијанску«; па се онда онај што наручује писмо, наслони преко стола на оба
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Пазићу на све, па ћу пробати да и ја мешам француске речи; ал’ тешко ће ићи. — Дакле, хоћемо л’ ићи? — Хоћемо — хајд’мо!
— Пазићу на све, па ћу пробати да и ја мешам француске речи; ал’ тешко ће ићи. — Дакле, хоћемо л’ ићи? — Хоћемо — хајд’мо! За један сат све је већ у приправности, па се крену, и то другим путем, унаоколо, „да се Власи не сете”.
Африка
Ми мислимо још увек да је то један од наших тркача пус–пуса, и хоћемо да га силом упрегнемо, да не бисмо задоцнили. Међутим, показује се да прави тркачи дремају у сенци.
Не знају зашто хоћемо да видимо Комо-Ту. Кад дођемо пред шумицу вођа нас уводи једним сасвим неприметним ходничићем кроз зеленило; остали
Црњански, Милош - Сеобе 2
И ја бих за њега душу дала да ме мајка није тобом усрећила. Тебе имам, Циго, за драгога, а Павла хоћемо за брата. Па шта?“ Као умилно сикћући црни лабуд, Ана се подиже и раширивши црну кринолину, устаде.
Теодосије - ЖИТИЈА
Ако хоћемо да их имамо према нама као ппијатеље, манастир Хиландар, који они испросивши од цара нама дадоше, ми ћемо опет њима дат
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Вође генерација су изјављивале и понављале: „Ми хоћемо да чинимо са Србима један народ као што су велики народи у Европи“.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
СПАСОЈЕ (први се прибере и викне за њим, иако је Павле већ отишао): Али и ми хоћемо да живимо! Анто, потрчи за њим и довикни му: и ми хоћемо да живимо; и ми хоћемо да живимо!
Анто, потрчи за њим и довикни му: и ми хоћемо да живимо; и ми хоћемо да живимо! Завеса ДРУГИ ЧИН Лепо намештена соба у Спасојевој кући.
Анто, потрчи за њим и довикни му: и ми хоћемо да живимо; и ми хоћемо да живимо! Завеса ДРУГИ ЧИН Лепо намештена соба у Спасојевој кући.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Остало ћемо већ пронаћи, Рашида! - А ако не пронађемо? Хоћемо ли и онда ићи с тим руксацима као војници на маршу? - Не. Не као војници. Војници иду зато што морају.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Сваки за себе, ал’ ћемо у скупу куповати, па онда код куће поделити. — Хоћемо ли још кога с нами повести? — Можемо Чамчу; штавише, можемо га онде имати, купиће и он нешто мало, а ми ћемо му нешто
— И то је у реду, упадне Кречар. — Друго баш ништ’, само још новац, па је све готово. — Дакле хоћемо ли, Кречару? — Свршено је. — Дај руку. — Ево, ја носим десет хиљада! — Ја двадесет. — И ја двадесет.
Сутра је бал, треба се спремити. Шамика се с оцем договара. — Отац, хоћемо ли сутра на бал? — Иди ти сам, шта ћу ја онде? — То би увреда била за старога Полачека; држаће да ви позив презирете.
”, да сви чују. — Хоћемо, — рекне господар Софра. И Полачек хоће. Даме хоће „пунша”, па за њихову љубав и Шамика ће „пунша”.
— Шта то може бити? — Шамика побледи. — Ви нисте католик, па знате, како смо ми стари људи, ми хоћемо са нашом фамилијом да живимо и умремо у нашој вери. — Па вера ту не смета ништа.
— Мани се сад тог разговора. Данас је свети Стеван, богзна хоћемо ли идућег дочекати. Зато будимо поштено весели; ми смо већ старци, гроб је близу. — Већ у гроб волео би’ бити.
Је ли не допуштају? — Не. — Хоћемо ли још кога питати? — Не. Питали смо кога смо требали. — Хоћемо се у тајности венчати? — Ја сам готова.
Је ли не допуштају? — Не. — Хоћемо ли још кога питати? — Не. Питали смо кога смо требали. — Хоћемо се у тајности венчати? — Ја сам готова. — И ја сам готов. Сад се договоре и сложе се у року.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
казна је неопходна у васпитању ако хоћемо да од детета буде „добар човек“, сматрају Срби. У народној филозофији васпитања дете је „по природи“ рђаво,
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Тачно у осам сати Јеленина бака је отворила теглу са вишњама и вишњевачом и питала нас хоћемо ли вишњевачу или вишње. Ја сам казао да желим вишње. Вишњевача ме некако није привлачила.
Оркестар раштимовано загрме »Хоћемо ли у Шабац на вашар?« а на успутним станицама нахрупише становници горњих четврти у црним умашћеним оделима.
Чак и не примећује шта ми се дешава! А једини је носио наочаре у овој јазбини! — Хоћемо ли? — стегну јој човек зглоб. — Нисам платила... — промуца Нина, очекујући помоћ бар од ћопавог келнера.
Матавуљ, Симо - УСКОК
У томе стигоше на трг светог Тривуна. Ивановић, коме је кућа била близу, стаде и запита Пијера: — Хоћемо ли у опћину, ради те тужбе? — Ја, ви’ш, ја бих да причекамо, неће ли се Тудешак извинити, јер... — То сам знао!
му докољенице и показујући му како се закопчавају, Крцун започе: — Нећемо да те већ гледамо у солдатским хаљинама, но хоћемо да се сасвијем поцрногорчиш! Нâко чизме можеш задржати, јер је снијег до кољена. Једва начинисмо пртину до цркве!
Ко га миче, нека дигне руку! Све Бајице подигоше руке. — Хоћете ли ме послушати, Доњокрајци! — викну онијема. — Хоћемо — одазва се глухо кнез Ивановић. — Опростите се са својим братом и идите у миру божијем.
И она је највише говорила да нећеш доћи! „Не мари“, вели, „он више за нас колико за лањски снијег! Ко ти га зна, хоћемо ли га икада више видјети! Ко ти га зна! Лако може бити да ће он преко Скадра на море, па у широки свијет!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— и тамо, канда, има свијета, шупље је испод неба. Има, има ... Хоћемо ли доље? Пошло би се, роде мој, али како ћеш заборавити све оно што си оставио широм подгрмечких села?
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Ставиш ме овде, ставиш онде, преместиш, одмоташ, замоташ, узмеш, оставиш, започнеш, па опараш, па препочнеш... Хоћемо ли од тебе тестију, иловачо, или ћемо ћасу, иловачо, или саксију, или окарину, или лонац? Иловача бар нема језика..
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Кад се напије, скупи сву стринину децу, а и мене, па нас води по шећерџијницама, купује нам шта хоћемо, онда нас пошље да одемо стрини и похвалимо јој се, а он пође позади нас, гледа, смешка се и пева своју омиљену песму:
од удараца, плачни гласови свирача, Циганака, Цигана, које гоњаше испред себе, и њихова молба: — Аман, газдо! Хоћемо! Сад ћемо!! — Затим уплашену, силну свирку.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад детету буде година дана, оно почне говорити матери својој: — Мати, где је наш отац? Она му одговори: — Синко, хоћемо га тражити.
Кад он то види, притрчи к њима, па их запита: — Шта је то, децо? А они му одговоре: — Чини штету, па хоћемо да га убијемо. Онда он извади новчић својега негдашњега слуге, па им пружи да му даду мачка.
Од новаца су имали свега педесет гроша, и то у џомета четерест а у тивтиза десет гроша. Онда рекне џомет тивтизу: — Хоћемо ли мојих четерест гроша прије трошити? Тивтиз му одговори: — Па де, вала!
Путујући тако неколико времена потроше џометових свих четерест гроша. Онда рекне џомет тивтизу: — Хоћемо ли сада твојијех десет гроша трошити, док испане какав крсмет?
— А да хоћемо ли у уторник? — Јок, попе! — одговори кочобаша — Зашто — ја мислим вријећи шеницу, тако сам уговорио и капарао људе и
— одговори кочобаша — Зашто — ја мислим вријећи шеницу, тако сам уговорио и капарао људе и коње. — А да хоћемо ли у сриједу? — Какву сриједу? — завиче субаша.
— завиче субаша. — А да ли, попе, не знаш да ја та дан женим сина и купим сватове ево петнаест дана. — Да хоћемо ли у четвртак? — Не, попе, ако бога знаш! Да ли ја не косим ливаду у та дан?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ И опет свађа заори млином, од снажне вике пламен се гиба: „Хоћемо брда костију самих!“ „Нећемо кости, живела риба!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Овако једни кажу: ми хоћемо да једемо највише! а онда други кажу: ми не смемо дати да поједете што припада нама! и тако док се препиру прође време
— Ево, ево! — одговори девојка и онда осташе све неколико тренутака ћутећи. Затим Херера упита другарице: — Хоћемо ли све да сиђемо? Штета је што су тако досадни. — Тако је добро овде, али сиђимо.
Ја сам прошли пут ноћио тамо на Острву. После подне је падала киша али вече је било јединствено. — Хоћемо ли, Сагрера? — Хајдемо. Довиђења, млади господине. — Довиђења, и хвала што ме нисте отерали.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
У ствари снујемо заверу. Хоћемо да се у птичја гнезда претвори овај мрамор, чаробњаке зовемо с месеца на чемпресе да сиђу, нек јавно буде
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
СВИ (сем Симке): Јесте, то да чујемо! ПРОКА: Хоћемо да чујемо, па према твојој мери себи да одмеравамо. АГАТОН: Ја мислим, брате, прво вама да поделим, а мени шта остане.
ПРОКА: Па јест, шта остане. Нама њиве у Мокром Лугу и кујнско посуђе и по две-три хиљаде динара, а теби шта остане. Хоћемо прво да чујемо шта ти мислиш да теби припада? СВИ: Да чујемо! Да чујемо! АГАТОН: Па добро, ево да вам кажем!
АГАТОН: Каже мени Симка: „То си, Агатоне, добро урадио што си тако строго наредио да се ови иселе из куће, а хоћемо ли и ми да се селимо?” Ама, како да се иселимо, кажем ја њој, где могу да оставим оно дете само?
На основу чега си ти нешто друго, и ко ти је дао права да се испрсаваш пред нама? ТРИФУН: Јесте, то хоћемо да нам се објасни. АГАТОН: Јес', баш теби да се објасни. СВИ: Хоћемо сви да нам се објасни.
ТРИФУН: Јесте, то хоћемо да нам се објасни. АГАТОН: Јес', баш теби да се објасни. СВИ: Хоћемо сви да нам се објасни. ПРОКА: Иначе нећемо да се селимо одавде; ако ти имаш права да седиш, онда имамо и ми!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Такав је рат. Сентименталност престаје пред грубом стварношћу и два супротна збивања боре се: хоћемо да непријатељ умре, да бисмо ми живели.
— Не бој се, не бој се, ми смо Срби, отвори! Она одшкрину мало врата и застрашеним гласом запита шта хоћемо. Капетан је упита да ли зна пут до првога села и замолисмо је да нам га покаже.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Је ли се то збиља већ свршило ?... Он се наже њеном уху и прошапта: — Хоћемо ли по Ускрсу одмах... је ли?... Она задрхта, али се приви још више уз њега, и уздахнувши одговори: — Како хоћете...
Лице јој беше све нагрђено и онакажено од неке унутрашње муке. — Хоћемо ... или управо не знам ни ја. Тамо је све равница, нема планина. А што питаш ? — Хоћеш ли да га убијеш ?!...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ЈЕЛИСАВЕТА: Плашим се да јесте, обукла је купаћи костим! ВАСИЛИЈЕ: Надајмо се да није луда да иде далеко! Хоћемо ли да наставимо са паковањем?
СОФИЈА: Долази потоп, тону лађе, планине, континенти! А ми хоћемо да се спасемо од потопа пењући се на столице! ЈЕЛИСАВЕТА: Ко да је потоп миш! СИМКА: И куд ћете сад?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Та к вама су ишли који су хтели част на свету, и младост. Па што би дошла тако тајно и погнула своју главу? Хоћемо да вас дочекамо сјајно са песмом у вашу славу. Лепше се вама по небу шета, по земљи има блата.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Прво и прво, ми, данашња влада, хоћемо мирољубиву, побожну спољну политику, ми нећемо према непријатељима да будемо нељуди; а што они тако зверски поступају
Одвајали смо и од уста својих те сејали, али наиђу бујице па снесу и семе и земљу са врлети, и остане го камен. Хоћемо ли ми вечно овде остати и радити од јутра до мрака па опет бити и гладни и жедни, и голи и боси?...
Чекали су мало не би ли се још ко присетио да пође с њима, али, како никог не беше, није се могло дале оклевати. — Хоћемо ли се кренути? — питају вођу. Он устаде без речи.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
И ми се ућутали, поред нас крче пуна двоја кола; сити вочићи прегли па грабе да пре стигну. Таман ми хоћемо на осоје, а пред нас искрсну коњаник. —— Добро ви вече! —— Бог помог'о! — Како с', Цвејо? — Добро, како ти....
— Нећемо више да штетимо своју рођену земљу, — чујем где говоре, — грехота је. Хоћемо све поштено да платимо...! Осврнем се десно, а тамо још веће чудо: хиљадама буради поређано поред Саве.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
) СПИРА (Јеврему): Како, како иду ствари? ЈЕВРЕМ: Та... иду... само кошта! СПИРА: Па кошта, али вреди. СПИРИНИЦА: Хоћемо ли? СПИРА: Хајде, збогом! ПАВКА: Па дођите! (Испраћа их и враћа се.
XXИИИ ПАВКА, ПРЕЂАШЊИ ПАВКА (улетела је сва зајапурена): Јевреме! ЈЕВРЕМ (маше јој руком да ћути и наставља): Хоћемо ли, браћо, владу која је народ упропастила и даље да помажемо? Не, нећемо... СВИ: Нећемо!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— предложи Жика. — Дакле, хоћете л’ мени поверити ту ствар? — Хоћемо! — одазва се гомила. — Примате ли предлог грађанина Жике Шљивића? — Примамо! — рече гомила као из једног грла.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
како ми је дома; ама имам триста Дупиљанах, нек ме изда свако, кâ и хоће, задајем ви божју вјеру тврду — с Турцима се хоћемо поклати ако ће нам сјеме утријети! Кад крв проспем ради своје вјере, не бојим се клетве, ни другога.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Ама шћах таман да ти га напоменем, Господару“, рече Станко Стјепов. „Јуче је шиљао да нас пита хоћемо ли к теби; па је и сâм долазио; углависмо да заједно кренемо; па ја не знам што би; ми пођосмо а немасмо кад чекати га.
Један другоме читаку из очију сваку помисао што је коме мозгом лијетала и осјећаје што им груди набрекле. „Хоћемо ли се обрукати данас пред старијема?“ заподје Петар. „Нећемо, божа ти вјера!“ одговори Мишан жестоко.
„Један више — добро је!“ рече Оташ сам собом. Киша преста а сунце сину, одједном. „Хоћемо ли слазити већ?“ упитаће Милан готово ијетко. „Хоћемо, но...“ „А, глете, браћо, врћу се!
“ рече Оташ сам собом. Киша преста а сунце сину, одједном. „Хоћемо ли слазити већ?“ упитаће Милан готово ијетко. „Хоћемо, но...“ „А, глете, браћо, врћу се!“ рече Јанко, као престрављен. Другови му насмијаше се.
„Чини ми се е ће ми лакше бити ако ме спустите на тле!“ рече Јанко, слабијем гласом и на предушак. „Хоћемо, дијете — како не!“ рекоше у глас, па га наелак пренијеше украј пријебоја, гдје му Стане већ бјеше прострла.
Причајте о чем другом!“ звони!“ „Прекините ви сад свако причање, па ајте к цркви. Ено већ „Хоћемо с помоћу Божијом. Ајтемо соколови!“ рече сердар и први се диже.
“ рече Милић Благојевићу. Овај се стаде нећкати, да је он невјешт томе, да неће; али кад навалише, он пристаде. „Хоћемо ли паре најприје?“ „А да како!“ одговорише другови му у глас.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Што је жуђено, свето је и посвећено. — Ко хоће веће, изгуби (и оно) из вреће. — Ако не можемо како хоћемо, а ми ћемо како можемо. О ГРЕХУ — Слађи је гријех од меда. — Ко се не роди, не погреши.
— Први, јер се последњи боље чува. 14 Питали зечеви свога харамбашу: — Хоћемо ли бјежати ђе људи нема? — Ма зашто? — Зато што нас свак кори да смо страшљивци.
2 Питао кнез агу: — Ма хоћете ли ви, Турци, вазда тако уживати, а ништа не радити? — Док смо живи, хоћемо. — А како ће ваша деца? — Нек’ се она брину.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад он то види, притрчи к њима, па их запита: „Шта је то, децо?” А они му одговоре: „Чини штету, па хоћемо да га убијемо.” Онда он извади онај новчић својега негдашњега слуге, па им пружи да му даду мачка.
Кад детету буде година дана, оно почне говорити матери својој: „Мати, где је наш отац?“ Она му одговори: „Синко, хоћемо га тражити.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
се, и мисаона крила од невештаственог злата уперивши на небеса, узлетеше као небопарни орлови, показавши пут нама који хоћемо да их следимо и који желимо хитати ка ономе који је рекао: „Жедан нека пође са мном и нека пије“ (Јн.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Кућа црковна има за школу. Тако ми [х]ле6а и соли, што смо заједно јели, хоћемо стајати онде како паше!” „Добро“, речем му, „док сте ви двојица онде.
Свима сам сутрадан рекао: „Чујте, браћо и сестрице, кад овде шкапуласмо, заисто хоћемо јошт који дан поживљети.” Одавде све из канала у канал на Ферару до Болоње.
Около једанаестог часа дође к мени господин Лузињан: „Хоћемо ли поћи?” пита ме. „Ја сам већ давно готов“, одговорим му, „и све сам се бојао да ви не одете без мене.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Па и те траве! Сав сам се исекао о њихове оштре врхове. Бар да смо птице! Летели бисмо камо хоћемо, нико нам ништа не би могао!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
- Ми сви сад знамо: хоћемо слободе, И да смо своји у рођеној кући; И пре но што нам мач срца прободе О вољу нашу он ће крто пући! Ми верујемо!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
штитом, са храброшћу мојијех војводах, свим оружјем мога легиона, искреношћу лика Адамова, да намјеру испунит хоћемо ал' сви жертва бити благородна: вјечан покој вјечноје блаженство!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Оба сенатора се погледаше, блажено се осмејкујући. „Хоћемо ли кренути даље?“, упита Хипократес. „Таман посла!“, одговори му номофилакс. „Сада долази на ред најважније: јагње!
материјалних брига, посветити потпуно свом великом циљу да Александрију начините духовним средиштем државе диадоха“, „Хоћемо, хоћемо!“, узвикнуше сви као из једног грла. Краљ обухвати погледом цео овај скуп научника и књижевника.
брига, посветити потпуно свом великом циљу да Александрију начините духовним средиштем државе диадоха“, „Хоћемо, хоћемо!“, узвикнуше сви као из једног грла. Краљ обухвати погледом цео овај скуп научника и књижевника.
Све ове догађаје који су потресали стари свет ваља имати у виду ако хоћемо да праведно оценимо последњег великог астронома александриског Клаудија Птолемаја.
„Шта хоћете?“, запита војнике. „Шта питаш, старкељо? - Хоћемо да пљачкамо“, одговорише му они. „Како год хоћете!“, рече им Архимедес и пусти их у кућу.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Однесите моје поздраве вашима на дому! — Хоћемо, хоћемо — одазива се народ и накреће полиће. Накреће народ полиће, и ја то гледам, али видим како се Иван Илић
Однесите моје поздраве вашима на дому! — Хоћемо, хоћемо — одазива се народ и накреће полиће. Накреће народ полиће, и ја то гледам, али видим како се Иван Илић ускомешао, па
— Дај Боже! — прекрсти се онај сељак. Па га подигоше на једну тезгу. — Хоћете ли да чујете? — рече он опет. — Хоћемо — загрми цео збор. — Терај даље! — викну неко нестрпљиво. — Народ хоће ’леба, хоће пара, хоће земљу! — А ко то неће?
Тако ми части, не дрхти ми рука од страха, нити што се бојим хоћемо ли и овом приликом успети. Не, драги рођаче. Моја рука дрхти, јер сам узбуђен и срећан, посматрајући голим оком, како
Кући? и ми се поново клонимо и бегамо од ове најслађе речи на свету. Али зашто нас већ не крену напред? Ми хоћемо да смо што пре начисто, ми тражимо колико судар одмах, јер се десило да ће нас грмљавина можда ослободити убиствене
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
читаву ствар помисао да баш све, лепота и нељепота, истинитост или неистинитост, поезија или непоезија онога што хоћемо да кажемо зависи једино од вјештине или невјештине, умјешности или неумјешности.
Бива, кад ријеч изневјери мисао, кад неће те неће да изрази оно што ми хоћемо — то се зове „не имати талента ; кад не изневјери, кад је послушна, кротка —„имати талента”. И још нешто.
Поучите ме!... Крезуби се чешкао по истуреном подбратку и незадовољно жватао деснима. — ... Ето видите. Ако хоћемо да будемо бар мрвицу оптимисти, не преостаје нам друго него да натјерамо наддржавно тијело да уништи Атханатик!
„Маја је већ читава дјевојчица, лијепо напредује у клавиру. Ти је готово и не познаш!“, јављала су писма. „Хоћемо ли и ми најзад доћи на зелену грану? Хоће ли доћи дан да се и ми сакупимо на једном мјесту?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Добро је. Ови ће сад, знам, одмах у потеру, а њему је боље да буде у другом округу. — Хоћемо ли имати скоро посла ? — Мораћемо, ја како. Сви смо се добро истањили.
— Палите свеће, море; хоћемо да поломимо вратове по мраку! — викну Радован и трже се сам од свога гласа, који удари о сводове, па забруја отуд, као
— Удовица зар ?... Вуци је овамо! — викну Новица. — Хоћемо ли, побратиме... да се веселимо? А ја нећу казати за ону... тамо у селу — намигну он и махну главом. — Доведи, доведи!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Уто дође попово једно дијете те прошапти попу на ухо: — Послала ме мама да те питам хоћемо ли заклати једнога интова кнежева те је јутрос уљегао у нашу кућу с нашим интушама, али ћемо га пуштити?
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Та култура се стиче стимулацијом ума да сам сакупља знање... Ако хоћемо да спремимо човека да се бави природним наукама...
Ћипико, Иво - Приповетке
Ломе и једу свој крух мирно, полако, не осврћући се на свет који пролази поред њих. —Хоћемо ли махом кући? — упита Марко. —Без пара смо, сине, — одговори Цвета. Ако нађемо рада, да останемо овдје који дан...
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Док остајемо у њој, док се у њу затварамо као у једину за коју знамо и хоћемо да знамо, ове су безбројне навике (конвенције) за нас просто невидљиве.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
” А они око стола сви скидају капу: „Збогом господин-Васо!” – „Хоћемо ли се видети сутра, господин-Васо?” А мени, право да ти кажем, мило и онако пријатно ми као да ме неко голица по
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— Шта?... Какав Милоје, жено?... — Такав, ако Бог да!... Но испиј је најприје!... Тако!... На здравље!... Хоћемо да се напијемо вечерас. Ти знаш да ја не пијем, али ноћас хоћу, због тебе...
— Овога свијета не! — Хоћемо, хоћемо. Ради нас, јер се ја нећу никада потурчити, а ти ћеш вавијек остати ни то ни ово. Ради нашега ђетета...
— Овога свијета не! — Хоћемо, хоћемо. Ради нас, јер се ја нећу никада потурчити, а ти ћеш вавијек остати ни то ни ово. Ради нашега ђетета...
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Болници беже са постеље своје... То нису муке, кима си се надô, То није душман, с ким се можеш борит’! „Хоћемо л’, децо, дочекати зору?“ — „Хоће л’ нас, мајко, страх ил’ глад уморит’?
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
ризик поезије Поделимо овај мрак између себе Спава свет ал бдију смутљивци Својим миром својим златом својом чашћу Хоћемо ли моћи да платимо ноћ љубавника Не, ми ћемо се зауставити Пред њиховом пишљивом ружом Ми ћемо постављати тешка
Краков, Станислав - КРИЛА
Рука са корбачем описа љутити покрет. Уплашени вранац скочи. Камење врисну под копитама. – Лудорије. Растурили се! Хоћемо ли и у смрт ићи поравњати? Лако је њему са коња причати. Гунђајући Мија принесе устима грлић. — Потпоручник.
Петровић, Растко - АФРИКА
Ми мислимо још увек да је то један од наших тркача пус–пуса, и хоћемо да га силом упрегнемо, да не бисмо задоцнили. Међутим, показује се да прави тркачи дремају у сенци.
Не знају зашто хоћемо да видимо Комо-Ту. Кад дођемо пред шумицу вођа нас уводи једним сасвим неприметним ходничићем кроз зеленило; остали
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Па баш и да це одржимо до зиме, која вајда отуда? Хоћемо ли ми сами моћи на пролеће да обновимо борбу са прибраном Турском, ако нам ко не прискочи упомоћ? Не можемо.
Треба знати тежину и замашај појединих поступака. Треба знати куда што води. Ми хоћемо чисту ситуацију. Нека нам влада отворено каже како она мисли о рату. Xоће ли га? неће ли га?
неће ли га? уопште шта она xоће и шта намерава? Ми нисмо деца. Ако будућност Србије захтева да она сад ратује, ми хоћемо свесно да узмемо то тешко бреме на се, а не да нас влада неким својим доскочицама и намештеним извештајима постепено,
Чисто и јасно: ми нећемо да нас Ристићева влада несвесно увуче у тај рат; већ, ако је тај корак потребан, хоћемо да га учинимо са пуном свешћу. Стога нека се прво влада изјасни мисли ли да треба ратовати или не?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Он диже руке увис и паде. Убиствени замах челика наше артиљерије издиже људе као талас. Неки се усправљао. — Хоћемо ли? — вичу војници. — Лези, лези! — чули се гласови. Гррр-у — грми рововац. — Нема наређења.
Пет дана није могао да креће руком. — Командир се окрете војницима: — Па хоћемо ли да се разрачунамо са тим мерзером? Ево, дошао нам је и артиљерац да нас помогне.
Слушај, друже — обрати се тек сад Рајко природним гласом Кости — хоћемо ли да их помогнемо? — Немам наређење, јер ће они свакако то у тишини да изврше.
Уосталом, ви сте се, Лулу, уверили, да је он добар човек. — Тома се диже. — Хоћемо ли у ресторан, на чај. Полета устаде, повлачећи капут наниже.
— Још нисте то заборавили? — Ах, причао сам ја многима тај случај, и слатко су ти се смејали, свеца ти детињег. — Хоћемо ли? — запитао сам капетана Лазара да бих му одстранио мисли од тог свог непријатног случаја. — Одмах!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
” Сви сад повикаше гласно: „Ми за тобом хоћемо, Ђорђе! Кад те је вишња снагом укрепила десница божја; Тебе кој’ остави, онога Бог ће оставит и светац!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КАТУНОВИЋ: И хоћемо, — Кад је и господ томе каио!... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Сед’ оче! И о цркви сам светој мислио. ВЛ. ВАВИЛА: Мудар о свему — А
— Па пристајете л’ на то ви!... СВИ: Сви! ВЛ. ВАВИЛА: Хоћемо, кнеже, сви! ВУКСАН:: Он све: „Хоћемо!...“ Кô да ј’ изгубит деце хиљаду Очитат лудом оченаш?...
— Па пристајете л’ на то ви!... СВИ: Сви! ВЛ. ВАВИЛА: Хоћемо, кнеже, сви! ВУКСАН:: Он све: „Хоћемо!...“ Кô да ј’ изгубит деце хиљаду Очитат лудом оченаш?... РАДОШ: Ти деце немаш, оче, ћут’!
КНЕЗ ЂУРЂЕ: И ми ћемо се онде борити Где се застава само подигне Противу скота, противу Турчина. ВЛ. ВАВИЛА: Хоћемо, кнеже!
ВЛ. ВАВИЛА: Хоћемо, кнеже! ВУКСАН (за себе): Хоћемо сви — Ал’ боме ти — Кад грдним носом кине гароња, И из недара стане сипати Ужасне свадбе црну јабуку, Лубарде
Црн женик да те нигде не види. — Тек хајде, нека и он говори, Знамо га ко је, — а то је дост’! КАТУНОВИЋ: Хоћемо, господару! ПРВИ СЕРДАР: Хоћемо, круно наша! ДРУГИ СЕРДАР: Погонићемо скота тог. ТРЕЋИ СЕРДАР: Крвника вечитог!
— Тек хајде, нека и он говори, Знамо га ко је, — а то је дост’! КАТУНОВИЋ: Хоћемо, господару! ПРВИ СЕРДАР: Хоћемо, круно наша! ДРУГИ СЕРДАР: Погонићемо скота тог. ТРЕЋИ СЕРДАР: Крвника вечитог!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Е, 'оћете ли осудити овог јолпаза, па ћу вам казати? Казô ја вами не казô, ви њега по закону морате осудити. Судац: Хоћемо, осудићемо га, само нам кажи све што си начукнуо. Давид: Изволи, господине, да шједнем? Баш сам се млого уморио.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Сваки, пролазећи и здравећи се, у исто време и Младена зове са собом: — Хајде, Младене! Хоћемо ли мало у чаршију? — Нека, после ћу ја — одговорио би Младен. Није хтео.
Ћипико, Иво - Пауци
Уз пиркање лахора, отпоче зујање и бренцање. — Дакле, хоћемо ли тргат'? — јави се Ивин отац. — Ча ћемо дангубит?... Други се згледаше. — Нека слободно тргају!
— Хоће ли ти брат у Америку? — очито с натегом отпоче Иво. — Хоћемо и ја и брат, — одговори мирно дјевојка и притегне к себи козу. Та га вијест љуто жацну: — И ти? — рече сухо.
Иво пође к њој и ухвати је за руку: — Реци ми још штогод! — Пустите ме! — замоли дјевојка. — Хоћемо се сутра видјети? — упита он узбуђен. Али дјевојка не одговори. Кад шкринуше врата, Иво стоји и ослушкује.
— Рђав је, ма дигод јема правицу... — Хоћемо ли се видити ових дана? — преврну Иво говор и с очитим немиром ишчекује одговор.
— Сви ће да честитају вриједном родољубу. — И ми ћемо двојица, — упаде у ријеч Иво. — Ти си луд! — Хоћемо, брате! Сутра ћемо га срести негдје у путу. Он ће се први прама нама осмијехнути, и ми ћемо лијепо да му честитамо!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Он је монах, духовник, изабран између људи да својим узорним животом и преданошћу Богу показује пут ка праведности. Хоћемо ли се бацити блатом на његово лице које је све досад зарило истинском светлошћу?
Народ тај воли да гледа понижења изабраних. Хоћемо ли хранити његове болесне страсти? Хоћемо ли рећи: Народе, од данас је све дозвољено, јер ничега нема под овом капом
Народ тај воли да гледа понижења изабраних. Хоћемо ли хранити његове болесне страсти? Хоћемо ли рећи: Народе, од данас је све дозвољено, јер ничега нема под овом капом небеском што је остало чисто и узвишено и
су му, врућина му је у њима и ја га зато намерно остављам да се мало зноји, правећи се да се колебам око одлуке хоћемо ли или нећемо на Сабориште.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
или урезано слово, документ преисторичара је рукотвор и костур преисторијског човека, а документ геолога окаменотина. Хоћемо ли да коракнемо још даље у прошлост, онда је потребно створити нову науку прошлости, са њеним властитим документима и
Све то утиче, као и они листићи траве, на ток нашег живота, и у томе лежи оно што се зове нашом слободном вољом. Ми хоћемо и желимо само оно што већ лежи у нама, заметнуто од оца и прадеде, од наших најстаријих предака, па, нажалост, и од
Станковић, Борисав - ТАШАНА
дакле, да би ви, живи, што више поживели... СВИ (упадају): Хоћемо, дедо! Како да нећемо да живимо. Само ти нам кажи, поучи...
СВИ (одобровољени Мироновом разнеженошћу): Хоћемо, дедо, хоћемо. Како да нећемо да живимо? ХАЏИ РИСТА (од радости умало га не пољуби у руку): Хвала, дедо!
СВИ (одобровољени Мироновом разнеженошћу): Хоћемо, дедо, хоћемо. Како да нећемо да живимо? ХАЏИ РИСТА (од радости умало га не пољуби у руку): Хвала, дедо! Тако нам говори.
Како да нећемо да живимо? ХАЏИ РИСТА (од радости умало га не пољуби у руку): Хвала, дедо! Тако нам говори. Тако хоћемо да видимо да си и ти међ нама одобровољен. — Тако! Хоћемо да живимо, како нећемо да живимо?
Тако нам говори. Тако хоћемо да видимо да си и ти међ нама одобровољен. — Тако! Хоћемо да живимо, како нећемо да живимо? Ево ја, стар сам, па колико пута добро, слатко једем, па и пијем.
ТАШАНА (застиђено): А, то су наша женска посла. Знаш, ми жене, и кад умремо, хоћемо да смо лепе. Али то је друго. (Као увређена на Миронову сестру због њеног издајства те њине тајне): А она ти је то
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Бранко се засмеја — глава и срце — смућкани, као код свих нас Срба. Ђаво би нас знао, хоћемо ли то кад поправити. Али то сад не спада на ствар. Дакле, ако чика Јову издвојимо, остаје фрау Роза.
Старији и слушају, млађарија тера шегу с шефом. — Кад хоћемо за нешто да знамо је ли д а или н е, није потребно више дугмета бројати; замислимо ствар, и гледамо шта ће да
је наш клавир и наша музика, зар још не знате, не знали, дабогда, никада ништа више, па да се мука сврши што пре!... Хоћемо ли се ми још дићи, мама, то те ја питам, и то ми кажи! Јосиф је био прави господин и уметник.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
које смо стекли Скрштених руку на грудима Настављамо бој Настављамо га унатраг Још нисмо децо стигли И бог зна хоћемо ли икада стићи До почетка боја Одавде чујемо Негде високо над нама Зелену песму коса КОСОВО ПОСЛАНСТВО Кос крила
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— пита професор. — Клин је тространа призма која се једном својом ивицом завлачи између два отпора које хоћемо да савладамо! — одговараш ти од речи до речи како си научио.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
То и сами видите. Од наше енергије и одлучности зависи хоћемо ли у току сутрашњег дана спасти топове. Клисура у току ноћи мора да се рашчисти. Али мора, господо, мора!
Командант заћута. Официри су стајали у ставу мирно, занемели као да слушају погребно слово. — Хоћемо ли добити писмено наређење? — прекиде ћутање капетан Станиша, као да се нада не би ли се ово страшно решење изменило.
— Господине потпуковниче, ми не желимо да се предајемо — зачу се глас, као да запомаже. — Али ми хоћемо да се под борбом вратимо. — Тако је!... Тако је! — одобравали су остали. — Али како! — завапи командант.
Грци су се свађали међу собом, потискивали једни друге и добацивали нам ужета, да извлачимо што хоћемо и колико хоћемо. Уз нашу лађу пристаде и луксузни моторни чамац, одакле пређоше неки марински официри.
Грци су се свађали међу собом, потискивали једни друге и добацивали нам ужета, да извлачимо што хоћемо и колико хоћемо. Уз нашу лађу пристаде и луксузни моторни чамац, одакле пређоше неки марински официри.
Командиру приђе Танасије носећи под мишком јагње. — Господине капетане, хоћемо ли да поставимо телефон? — Нећемо. Командоваћу из батерије — говорио је гледајући у карту.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ко иде? Ново време. Шта носи? Руке без прстију. Јест, патрљице саме, али виолину задобисмо. Хоћемо да обновимо врло мелодичне концерте Талијанских анђела из петнаестог века: Нека је музика бескрајно проста и игра
Ко иде? Ново време. Шта носи? Руке без прстију. Јест, патрљице саме, али српове убаве задобисмо. Хоћемо да обновимо време, на ливадама, кермеса пролетњих: За улазак добровољни прилози у лепршавим осмесима, Изгубљене сукње
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
И кад Турци водјаху завезана сужња млада, једно младо момче, али наста један Турчин нут' осталим говорити: „Што хоћемо завезава каурина погубити, млада Свилојевића? Што би нам се шпотовали и остали витезови!
Чауш виче, дабулана риче: „Хазур, хазур, кићени сватови! Хазур свати, и хазур ђевојка! Већ хоћемо дома путовати“. Дигоше се кићени сватови, отидоше двору бијеломе.
моја, кићени сватови, и ви, браћо, све војводе младе, ја бих стио проговорит ријеч, кад бисте ме, браћо, послушали: ми хоћемо преко мора сиња, преко мора четр’ест конака, а водимо мила сина мога, сина мога хитра ђувеглију, ал’ су њега красте
Још бесједи Вуксан од Роваца: „Браћо моја, љубимна дружино, ми хоћемо овђе изгинути; шта је коме далас најжалије?“ Вели тако Лијеш од Пипера: „Мене, браћо, јесте најжалије: скоро сам се
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Хајде, хоћемо ли сад кући. Дјеца су још прије пола сата изишла из школе. — Хајдемо ... Уз пут ћемо се договорити кога ћемо примити
— И мени је тата причао једну такву причу. — Па да се закунемо — прогунђа Стриц и престаде да штрпка своју курузу. — Хоћемо ли одмах? — Хоћемо, али не овдје — рече Јованче. — Ја сам нешто друго смислио.
— Па да се закунемо — прогунђа Стриц и престаде да штрпка своју курузу. — Хоћемо ли одмах? — Хоћемо, али не овдје — рече Јованче. — Ја сам нешто друго смислио. Заклећемо се на гробу хајдука Јованчета.
— Мени је сваки учитељ досад недјељом читао новине, а овај буљи у мене као рак и пита: „Хоћемо ли да тргнемо по једну љуту?“ — Баш се ви простаци разумијете у школу! — подругљиво дочека кнез.
Ако се не вратим, припазите моју стару матер, дрва јој донесите. — Хоћемо! — дочекаше у један глас оба ђака, а кад крупни резервиста, мокар и погурен, замаче низ пут, Јованче тихо рече: —
— Како би било да се послије подне сви искупимо код нашег старог логора и да се опростимо с Прокиним гајем. — Хоћемо, хоћемо! — зовнућемо и Лазар Мачка и Луњу. — И пољара Лијана — додаде Јованче. — Он је наш стари савезник.
— Хоћемо, хоћемо! — зовнућемо и Лазар Мачка и Луњу. — И пољара Лијана — додаде Јованче. — Он је наш стари савезник. Послије подне,
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Да знате, ево, колико је сутра, хоћемо се сви разићи који куд тражити себи храну. То изговорише и сабраше се код игумна у ћелији договарати се што да чине.
Камен ако се не прекорачи, ваља да стуче прсте. Не будимо ома хрчкови поскакушни уз копље знај, хоћемо се пронузити. Из које му куће кроз оџак види се а дим излази, то сви знамо јер унутра ватра има.