Употреба речи хоћеш у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

“ „Умре, оче“, рече Живко, уздахнувши. „Па, џанум, којим ти добром долазиш, Живко?... Хоћеш ли да му дајемо годину?... да га споменемо у светој цркви?... да му држимо 'денија?...“ „Оче, нисам за то дошао“.

Могу те пратити, ако хоћеш, чак до Лукова, не марим да седим код куће“. „Али, Живко“, приметим му ја, „време је да се сено коси“.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Нема ти бољег света од онога гди је коме пун трбух! Да ти хоћеш мене упутити гди ја могу тако одебљати као ти, тамо бих ја ишао.

Мајмун, мислећи да је то некакав човек: „Како га ја не бих знао? Он је мој рођак.” — „Је ли рођак? Лажљива главо, хоћеш да се утопиш, пак јоште лажеш! 'Ајде, ниси за живош!

74 Славуј и кукавица и магарац Славуј у пролеће по обичају појаше. Вели му кукавица: „Хоћеш да се опкладимо д ја лепше од тебе певам?” — „Ако хоћеш, хајде, али ко ће нам бити судија?” —„Ено они који онде пасе.

Вели му кукавица: „Хоћеш да се опкладимо д ја лепше од тебе певам?” — „Ако хоћеш, хајде, али ко ће нам бити судија?” —„Ено они који онде пасе. Видиш колике су му уши”, одговори кукавица.

Зао и пакостан оном је најгори ком је најближи; напоље такога из града и села, да људе не трује! Хоћеш ли знати, веле наши добродјетељни стари, какав је ко: не питај надалеко, гледај само како с комшијама живи.

Али што он хаје за све то, него каже јој управ: „Ко мари за јело, нека ти отвори. Мени донеси што пити, ако хоћеш да ти ја отворим.” Наравоученије И ово је против зла обикновенија, буди у пићу, буди у каквом му драго злу делу.

Аполон, познавши | шта је он наумио, одговори му: „То зависи од тебе, ако ти хоћеш, врабац је жив, ако ли ти нећеш, а он је мртав.

„Ко се одвећ хвали, они се завали," — лепа пословица! Хоћеш ли да познаш, вели, ко је будала? Ко се хвали са својим истим будалаштинама. један Албанез јаничарин дође у Босну.

Онда старији млађему рече: „Ти што си јуче постао просјаком хоћеш да се са мном барабариш кога су отац и дед просјаци били! Јеси л' чуо?

„Уже! Уже! — викну она. — Помагај! Видиш да мени није до дангубе и разгвора. Извади ме пре, пак ме онда питај што год хоћеш!

А ми у Хопову, гди су, хвала богу, праве жене као што их је бог створио и мати родила, хоћеш зар да о њима не мислимо? Све су лажи с временом залуду, ваља да им се трагови нађу.

у које главу метну сунђер, па кад би хотели да Христова статуа учини чудо и да плаче — воде у сунђер, пак суза колико хоћеш! Дође тужба папи да сав народ одустаје све цркве и иде к језуитом гди Христос плаче.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Скини капут, засучи рукаве, узми ашов, будак ил мотику, и, засуканих рукава, гологлав и бос, под којом хоћеш од ових букава копај, ископаћеш: иструнулу чизму, зарђалу цев, шуноглу, пређицу, табакеру, или људску кост.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

стари почну се оправљати и изнова градити давши само 500 гроша везиру за изун (дозволење); пак гради цркву гди хоћеш и колику хоћеш.

се оправљати и изнова градити давши само 500 гроша везиру за изун (дозволење); пак гради цркву гди хоћеш и колику хоћеш.

Но сад је већ друкчије с наукама. У свакој башти можеш набрати по пуну торбу учени̓ какви̓ хоћеш, само ако можеш распознати који је сладак и полезан, а који ли горак и шкодљив.

” Кнез му одговори: „Имамо ручка доста, а и тако је петак; али баш кад хоћеш а ти удри”. Турчин запне шишану, пак окрене најпре на отворена врата на петла, а затим је спусти те кнезу Станоју

да тргујем, а проти не подноси, а од они̓ други̓ није ниједан вешт вилајету, но молимо те, ага, мети другога кога хоћеш!” — „Јок, јок! ја од вашега соја хоћу кнеза и никако друкчије!” говорио је Фочић.

Па да ми ко други говори него ти, прото, што си овамо долазио и што знаш ове регуле! Зар ти хоћеш да ми ово злато са шешира и сабље скинеш?

апостол Лука: „Хај, хај, да сам ја сад у Србији, ја би̓ вечерас код мога пашанца Молера био и у здравље, ако хоћеш и окама, вина изобила пио; и знам да ће они у наше здравље пити, но дајте ̓вако озебли по један сатљик и ми да

” Карађорђе: „Којекуда, ето у скупштини пак бирај најбоље и кога хоћеш, пак људе води у монастир Вољавчу, и тамо седите!

18. марта однесем писмо Молерово, како се Милош са шњим састао, разговарао, и да му је везир говорио и заклео га: „Хоћеш ли, Милошу, бити веран? Имамо рат с Московима”, и проч.

На то император: „А ко вам брани? — Хоћеш ли и ти ићи кући?” Ја одговорим: „Хоћу, Ваше Величество, како нам прошену милост поклоните.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— подвикну Рака још жешће. Док ти и Стеван плану, па скочи: — Ама, шта ти хоћеш, Радоване? Хоћеш да ти ја чувам кукуруз, а? Да ти ја терам свиње, шта ли?

— подвикну Рака још жешће. Док ти и Стеван плану, па скочи: — Ама, шта ти хоћеш, Радоване? Хоћеш да ти ја чувам кукуруз, а? Да ти ја терам свиње, шта ли?

Него, брате, упропастише ме. Није шала онолика штета! — Ама шта хоћеш ти море! — подвикну Стеван и унесе се преда њ. — Хоћу, брате, да ми се потра осече... Оно је пропаст!

— одупре се Сима у инат. — Два назимета само што се провукла кроз плот, па хоћеш дваест врећа?... Е нећеш, бели! — Јест, два назимета! А има ваљда недељу дана како ми мал затиру, а теби ни у уво!

— рече онај што беше забо прст, тргнувши руку као опарен. — Ето, чим те погледах, изгубих цванцик. — Е, хоћеш ти каиш!... Шта ћу ти ја! — рече Радан. — Како си, Радане?... Поп! Поп! поп!... Одакле ти?... Поп! поп! поп!...

— рекоше неки.. — Шта ћеш, куд ћеш?... Дај да се задужи, дасе начини макар мало крова над главом. Кад ал̓ хоћеш... Не мо̓ш ишчупати паре да клечиш! Дају ти, али по дупло.

Зарони ти он лепо. Кад доле, а пређа се натакла на неку грдну пањину; једва је распетља, повуче и пође навише... али хоћеш! Нешто ти њега стегло за обе ноге па тегли наниже, као олово...

Нема је у целој капетанији онаке! — Вала, Дашо, нема ни онаког винограда у три капетаније... Хоћеш ми га уступити, вере ти? — Драге воље, господине, само да ми се докопати... — Хм, и ти још — само да ти се докопати!?

И баш могу се сад где хоћеш заклети, није ми о главу да лажем, да сам право бележио. Око тога ти се, богме, ми здрпимо ваљано. Он мени: »Лопове!

— У што год хоћеш, попо, не можеш напунити. Није то лака ствар! — вели учитељ. — Вала, што се тиче, ти би видео, на прилику...

Друга није, Радојка! Морам се уклонити одавде... Барем док се ти не удаш... А после како буде. — Зар, болан, одиста хоћеш да одеш? — Богами, Радојка, одиста. — А твоја кућа? — Кућу сам затворио мртвим коцем.

— Више ми слободно не помињи! — одговори Живан одсечно. — Већ ако хоћеш да се свадимо. — Како ти драго! — рече Пурко и слеже раменима. — Само да се не покајеш.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

И болесник се прекрсти и целива, па онда рече: — Ал’ сам уморан! — Хоћеш прилећи мало? - пита га попа. — Хоћу - вели он. Попа га поведе до своје постеље, па му рече да легне.

—— Маринко! Брате! Човјече!... Ако то урадиш, бићеш ми брат!... Учинићу те најчеститијим човјеком!... Хоћеш духана?... Ево! Дај дуванкесу!... Тако!... Треба ли ти пара?... Чега хоћеш има у Суље, и све је твоје!... Ево!... Нај!.

Учинићу те најчеститијим човјеком!... Хоћеш духана?... Ево! Дај дуванкесу!... Тако!... Треба ли ти пара?... Чега хоћеш има у Суље, и све је твоје!... Ево!... Нај!... Беше скочио.

Тако смо рекли! Лазар се мењао у лицу. Горела му је црна земља под ногама... — Хоћеш ли, јапане?... Он нешто промрмља кроз зубе, па окрете леђа и пође. — Па стани мало, да разговарамо! — рече Станко.

— Шта ту ваздан!... Смеш — не смеш?! — викну Лазар, а беоњаче му од зала закрвавиле. — Најпосле... кад хоћеш! — рече Станко, чудећи се шта му је наспело... И ухватише се... И понеше се по оној чистини...

Побегао је у шуму. — Е, мој лијепи братац, ти ми га мораш наћи! — Хоћу, наћи ћу га! Како не бих! Кад ти хоћеш, наћи ћу га, па, аман, да се у земљу сакрио! — Ех, тако, тако!... Иди, нађи га!... Хоћеш мало духана?... — Па...

Како не бих! Кад ти хоћеш, наћи ћу га, па, аман, да се у земљу сакрио! — Ех, тако, тако!... Иди, нађи га!... Хоћеш мало духана?... — Па... ако је бог дао... — А дао је, ја!... За тебе свега у Суље има!... Ево, нај!...

— Шта је, роде? — Што ме не пустиш? — Јеси полудео, богами!... Нећу, полази! — Мој бабо има пара!... Ишти колико хоћеш, само ме не води тамо!... Маринко је гледао неким животињским погледом, па се насмеја. — Пара!... Пара!...

Кад бих ја сад тебе пустио, куд бих онда?... Мислиш Крушка не би дознао?... — Ишти шта хоћеш! – јекну Лазар опет и стаде кршити прсте. — Не тражим ништа! И шта ће ми? Ја сам човек стар.

Јеси утувио? — Јесам, не бери бриге! Кад ти хоћеш, ја ћу се и заклети, а толи лагати! — Али кад лажеш — пази!... Немој да те ухвате! — Ама не учи ти мене!

— Мисли. – А ти? — Ја не мислим. Ја верујем да си ти најбољи и најпоштенији момак на свету... — А хоћеш ли ме чекати? – Хоћу! – А ако те он запроси? – Одбићу га! – Ако те твоји буду терали? Она му погледа право у очи.

Из присенка се дигоше две прилике и приђоше Станку. — Разјаглите ватру и седите. А ти, ако хоћеш, можеш и спавати — рече он Станку. Онда наста тајац. Само се чуло пуцкарање ватре коју Јовица спотаче.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Сенка је твоја дан што зари, А ја те трагам у час сваки: О боже увек неједнаки, И друкчији у свакој ствари! Хоћеш да сазнам духом холим Све замке путем злим и правим, Издајство друга којег волим, И лаж у срећи коју славим.

И цела исткана из сунчаних нити, Као крупно једро стојиш, недогледна. Хоћеш ли остати или проћи? Куда Иде твоја бразда? Какво семе клија Путем твог триумфа?

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

— Море, шта ти је данас? — Ништа, брате, — рекох весело. — Видиш! Ја имам то, — смеј се ти колико хоћеш — али ја то имам: да кад нешто силно мислим, кад мислим да ће ми се нешто десити, да ћу се с неким, на пример,

Шта слиниш за једном дркелом? Није он мене стекао, него ја њега! Сутра, ако хоћеш, да купим десет! Моја мати плаче још јаче: — Знам, Митре брате, — каже она милостиво — али хоће душмани све да

рећи: ако ти мени цигло једанпут још што о томе прословиш, ја ћу себи наћи кућу, па се иселити; а ти овде попуј коме хоћеш! У-пам-ти до-бро!” Ћути она, сирота, као заливена.

Велинка се заврати од смеха: — А што, Златане? Хоћеш ти да је узмеш? — Ја шта ради! Ал' кад то рече, он се збуни, обрте се каци, стаде плакати и кроз плач говорити: —

Зар си ти мушко? Арсен окрете главу зиду и заклони очи рукавом од гуња — Ради, вала, од мене и од ње шта хоћеш! Мене убиј, а њу отерај! Да ти је богом просто! Немој ме само отурати од себе, живога ти бога!

” Арсен побегао чак на гумно. Турио главу међу крстине, па шмиче. Залуд му је — није сан губер, па кад хоћеш да га навучеш на главу. И наместише Аноци да спава. Јес', ал' није тако ласно заспати, као што је мислила!

Свет се преврнуо и она стоји стрмоглавце. Ал' пасјалук не попушта: — Шта дремаш, рђо, кад ја заповедам? Зар хоћеш да те бог убије? Месец изгрејао на подне.

Поп је све што је имао свога звао „црквено” и „народно”, а све што је сеоско „наше”. Могао је он ићи у коју хоћеш кућу, узети што је хтио — нико му неће ни ријечи рећи. Он је то и радио.

Хвала богу, кажем ти, једва једном опаметих се. Е, брате, ти знаш да има у нашем животу тренутака у којима се, хоћеш-нећеш, подетиш. Тако је и са мном било. Ко ће томе дати рачуна?

Она ми којекако смота цигару и пружи ми. — Видиш како сам разумела — рече она радујући се. — Ана, хоћеш да те учим српски? Њој се лице разведри.

— А што ће ти, сешо? — Поклони ми је — рече она. — Сешо, све ти поклањам што хоћеш, и њену слику, ако хоћеш баш да је узмеш. Ал' што ће ти? Дај ми је, молим те!

— А што ће ти, сешо? — Поклони ми је — рече она. — Сешо, све ти поклањам што хоћеш, и њену слику, ако хоћеш баш да је узмеш. Ал' што ће ти? Дај ми је, молим те!

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Стари наши веле да је дечије срце као восак — можеш правити од њега шта хоћеш —; а ја велим да је и у младих девојака срце као восак. Тако је и с Јулом! Јер Јула је г.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

А једнако су га нудили пићем. Он је одбијао. — Хоћеш воде?... — почеше они силом. Он напослетку пристаде. Механџија му донесе у чашу воде али помешане с ракијом.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Чега ради питаш? Ваљда због трговине? — Не, због женидбе. Рад је моју Соку узети. — Па добро, што хоћеш да рекнем о њему? — Има ли што? — Има нешто. — Ал' он каже да има две куће и гвожђарницу?

Не требам је! — Видиш, брате, да те вуче за нос! — Нећу више ни да знам за њу. А хоћеш ли је узети? — Нећу. Ја до две недеље правим прстен са мојом милом.

Мати јој је увек говорила: „Избирај, сине мој, ти си јединица, а имаш мираза доста, можеш се удати кад год хоћеш“. Да је млада, не би ни гледала на Чекмеџијића, а сад њу Чекмеџијић мери и броји јој боре на образу. Разговарају се.

— Па баш зато! А што кажеш да није од најновијег света, пролупаће се поред тебе. Дакле, кажи, ако хоћеш. — Не браним. Ја ћу поћи за њега. — А ти остани при том. Сад се напољу Стева о том са Гавром разговара.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

— рече она — Јест, до раскида. Па један пламен одлучности букну на њеном лицу: — Е, па нека буде кад тако хоћеш. Само ово: мама никад ништа не сме дознати. И погружено, као да излази из цркве, она напусти собу.

Африка

је стран да чак, и кад науче наше језике, изражавају га и даље на исти описан начин: „Ово је за мене, ово је за тебе; хоћеш ли чашу што је за тебе, или ону што је за мене?“ а што значи: ово је моје, ово твоје, хоћеш ли своју или моју чашу?

“ а што значи: ово је моје, ово твоје, хоћеш ли своју или моју чашу? Кад већ спомињем разлике у појмовима о својини и изражавању, треба подвући оно што одмах

) — Мон се', мусје (моја сестра, господине), — одговарао је Меј. — Тоа доне моа тон се', Меј? (Хоћеш да ми даш за жену своју сестру, Меј?) — Но, мусје з' не пе доне мон се', мусје, малие, пеје боку мусје мон се'.

ја ћу свакако добро гојити своју сестрицу, господине мој брате, па кад дођеш ти, господине мој брате, оженићеш се ако хоћеш, а ако не, остаћеш, господине, ипак за мене мој господин брат — зет.) — Те боку зантиј пу моа, Ме; моа боку тон флел!

Они су ударали веслима о воду и пажљиво га слушали; затим су певали. И У овој ноћи нашој Дошао просио: — Ме, хоћеш ли бити мојом? — До ове године, До овог дана, можда, До овог часа. — Ме, Ме, чујеш ли, ја те зовем? Моја је реч: Ходи!

Црњански, Милош - Сеобе 2

“ „Ти си могао мирно живети, у митрополита сербскаго резиденцији, али ти није ђаво дао мира. Хоћеш у Росију. За полковника! Е сад држи! Потписао си!“ „Потписао сам своје дечице ради!

Ја сам за то да се иде. Таква сам. Куд пут води са мном, питаш? Куд хоћеш!“ Ђурђе је све више махао руком, као увек кад би његова жена почела пре њега.

Теодосије - ЖИТИЈА

А младић разумевши чврстину одлуке овога мужа, рече к њему: — Ако хоћеш, љубазни мој, ти би ме могао оставити на миру, и знам, како си моћан, да можеш стићи и умирити господина оца мојега.

Говораху: — Не остави нас, господине, оче и учитељу, ина че и ми ћемо с тобом отићи! Јер ако хоћеш да узмеш крст Христов, онда те молимо да седиш у својему манастиру, да нас присуство твога часнога дика теши.

А цар видевши га како се снебива када што моли, охрабри га да смело чини, и рече: — Све што хоћеш да молиш, унапред сам рекао, усрдно даћу вашој светости.

А прот рече: — Пошто је дело у Богу, а ви сте могућни, ваша мисао је добра. Који год срушени манастир у Светој Гори хоћеш, тај подигните вашем отачаству, било Хиландар, јер вам је први од цара дан, било други, где год хоћете.

Знам, Господе, да је теби све могуће што год хоћеш, и да иза речи иде дело које се дахом уста твојих свршава. Услиши ме слугу твојега и не презри мољења мојега, за што

А ја слуга твој у сваком добру ка Господу, што хоћеш и што кажеш, бићу благопослушан господину мојему. Јер ако би могао у Господу помоћи нам да нас приведеш ка Христу, и

и до својега отачаства имаш дуго да путујеш, и пошто обично увек дајеш потребницима, узми, дакле, и ово и раздели како хоћеш, а моли се и за нас грешне. И тако благословивши цара, растадоше се љубазно у Господу.

Прими, дакле, свога у Господу оца и однеси својој кући као што хоћеш. А краљ Владислав са епископима и са блогороднима својима, што помишљаху да ће тешко када примити од цара, а сада

Не присиљавам те да месо једеш или да се ожениш. Остани и живи како хоћеш, само мене остављај! А он, смиловавши се па раздирано срце материнско, и многим сузама њеним тада задржан би да не оде

Али опет младошћу сестре своје, јер не имађаше коме да је остави, задржан би. И када је он упита: „Хоћеш ли да се удаш, сестро моја?

А она рече: „Како хоћеш, господару! И устадоше, те отидоше у други крај, који се зове Алтин, и тамо, опет близу једне цркве светога и врховног

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

НА ПОЧЕТКУ Сад нам је лако Спасле смо се меса Сад ћемо шта ћемо Кажи нешто Хоћеш ли да будеш Кичма муње Кажи још нешто Шта да ти кажем Карлична кост олује Кажи нешто друго Ништа друго не

школице по мозгу Напујдаћу ти магле из костију Да ти попију кукуте с језика Видећеш ти шта ћу да ти радим 8 И ти хоћеш да се волимо Можеш да ме правиш од мога пепела Од крша мога грохота Од моје преостале досаде Можеш лепотице Можеш

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Збогом, душице! РИНА (грлећи га, прати га до врата): Још нешто. Одавде иди у канцеларију како хоћеш, путуј ако хоћеш пô сата донде, али на подне, дај ми реч да ћеш на подне брзо, брзо доћи кући. НОВАКОВИЋ: Разуме се!

Збогом, душице! РИНА (грлећи га, прати га до врата): Још нешто. Одавде иди у канцеларију како хоћеш, путуј ако хоћеш пô сата донде, али на подне, дај ми реч да ћеш на подне брзо, брзо доћи кући. НОВАКОВИЋ: Разуме се! Разуме се!

СПАСОЈЕ: Па шта хоћеш тим да кажеш? АНТА: Та кривоклетства, седам лажних уверења, четири адвоката и наследство. Погледај ти у та твоја

СПАСОЈЕ: Не разумем зашто је баш толико не трпиш? Шта ти је нажао учинила? ВУКИЦА: Несносна ми је. Хоћеш ли ми веровати, тата, да ни о чему другом не разговара, кад јој одем, до о првој брачној ноћи.

СПАСОЈЕ: Способан си, не кажем да ниси, и хоћеш да потрчиш, али, право да ти кажем, мало је незгодно да ти будеш намештеник таквог једног предузећа. АНТА: Зашто?

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- Бакутан је превалио осамдесет и злато му није неопходно. Хоћеш ли да га неко други дигне! Нисам имао неко одређено мишљење о том питању, и то је било лудо.

Последњи пут кад ју је видела већ су јој били ставили сребрњаке на очи. - Ја морам да идем, а ти како хоћеш! - рекла је и узела ми торбу с јежом.

Она ме је гледала право у лице, онда се истргла и викнула: - Ти си гад, ти си један шашави гад! Ја нећу то што ти хоћеш!

То. Ти знаш! - Не знам! - рекао сам. - Не лажи! Знаш. Ја нећу то што ти хоћеш. - Реци ми шта је то што ја хоћу? - повукао сам је к себи а она је накострешила лактове и почела да плаче. - Нећу.

Затим је подигла главу према мени а очи су јој блистале у сутону. - Пољуби ме, Бодо, ако хоћеш? - прошапутала је и затворила очи, као лафице на филму.

- Корњача. Личи на Грету Гарбо. Има исто тако тајанствене очи. Видећеш сутра, а можеш видети и на игранци, ако хоћеш!

Ништа. Купи нове уши, Рашо Војводићу. Нове уши? Боже драги, Томо! Узећу и за тебе једне. Има на кланици каквих хоћеш. За тебе би свињске биле сасвим добре. Уши? Прекините о ушима, будале! Она мала нема само добре ноге, знам.

Напиши јој такво писмо да добије вољу да ме пита. Хоћеш ли написати? - упрла је у мене своје светле очи а усне су јој подрхтавале као у грозници.

- погледао сам га а он је само завртео главом и процедио: - На будалу. С Бароницом си проиграо ствар, а сад хоћеш и овде!

”, али се зелембаћ правио да не чује. - Ако ти дамо педесет динара, хоћеш ли престати да нас пратиш? - рекох извадивши педесетицу из цепа, а дечак приђе неколико корачаја ближе.

- рекох извадивши педесетицу из цепа, а дечак приђе неколико корачаја ближе. Хоћеш ли или нећеш? Хтео је. - Остави тамо, а онда продужите!

- Ја нећу то што ти хоћеш - рекла је тврдоглаво и почела да се гњура. У предаху између два роњења, као и онда код рампе, покушавао сам да јој

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Шта ће ти та бакалница? — Ја могу и бакалницу имати и шпекулирати. Но, с чим да шпекулирам? — Ма с чим. Хоћеш ли са вином? Видиш сад како је добра цена у Ђуру и Пожуну. Не би згорег било две-три лађе однети.

Је л’ тако, Софија? Она одговори: „Јесте“, ал’ врло тихим гласом. Опет је упита: „Хоћеш ли, Софија, поћи од слободне воље за господара Софронија Кирића? Он је човек уредан, имућан, код њега ћеш добро живети.

— Па хајд’, да идемо. — Не браним, хоћеш ми узајмити новаца? — Шта збијаш шалу, кад знам зашто хоћеш платно, јер нећеш бадава да ти новац у сандуку лежи.

— Па хајд’, да идемо. — Не браним, хоћеш ми узајмити новаца? — Шта збијаш шалу, кад знам зашто хоћеш платно, јер нећеш бадава да ти новац у сандуку лежи. Господар Софра умилно се смеши.

Господар Софра умилно се смеши. — Па хајд’, хоћеш ли у компанију, ил’ сваки за себе? — Сваки за себе, ал’ ћемо у скупу куповати, па онда код куће поделити.

воле; и они гуле рају, као год и наши у Мађарској; један занат им је, па ће онда одма’ и тебе позвати на ручак. Хоћеш доћи? — Ако по ту цену продаш „ауспрух”, ево руке да ћу доћи. — Ја сам задовољан.

Чујем да си се већ уселио у твоју кућу; добио си, као што чујем, и хиљаду форинти; ту се већ може шта почети. Хоћеш отворити? — Какав дућан! Зар од паука син баш мора паук бити? Мани се тога!

Мани се тога! Дошао сам да те питам имаш ли доста лука на продају; рад би’ купити. — Имам, ако хоћеш на киле! — Ал’ арпаџика за сејање? — И арпаџика. Колико хоћеш? — Треба ми неколико холби. — Нашто ти толико?

— Имам, ако хоћеш на киле! — Ал’ арпаџика за сејање? — И арпаџика. Колико хоћеш? — Треба ми неколико холби. — Нашто ти толико? — Имам велику башту — смеши се и пали лулу.

Па је л’ много украо? — Тако једно двадесет форинти, каже шегрт. Но нека га ђаво носи. Друго да се разговарамо. Хоћеш ли се женити? — Хоћу. — Па гледај једаред. Шамика му се свечано обрече да ће се оженити.

Пера избере Лујзу и изокреће је ужасно. Шамика га само гледа па глади бркове. — Можеш гледати колико хоћеш, не бојим се, мада си сто школа учио, — промрмља Пера. Крај котиљону. Котиљон се преобрази у полку.

— Не дâ. — А ја би’ то хтео. — Од чега је опет то? — То је ред, једна вера у кући! — Хоћеш ли пристати на то да она не прими нашу веру? Зато се опет можемо слагати.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

(Вук, бр. 4009) Рани развој и његов значај — Док је дрво младо, мож’ га савијати куд хоћеш. (Вук, бр. 1008) — Док је шиба танка, треба је исправљати. (Вук, 1019) — Ђе нема маленог нема ни големог (детета).

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

– Глупаче! - Пуфку се учини да то није довољно: – Будале! Потребно је само прићи столу и казати: »Хоћеш ли са мном?« То је све што треба да се учини! Мала девојка у стаклима Пуфкових наочара постаје све већа и већа.

– Хоћеш ли са мном? — каже тихо девојка. – Ја? — пита Пуфко. – Теби говорим — каже девојка. — Имам празну кућу, схваташ?

У руци је носила неку дечију књигу. – Хеј — прошапута — хоћеш ли мало да ми читаш? – Шта? – Пепељугу. – Добро! — рече — »Био једном један добар човек који је имао лепу кућу и

Уста су му горка, од чежње и цигарета. – Хеј, имаш ли нешто слатко? – Хоћеш ли жваку? Девојка га учи да направи балон. Када му балон прсне, смешан је са гуменим падобраном преко уста.

— Сада је у реду... — рече исправљајући се, црвен у лицу због крви која му је ударила у главу. — Сада је у реду! Хоћеш нешто да попијеш? — Нећу... — рече Жан Жик — Опрости, нећу. Морам да идем.

— Мислим, не разумем баш све до краја, али људи кажу да си одличан! Неки адвокати који те читају. Стари Београђани! —Хоћеш ли »кент«? — понуди га млади човек. Келнер је узео цигарету и пажљиво разгледао, а затим ставио у мали џеп од блузе.

– Добро. Ако је ниси направио само за себе, за кога си је онда зидао? – За децу, ако већ хоћеш да знаш! – Па, где су деца? – Овај пут случајно нису ишла са нама, јер је Љиљана отишла са школом, а Пеђа има...

Умало га ниси лупио! Јесам ли ти казала да не пијеш по подне оно вино? – Попио бих најрадије живу соду, ако већ хоћеш да знаш шта бих попио! Пијем да те некако поднесем. А могу да те донекле поднесем једино пијан.

– Нисам рекао да си луда. Казао сам само . . . – Знам ја добро шта си ти казао! Можда хоћеш да ме сместиш у неку лудницу па да се лепо проводиш сам? – У лудници већ живимо.

– У чему то, молим те? У хеклању? – И у хеклању, и у кукичању, ако већ хоћеш да знаш! Била сам најбољи ђак у целој гимназији! Свирала сам на клавиру. – Јао, опет стари Черни!

– Ниси задовољна? – Чиме? – Знаш, те ствари не зависе само од мушкарца него и од женског партнера... – Шта хоћеш тиме да кажеш? Са мном је све у реду, али плашим се да није с тобом... Што се смејеш? Шта је ту смешно?

– Шта хоћеш тиме да кажеш? Са мном је све у реду, али плашим се да није с тобом... Што се смејеш? Шта је ту смешно? Хоћеш да кажеш да имаш успеха код оних курвица у фирми, је ли? То бих волела да видим! Спавају с тобом јер си им шеф.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Ти си велики кућић и човјек учеван, те можеш господару и требати, али, ево одмах ти кажем, ако хоћеш, остани одмах са мном, или, ако ти се не буде стојало на Цетиње, врати се: мој дом биће и твој, и што имам, дијелићемо

Французићи, што их остаде, побјегоше навише као козе, у трећи шанац. Пало их је, да-ти, десетак. И хоћеш ли вјеровати, Јанко, сине, да нам сва штета би, што се ту рани троје-четворо момчади!

“ — Ваистину роди! — понови Јанко, смијући се такође. — Тај сам поздрав већ знао, научио га од Граничара! — А сад хоћеш ли устајати, да ручаш? Доље те чекају!

Али то ти држи у себи, не показуј никако да што знаш о томе, не говори ни с ким о томе! — А хоћеш ли и ти, Крцуне, с нама на Цетиње, са мном и с кнезом? — Хоћу, ако бог дâ! Вријеме је већ.

Држ’ се! Оде глава!... Збиља, шта ће ово бити? Како ћу? — Удри ти мене, или боди, како год хоћеш, ја ћу се само бранити!, — Нећу, ни дао бог! Ово је, да-ти, шала! — ни ако узоћеш — дода Крцун да га подражи...

Ово је, да-ти, шала! — ни ако узоћеш — дода Крцун да га подражи... — Зато ти Јанко каже: „Удри гдје хоћеш!“ А-ну, почињи већ! Сијеци, море, тијем љутијем мачем! — Е, кад је тако, држ’се! — викну Лабуд и започе ударати.

“ — „Е, валај, ако ти то баста, даћу ти тврду плету! Хоћеш?“ — „Хоћу!“ — „Ма, нећеш.“ — „Ма, хоћу ево пред људима!“ — Онај право пред владику, скине капу и пољуби га у руку.

А ја сам рекао: „Неће!“ — А зашто баш хоћеш да будеш мој ђак? — пита Јанко дирнут. — Зато што си велики кућић и много учеван — каже владика.

Крцун га затече на одмарачи, сјетна, замишљена. — Јанко! Хајдемо сестри на свадбу. Ја идем одмах, али, ако хоћеш ти са мном, ја ћу те причекати да презалогајиш! Владика рече да узмеш коња.

Боже мој, колико се о теби говорило! И нагађали смо да ли ћеш доћи на свадбу. Ја сам тврдила да хоћеш, а њеки говораху да нећеш! Како си? Јеси ли се обикао у манастиру? — Хвала богу, здрав сам и добро ми је.

Одједном Јанко уздахну и шапну њешто. Дјевојка скочи: — Јанко мој! Хоћеш ли што? — Жедан сам! — рече он. Милица брзо донесе чашу разблажене медовине, коју бјеше спремила.

— Јеси ли ти то, Милице? — запита он. — Ја сам. — А гдје су остали? — Сад ће доћи наши! Хоћеш ли што? — Хоћу! да ме тако зовеш: „Јанко мој!“ То ће ме излијечити!... Она бризну у плач.

Милићевић, Вук - Беспуће

— Немој, рече и пружи руку, као да моли или као да се брани. — Немој да ме кориш. Ја знам што ти хоћеш да кажеш. Опрости што сам ти говорио о стварима које не волиш. Заборавио сам. Опрости.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

— О, ја блатим, блатим... — Плати, јакако, кад хоћеш с Ватром да се играш! — вели Јова па пође у канцеларију, јер је већ два часа.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Има човјек душу, а. А је ли, Раде, јеси ли ти икад чуо да је коњ некога преварио? Заклео се у душу, у вјеру, у шта хоћеш, па опет слагао ко пас? — Јок, то се досад није чуло у овој околини уозбиљи се дјед.

— Шта ће ти то? — сумњичаво се испријечи — Ето, волио би да имам. — Коњску икону, а? — Ваби је, вала, како хоћеш, али мени је драга. Гле, жив живцат, као да ће сад зарзати.

Како ли ће га тек тај данас дочекати! Ипак, хоћеш-нећеш, морало се једном и крај Рожљике наићи, кад његова кућа чучи у бусији крај самога пута.

Е, баш за тобом плаче тољага, и то она великачка, коњска, говече једно. СТОРУКИ СЕЉАЧАК Окрени како год хоћеш, али сам од себе, народски речено — од своје судбине, вала га, мајци, нећеш побјећи.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Ал што му је они више оспоравају, то је он суровије доказује. ХАСАНАГИНИЦА: Разумем шта хоћеш да кажеш; ал злом се ништа не доказује. Зар се снага није доказала ако се није злом доказала?

Кошта то! А плус је и удовица! Шта ћеш сигурније? СУЉО: Не знаш ти жене. Кад покажеш да хоћеш, оне неће, чак и кад им се из петних жила хоће! С њима ти треба до краја изокола. Али да видиш даље.

МУСА: Ама баш и није толико квит! Чиста посла? Међ њима никад нису чиста посла, то ти ја кажем, а ти, ако хоћеш, провери! И то са Хасанагиницом канда је нека политика! ХУСО: Ти све пребацујеш на политички терен!

(Улази бег Пинторовић) БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Шта ви то о Курану? МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Ништа, мало причамо. Хоћеш да седнеш? БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ај да седнем. Ал баш и немам пуно времена.

Још си му се подсмевао за леђима! Одакле си га данас ископо? БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ископо? Шта хоћеш тиме да кажеш? Како то мислиш: ископо? Како се то изражаваш? Какав ти је то речник?

Теби или мени? Јеси ли се ти упитао како ћеш једног дана оном детету да погледаш у лице? Да и разумем што хоћеш да ме удајеш, ал како да разумем зашто толико журиш? Да ти не стрепиш да Хасанага може да се предомисли?

Како то да јој уредим? МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Како знаш! Прети, моли, уцењуј, плаћај, наговарај, лажи, ради шта хоћеш, али уреди да се опрости с дететом! Образ нам је у њеним рукама...

За кога моју жену удајеш? БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Шта под тим подразумеваш? Шта тим хоћеш да кажеш? ЈУСУФ (Суљу): Брзо, изнеси дете! Пожури!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

— Их, Димитријо! — вели она — кога ћу!... Ето, кога ми ти изабереш! Хоћеш ли? — ’Оћу, ’оћу — а ’оћеш ли и тад да ме волиш? — Те још како Димитријо!

Ноге почеше да ми дрхте. Јаче те к себи привлачих, ти се угибаше, подаваше и нагињаше к мени, шапћући: — Па шта хоћеш? — Ништа! — И привукох те силно да се твоја глава наслони на моју. Целим телом беше ти наслоњена на мене.

ти осетила да сам ја баш то исто и прочитао, оборила би брзо поглед и зацрвенивши се рекла би: — Можеш да говориш шта хоћеш! Ето тако је то било!

Знао сам куда је циљала. То ме жацну, планух и скочих љутито. — Зар сам ја крив што смо ми сиротиња? Ево, баш кад хоћеш — викнух и бацих табаке. — Баталићу школу. Ето, свршио сам! — Не, не... не бој се ти, чедо. Имамо још. Дао Бог.

— Ама, Маријо ... — поче она — хајде кад ћеш већ ту твоју да удајеш? Зар не видиш колика је и каква? Зар хоћеш да ти неку срамоту метне на главу? А, ваљда чекаш некога?

Али, што ја... Ето, плаче, моли: „Мајке, збори она, немој слатка мајке. Зар сам ти толико накривела, те то хоћеш... Боље мртву у „ковчег“ да ме испружиш, у црн повој да ме повијеш, него ли то...

Одслужио војску. Нема ни он никога, има нешто од имања и ово наше што је, па... Али она, она... — А ти хоћеш? — Хоћу — дахну она силно — што да не?... Кости ’аџике, да одморим! Расипа се по поље...

Ми никоме не сметамо. Ево, ако хоћеш, још ћемо да се помакнемо, још више ћемо да се сакријемо и склонимо, ако смо коме на сметњи...

Реци ми да ме волиш, те да лакше спавам... да ме не пије светлост месечева и блага, тиха ноћ... Хоћеш ли? Узећемо се за руке, поћи ћемо у свет, да се љубимо и грлимо... Бежаћемо далеко, далеко!“...

— Седи. Одмори се. Хоћеш дувана? — Па могу. Дај! — И, обзирући се, полако седе, скрсти ноге и узе да савија и пуши дуван, али невешто и брзо.

— Поче она да гута, као сузе. — Не љутим се, али шта ће да каже свет, људи! Иди, ако мислиш добра. Шта хоћеш ти? Та ја сам жена! — Истина је — одговори он меко. — Па кад је истина, што долазиш? Што ме не оставиш? ...

Истина што кажеш, али ја. Знаш ти мене. Ја само онако... дођох да те видим. А ти, ето, баш кад хоћеш, нећу више, нећу... збогом! Она му не пружи руку, да се с њим рукује, него се одмаче од њега и рече оштро: — Збогом.

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

Ето ти твој посао! Пак хоћеш да ти бољи после мене дође. Ај, ај, мој Хорваћанине, видиш ли што примисал неба чини! Послати такога који ће ти хака

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

„Хоћеш да ти кажем право? У мени је бог и ђаво, диван ђаво кâ и бог: испод неба твога чела снела ми је врела жела зрак боговск

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Вели најстарији брат: — Ја је не дам. Како ћу је дати кад не знам шта си и откуда си; ноћас дошао, хоћеш одмах да је водиш, па не знам ни ђе би ишао сестри у походе. Средњи вели: — Ја не дам сестре ноћас да се води.

Он одговори: — Ваш до вијека остајем и за вас ћу мој живот дати. — Хе, — веле — кад ти мислиш наш друг да будеш, хоћеш ли ти људе јести, и с нама у чету ићи? Одговори царевић: — Хоћу, штогођ ви радите то ћу и ја радити.

га дочекам са седам хиљада змајева, па му не могох ништа учинити, прођи се ђавола, молим те, да ти дам новаца колико хоћеш, па иди кући.

Зато те сјетујем ја да се вратиш кући, и ево ти блага, узми и понеси коликогођ хоћеш. Али царев син вели: — Хвала ти на свему, али се вратити нећу никако, него хоћу Баш-Челика да тражим, — а сам у себи

Али царевић неће за то да чује. Онда му цареви реку: — Е кад већ хоћеш силом да идеш, а ти немој одмах жену да водиш, него јој кажи да пита БашЧелика ђе му је јунаштво, па онда дођи да нам

Грађани му кажу да треба цару. Онда он управо к цару. Пошто га пријаве пусти га цар преда се па га запита: — Хоћеш ли чувати овце? А он одговори: — Хоћу, светла круно!

тамо отиде, онај се више не враћа натраг: зато, синко, кажем ти, не дај овцама на вољу куд оне хоће, него држи куда ти хоћеш.

Старац јој одговори: — Хоћеш, — па у толико одбаци балоту, а она потеци онамо што је најбрже могла. Дошавши до оба брата окамењена, позна их и

Онда му баба рече: — Добро, синко. За три дана ако ми сачуваш кобилу, даћу ти коња кога год хоћеш; ако не сачуваш, узећу ти главу.

Баба му одговори: — Синко, што је погођено оно ваља да буде. Ето од дванаест коња бирај кога хоћеш. А он рече баби: — Та што ћу бирати, дај ми онога из буџака, губавог, за мене нису лепи.

Онда му Грбо рече: — Ми ћемо радит што год хоћеш, али прво треба да се погодимо. Потом га краљ упита шта ишту годишње сви.

Отац је твој погинуо с том пушком, па хоћеш и теби главе да дође? Једном он украде пушку и отиде у лов. Кад дође у шуму, онај ован са златном вуном изиђе и преда

Лалић, Иван В. - ПИСМО

Како да лежај ти прострем Па да одболујеш мало? Хоћеш ли лишће ил кострет, До чега ли ти је стало? Но како да лог ти стерем Када се скриваш у тмуше?

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Али то ничему не води! — А чему би, као, требало уопште да води? Кад већ хоћеш да чујеш шта мислим о томе, рећи ћу ти: само без аплауза, молим!

— рече матори и отфура у кухињу да се консултује са маман. После ће казати: „Ми те нећемо задржавати. Ради шта хоћеш!“ Маман му сада управо шапуће: „Пусти је само нека иде; гарантовано се враћа до деветке. Биће мања од маковог зрна!“.

Тако некако ... Момак је настављао да ме шармира: — Руска салата код „Руског цара“ — чист плеоназам! Хоћеш пола, а? Знам,казаћете да није пристојно, али навалила сам као луда на ту омалтерисану руску салату.

Некако непристојно, ако баш желите да знате шта сам осећала у том тренутку. — Хоћеш ли о Самари? — упита он. — О чему? — То је једина прича коју знам напамет ... — рече Мишелино.

“ и још: „Хоћеш ли да ме испратиш до поште?“ Вратих се тако до киоска не гледајући уопште у њега, јер су изненада почели да ме

Држава, то сам ја! Можеш то да назовеш како год хоћеш,“ казао је, „ а то зовем казненом експедицијом у малограђанским водама!“ Чудо једно колико је презирао свет око себе!

Матори за тренутак тоне у дубоко размишљање: — Стварно не знам! — Хоћеш ли да ти га ја опишем? — Мислиш да можеш? — Па ево, овако: требало би да буде висок метар и седамдесет и осам,

собом каду, чита док једе, а његов сто је потпуно затрпан судским позивима због неплаћених књига узетих на кредит ... Хоћеш ли да га описујем даље? — На часну реч, такав тип би ми се допао већ на први поглед! Има нечег у њему.

— зацвиле још с врата. Она опет буљи у празно ... Сине, зашто не кажеш мамици шта те мучи? — Ако већ хоћеш да знаш мучи ме највише то што непрестано упадаш у моју собу без куцања...

Када сам га довукла кући, било је то сасвим мало маче. По њему мерим колико си дуго одсутан, ако већ хоћеш да знаш шта мерим по О! Чарлију! У почетку се, наравно , није звао О! Чарли.

— Без мене…— каже матори.— Морам да медитирам! — Молим? — љупко ће она. — Хоћеш да кажеш да макар једанпут недељно нећеш издржати цео дан у нашем друштву? — Издржао сам већ двадесет година!

“ Трес. — Хало? — Драга Ана, толико сам усамљен … — Ма зар је дотле дошло? — Причај ми нешто, хоћеш ли? — У реду. Причаћу ти бајку о телефону... — Сачекај, само да доватим цигаре!

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Злато ми је сјај у слами, а у пређи жубор-нити, сврачје писмо, дијаграми. Хоћеш ли ми уранити пре него ми сенка приђе, Љубовиђо Љубовиђе? Не гаси се, ланен-цвете, јер је лампа према крају.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Тамо су поља од самих рупа, пред сваком седи домаћин с брком. Рекнеш ли само да хоћеш друштва, мишева ево, долазе трком.“ Поскочи Жућа и громко лану: „Живеле зеке, мишеве бриши!

НОВИНА“ Изишле, кажу, новине шумске, штампане сенком фином, цртане пером сликара Сунца, шаране месечином. Хоћеш да видиш малчице само новину ову знану? Из ње сам јуче нешто преписо.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Хајде. Она с којом ћеш се оженити, начинити сина. — Заиста? Колико ви све знате! — Калико се може! Хоћеш ли доћи после? — Можда. Ево један наш пријатељ иде да види Пипа. Здраво, пријатељи!

Штета је што су тако досадни. — Тако је добро овде, али сиђимо. Кажу да је жена Карлоса почела да трпи. Сагрера, хоћеш ли и ти? Сем ако не чекаш Пабла!

— Могу доћи за вама кад обиђем најпре малога Педра; он се расплаче понекад у мраку и тата се онда љути. Хоћеш ли ти, Ивона, да ме причекаш часом, а онда ћемо сићи заједно, или силазиш одмах? — Чекаћу те ако хоћеш.

Хоћеш ли ти, Ивона, да ме причекаш часом, а онда ћемо сићи заједно, или силазиш одмах? — Чекаћу те ако хоћеш. — Могу ли још остати који тренутак или је боље да идем? — Зашто би било боље да идете?

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

Знао је он добро шта му је требало. Покојник јесте био онако племенит и добротвор, и честит, и све што хоћеш, ал' му се мора признати да је био и велики шерет. Знао је добро он шта ради.

Не слушам ја тебе, него ћу кући, да спакујем мало прњице, а и ови да се разиђу, па ево мене, а ти, ако хоћеш, дођи! (Гласно.) Право каже Агатон, нема шта више да чекамо. 'Ајде, Танасије, 'ајдемо.

(Силазећи.) Па ти, брате Агатоне, одсад кад хоћеш да држиш фамилијарни збор, а ти засвирај у неку трубу или удри у добош, па да се зберемо.

САРКА: Па, добро, је л' то ми нећемо никако више ни да се селимо? АГАТОН: Е, па ти опет! Шта хоћеш, целог живота ваљда да седиш на балкону?

ВИДА: Па, право да ти кажем, Проко, ми се баш сви и чудимо што се твоја Гина толико уби плачући. ГИНА: Зато, ако хоћеш да знаш, што искрено жалим, а не као ви. САРКА: А што па као ми?

ТРИФУН: Е, ето ти сад, кад ти хоћеш да висиш на туђем грању. ПРОКА: Бар да сам се помогао! ТРИФУН: Па знаш како је, покојник је ваљда мислио: доста је

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

а — хај, како би то лепо било, да нас сада у Ћуприји сачека две хиљаде девојака и жена и да падне команда: бирај коју хоћеш! — Онда се грохотом насмеја и удари ме по рамену, да ја полетех на врат свог коња. — Је ли, не би се љутио?

те и ми. Друго је оно кад наступаш — пипаш, решаваш се хоћеш или нећеш. А овде нема. С друма те упућују у највећи окршај... Дакле, они су прешли Дрину, а надиру и на Шабац.

како ти, снао, без човека? — Е, шта ћу, кад се мора... Ја се наједном раздремах. — Ех, не мора се, него тако ти хоћеш. Ето, овај... и ја сам оставио жену...

— А удата си... па ти тешко без мужа... — Е... — Слушај, на првој раскрсници, хоћеш ли и ти да останеш са мном? — А што ћу ти? — Знаш... страх ме... — Па оћеш да ти ја, жена, чувам страх.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

— Можеш ли спремити што за вечеру ? прекиде му учитељ дуги монолог. — За вечеру? Како не, штогод хоћеш, братићу!... Само не знам шта би. — Ја имам хлеба, донео сам са стварима, а ти набави које јаје, па ћемо вечерати.

ти ђацима нек ти донесу по торбицу ораја (сад се баш крљуштају и много су лепи за јело), па рачунај са њима колико год хоћеш. — Господин Драгољуб је, уплете се Богосав, сек’о прутиће, па их пуно наређа по асталу...

Јок, то ми нећемо!... — Слике, велиш, а какве то? — Курјака, лисице... Хо, мој брате, да ти донесем каквих хоћеш кожа, па к’о живо звере!... Шта ће ти контраве! ... настави кмет и засмеја се слатко.

Што се брукаш у тим дроњцима! Дотерај се мало, подшишај се, поткреши ту брадурину... Отвори очи, ако хоћеш да поиграмо уз месојеђе. Гојку засветлеше очи.

— Допада ми се, знате, тако са образованом женском... разговор је веома пријатан. О чему год хоћеш, све те разуме... па н сам да се поучиш чему. А ни ми вам нисмо баш тако велике школе учили.

Ја за тебе толико... све ти чиним... и тек сад ћу да ти чиним... Хоћеш сутра да ти донесем златан часовник... двадесет дуката сам га платио... Ономад сам га купио за тебе... хоћеш...

Хоћеш сутра да ти донесем златан часовник... двадесет дуката сам га платио... Ономад сам га купио за тебе... хоћеш... Бога ми, што ?... Сву ћу те окитити златом и брилијантима, среће ми ! Хоћеш ?...

Ономад сам га купио за тебе... хоћеш... Бога ми, што ?... Сву ћу те окитити златом и брилијантима, среће ми ! Хоћеш ?... И Љубица осећа да се две руке све више савијају око ње, а она нема снаге да се томе одупре.

— А квартирина? — Нисам још ништа примила. Кажу, да немају. Ако хоћеш да одемо заједно до суднице, да видимо. — Како не, како не!... Зато сам и дошао.

оногај... — Марш одатле, безобразна животињо! дрекну Веља и стаде се освртати да нађе своју батину. — Хоћеш ли да идеш ти, учитељу ? осврте се пандур Гојку, који стајаше блед, дрхћући као прут. — Доћи ћу сам... Кажи...

нека буде! Ја ћу вас слушати. — Да будеш моја!... Хоћеш ?... Она се хтеде исправити, али се Гојко саже, и тресући се сав, као у бунилу, припаде к њеном лицу и стаде је

Кад га она запита за савет, он се унезвери, стаде врдати очима и окретати лице од ње. — Како хоћеш... како год ти хоћеш. Ако ти рекнеш, нећу ни ја ићи... Како год ти кажеш !...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

И око и чело Све нам, браћо весело! ТУЖБАЛИЦЕ 93. Ти се хоћеш дијелити Од свијета бијелога, Од црковне те господе?

Више жање загоркиња вила, Више жање нег’ дјевојка веже, Остадоше снопља невезана. Говорила загорка дјевојци: “Хоћеш да ти хитрац траве дадем, Да ти буду похитрије руке?

“ Ал’ говори дилбер Мара б’јела румена: “Ах Бога ми, млад на коњу, млада делијо!“ Ако хоћеш воду пити, дођи у јутру, У јутру је свака вода бистра студена; Ако хоћеђ брат’ босиљак, дођи у подне, У по дана

је свака вода бистра студена; Ако хоћеђ брат’ босиљак, дођи у подне, У по дана сваки цвијет л’јепо Мирише; Ако л’ хоћеш мару љубит’, дођи довече, Јер у вече свака драга сама уздише.“ 156. Ој девојко, питома ружице!

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

А, кад се удубиш... и са обичним лонцем можеш чудеса да направиш! СОФИЈА: Са лонцем? ВАСИЛИЈЕ: Са чим хоћеш! Ја сам у Ивањици, као млад глумац, спремајући улогу Кир јање, данима размишљао о употреби неких сценских реквизита.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Само кад ме прошлости сећаш, и нешто ново и боље обећаш, рајске ми тајне непознате кажеш: да хоћеш ко сестра брату да ми помогнеш... На мом се лицу све угаси, и ђаво се јави у једној гримаси, што се смеје и гади.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Заоравај, каже, дубље земљу ако хоћеш да ти буде чиста и да ти племените биљке не угуше штир и коровина.“ Старац заврши говор, а кад Агатон хтеде још нешто

Цар се смешио од задовољства. — Ето ти рече он старцу — узми блага колико хоћеш па подигни цркву у славу моју и Божју. Старац је ћутао. — 3ашто ћутиш? — питао га је цар.

налик на тебе... Сироче: На мене налик? Госпођа у црнини: Тако ми се чини, што те дуже гледам. Ајде са мном... хоћеш? Сироче: Сад нема ко да те веже, је л па ти је жао? Госпођа у црнини: Да... тешко...

тешко... Сироче: А мени је жао што немам кога да вежем... Госпођа у црнини: Ајде са мном па ћеш мене везати... Хоћеш?... Ајде!... Сироче: (Погледа је радосно изненађено.) Тебе да вежем?

Сироче: (Погледа је радосно изненађено.) Тебе да вежем? Госпођа у црнини: Да, ја ћу ти дати поклона, да ме одрешиш... Хоћеш?... Сироче: Поклона ћеш ми дати? Госпођа у црнини: Даћу ти хаљине, ципеле моје ћерчице, даћу ти њен кревет...

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

— Знам, молим те, али не иде, није тактично! — опет ће први. — Какав такт према њима још хоћеш? Да се, ваљда, не замеримо тако ваљаним лудима, шта ли?

Ми ћемо те слушати и покоравати се свакој наредби твојој. Хоћеш ли, мудри странче, пристати да спасеш толике душе од пропасти, хоћеш ли нам бити вођа?

Хоћеш ли, мудри странче, пристати да спасеш толике душе од пропасти, хоћеш ли нам бити вођа? Мудри странац за све време тог дирљивог говора не подиже ни главу.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Ако хоћеш да наведеш сељака на зло, само га наљути, па да видиш после шта се чини. Људи почеше да се љуте. Досади им ово узалудн

— Каква кирија! Нећу да знам за то. Њива је моја и ја ћу је жети, а ти можеш чинити што хоћеш. — Ама чу ли, Спасо, дете моје, ја сам кирију поштено платио, а њиву сам ја узорао и посејао. — Не знам ја за то...

Спасоје погледа за његовим очима, па кад виде шта он гледа, врисну: — Шта, ти гледаш у батину! Хоћеш да се бијеш? — па потрча к врљикама, дохвати једну мотку, коју беше оставио на чаталу, пренесе је унутра и наслони на

само онда ја и ово дете нећемо живети с тобом. — Ко?... Дете је моје, закон је на мојој страни, а ти можеш куд год хоћеш, куд хоћеш!... — И хоћу, да знаш да хоћу...! црњи си ми од ђавола, живот си ми отровао!...

— Ко?... Дете је моје, закон је на мојој страни, а ти можеш куд год хоћеш, куд хоћеш!... — И хоћу, да знаш да хоћу...! црњи си ми од ђавола, живот си ми отровао!... Све ми је црно у овој пустој кући!...

Кажи шта хоћеш да ти купим? — коња, онако оседланог са узенгијама, или ћеш сабљу... Што год ти хоћеш, све ћу ти купити, само ми буди

Кажи шта хоћеш да ти купим? — коња, онако оседланог са узенгијама, или ћеш сабљу... Што год ти хоћеш, све ћу ти купити, само ми буди добар...

Сестра је пусти с Косом. Беше јако узбуђена... — Маченце... кад дођемо у парк... хоћеш да послушаш твоју тетицу? Дете је погледа чудно.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

а ти си његова роцпођа? ПАВКА: Јесте! СИМА: Хтео сам, знаш, да га замолим за нешто. Баш... ако хоћеш, роцпођо, молим ти се, проговори му и ти. Реци му, кумим га богом, нека ме не гони толико!

ДАНИЦА (доноси кафу, оставља и одлази). ЈЕВРЕМ: Море, ниси смео с ума, него — знам ја тебе. Ако хоћеш да купиш коња, а ти прво почнеш разговор о обручима и бурадима.

ја пристајем и да поделимо, да ме пустиш прво мене једно две године, колико знаш да се помогнем, па после ти иди, ако хоћеш, у скупштину. Ево, ако хоћеш, и уговор такав да правимо. ЈЕВРЕМ (шеретски): Јок, море, што ће мени то!

Ево, ако хоћеш, и уговор такав да правимо. ЈЕВРЕМ (шеретски): Јок, море, што ће мени то! Посао ми, хвала богу, добро иде, па што да

ЈЕВРЕМ: То јесте што кажеш, остали су некако завезани и глупи... СРЕТА: Ето, баш, ако хоћеш да почнемо од тебе... ЈЕВРЕМ (грчевито прихвати): Е, видиш, Срето, баш сам то и хтео да те питам!

ЈЕВРЕМ: Па то јесте... Зато ја, видиш, и хоћу с тобом. СРЕТА: Знам ја да ти хоћеш са мном, али је сад питање: да ли ја хоћу с тобом? ЈЕВРЕМ: Па ја велим...

Е, добро, онда брате мој, да ти мени одговориш на фарбу, ако хоћеш да ја тебе поставим на своје место. ЈЕВРЕМ: Да одговорим, зашто да не одговорим, само... Не разумем те како?

СПИРА: Хоће. Али опет, ја мислим да то није ништа, то је више онако, политички. Политички можеш у Србији кога хоћеш да изгрдиш, па опет...

Ствар се, као што видиш, сасвим замрсила... управо, није се замрсила, него онако... (Павки.) Добро, шта хоћеш ти? Хоћеш да Младен иде кум-Стеви. Добро, то знамо. (Ивковићу.) А шта хоћеш ти? ИВКОВИЋ: Та да вам пољубим руку!

Ствар се, као што видиш, сасвим замрсила... управо, није се замрсила, него онако... (Павки.) Добро, шта хоћеш ти? Хоћеш да Младен иде кум-Стеви. Добро, то знамо. (Ивковићу.) А шта хоћеш ти? ИВКОВИЋ: Та да вам пољубим руку!

(Павки.) Добро, шта хоћеш ти? Хоћеш да Младен иде кум-Стеви. Добро, то знамо. (Ивковићу.) А шта хоћеш ти? ИВКОВИЋ: Та да вам пољубим руку! ЈЕВРЕМ: И то знамо! (Жандарму.) А ти? ЖАНДАРМ: ... Господин начелник...

(Ивковићу.) Па дабоме, кад си и ти умешао твоју фарбу!... (Продера се на Младена.) Иди, па реци шта хоћеш! (Младен оде.) СВИ (смеју се и честитају међу собом). ПАВКА: А жандарму ниси ништа одговорио, човек чека.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

А то је мој мал што га арчим, а народња ни пара једна неће ту отићи! Мој мал, учо, јакако! — Твоја »својина«, хоћеш ваљда да ми кажеш?! — рече Срета саркастично. — Е, ако у том смислу мислиш, — онда је то, наравно, твој мал!

А што би он џабе јео, боже здравља! Ама кмет несам, господине, па мука! — Па сâм си крив што ниси. Ето, реци само хоћеш, а за друго те не питам. Јер овако се више не може, баш не може!

— Па добро — рече један пргаво и зловољно — па у чему се састоји то? Шта хоћеш ти управо од нас?! — Ја мислим да на нама као учитељима народним највише приличи, управо то је наша дужност, да

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Али ложач се прене, не да јој ни да трене, Ко тата кад је љут замрачи му се лице: Хоћеш ли, можда, лимуна? Шта очекујеш од мене? Ништа од твога сна, вечита спавалице!

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Зар хоћеш, драга, да се теби ласка, Ко свакој другој каћиперки? Зашто И теби годи празних речи праска? О кад је тако, ти овамо,

Сад знаш. Па ако хоћеш да се ласка Теби ко свакој другој жени, драга, Ако ти годи празних речи праска, У изобиљу имам тога блага: Речима

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

ВУК МАНДУШИЋ Нема кумства без крштена кумства, ако хоћеш и четвороструко. АРСЛАН-АГА МУХАДИНОВИЋ Шишано је исто кâ кршћено. ВУК МАНДУШИЋ Кум ћу бити, а прикумак нигда!

ПОЛИЈЕГАШЕ ВУК МИЋУНОВИЋ (лежи заједно са сердаром Јанком) Куд, сердаре, хоћеш с том пасином? СЕРДАР ЈАНКО Да је метнем одзгор сврх хаљинах. ВУК МИЋУНОВИЋ Које ће ти јаде сврх хаљинах?

Пјесна добра спава у слијепца, поглед смета мисли и језику. Мож обисти кад што хоћеш причат: кад причању твоме покаже се ствар сасвијем противна пред очи, сласт и силу изгуби причање, ум се смути, а

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

— Ће чекам хан’мо. Ако не можеш данас, сутра, када ти хоћеш. Један, два, три дана, ништа није што ћу ја да чекам. Чекаћу ја! — поче се правдати одлазећи.

очију и набраних обрва, али јасно гледајући, ипак се уплашено диже испред ње, упита је, као умиравајући је: — Хоћеш, Софке, да вечераш? — Нећу. Јела сам код куће! — одговори јој Софка и упути се у собу.

— Па хоћеш да ти донесем? Да идем и донесем штогод? — Нећу! Не! — врати је Софка. — А да пијеш нешто? Узми, мезети макар штогод

Зашто? Хоћу ја! — и сва срећна, јер зна колико га тиме изненеђује, смешећи се, поче да му се уноси у лице. — Хоћеш и волиш?

Отвори, и узми. И све... Ти ћеш од њега кључ имати. Ти шта хоћеш, коме хоћеш, како хоћеш, чувај, дај, расипај... Све је твоје. — Знам, знам, тато. — Али једно само, Софке, Софке.

Отвори, и узми. И све... Ти ћеш од њега кључ имати. Ти шта хоћеш, коме хоћеш, како хоћеш, чувај, дај, расипај... Све је твоје. — Знам, знам, тато. — Али једно само, Софке, Софке.

Отвори, и узми. И све... Ти ћеш од њега кључ имати. Ти шта хоћеш, коме хоћеш, како хоћеш, чувај, дај, расипај... Све је твоје. — Знам, знам, тато. — Али једно само, Софке, Софке.

Ти, ако хоћеш, иди, умири га, да легне, заспи, да младенци могу... Ако не, ја не могу ништа више. — Идем! — Тако гробно чу се како

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

“ Цура се постиђе и хтједе да умакне, но је онај момак ухвати за руке. „Пусти ме, Маркиша!“ „Нећу док не одговориш хоћеш ли га!“ рече Маркиша загрливши је њежно, и гледајући је братскијем погледом.

А у Црној Гори, у оно доба, цијело браство (понегдје и свеколико племе) живјело је као једна обитељ. „Дакле, хоћеш ли поћи за њ?“ приупита Маркиша.

Твоја сабља а моја глава. Радији сам да моја глава умири свађу, него да ради ње изгуби их се још...“ „Момче, хоћеш ли се заклети да је све тако било. Да је све тако, од ријечи до ријечи, као што си сад казивао?

Јанко га поздрави и показа му цртеж. „Ха благо Милуну!“ рече сердар. „Хоћеш ли ти овако научити?“ Дијете му сједе на кољено и загрли, као да га забави, да не смета Јанкову радњу.

Бих те свјетовала као сестра, ако хоћеш да ме послушаш.“ „Говори! говори!“ изговори он једва. Зуби му цакоћаху, као да га је грозница ухватила.

Ублиједила је као урна“, одговори јој мати. Јанко и Адолф, гледаху један другога, кад се сердар одмаче. „Но, хоћеш ли ми одгонетнути ту загонетку?“ запита Адолф. „Хоћеш ли у двије ријечи, јали у много?“ „Најкраће што можеш!

„Но, хоћеш ли ми одгонетнути ту загонетку?“ запита Адолф. „Хоћеш ли у двије ријечи, јали у много?“ „Најкраће што можеш!“ „Е, обуци се и нареди, пак ћу.

кад је домаћин звао, али се бјеше пренула и таман их застала у потоњем, тако да је све разумјела: „А кучко једна! Хоћеш ми домазета!... Нећеш, божа ти вјера!“ придаде стара ијетко. „А оће, божа ти вјера, ако се ја овде за што питам!

“ Она дубоко уздахну. „Сад лијепо, по тенану да се разговарамо. Хоћеш ли?“ Она мучаше. „Е, богами, збори, јер је ред да се то прекида, да отпада што виси. Тако јали овако...

Ја зебем е ће крв с ње пасти, па бих је рада маћи што прије, а ти затезаш до сад. Сад си се опет предомислио, па хоћеш домазета, хоћеш бруку у кућу.

Сад си се опет предомислио, па хоћеш домазета, хоћеш бруку у кућу. Ти знаш шта ће Црногорци рећи кад чују е је сердар Пејо узео у кућу човјека и дао му шћер.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— У млађега поговора нема. — Поштуј старије, и тебе ће млађи. — Поштуј ако хоћеш да си поштован. О СВОЈТИ — Свак’ од свога. — Свак’ је себи први брат.

На то Циганин размахне шаком, те дијете по глави, говорећи: „Полако, враг ти матери! Шта си навалио: зар хоћеш ти сам све да поједеш?“ Забунио се као Циганин у луку.

— Волијем жито, ако ли и јест тешко косити. 10 Питао Циганин фратра: — Хоћеш ли ми дати врећу жита да се прекрстим? — Хоћу; прекрсти се! — У име оца и духа светога! — А ђе ти је и син?

8. О БАБИ 1 Питали злуреку бабу: где су јој зуби? — У језику, чедо моје. 2 Питала шаљива ђевојка бабу: — Хоћеш ли, бако, и ти с нама вечерас у коло? — Хе, мој синко, кад су се твоји врагови рађали, моји су у колу скакали.

Кад то види цар, зачуди се врло, па пружи руку с коња да му узме сјекирицу, али хоћеш! не може да је извади из кладе!

Ако ти је, драга, однила старе, нове ти је басамаке оставила у твојим џеповима, сплетене од свиле и ибришима, када год хоћеш, ти ми сићи мореш.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

претече Међедовић гледајући у ручконошу, која је била крупна и здрава и лијепа ђевојка омили му, и рече оцу њезину: „Хоћеш ли ми дати ову своју кћер да се женим њоме?” Чоек му одговори: „Ја бих ти је радо дао, али сам је обрекао Брку.

” А цар рече: „Није то за тебе, јер да ти то дам, па да коме кажеш, ти би одмах умро, него ишти друго штагод хоћеш даћу ти.” На то му чобан одговори: „Ако ћеш ми што дати, дај ми немушти језик, ако ли ми то не даш, а ти с Богом остај!

мени друго не треба ништа.” Па пође да иде. Онда га цар врати натраг говорећи му: „Стани! ходи овамо, кад баш то хоћеш. Зини.” Чобан зине, а змијињи му цар пљуне у уста, па му рече: „Сада ти пљуни мени у уста.

” Онда му баба рече: „Добро синко. За три дана ако ми сачуваш кобилу, даћу ти коња когагод хоћеш; ако ли не сачуваш, узећу ти главу.

” Баба му одговори: „Синко, што је погођено оно ваља да буде. Ето од дванаест коња бирај којега хоћеш.” А он рече баби: „Та шта ћу бирати, дај ми онога из буџака, губавог, за мене нису лепи.

Грађани му кажу да треба цару. Онда он управо к цару. Пошто га пријаве, пусти га цар преда се, па га запита: „Хоћеш ли чувати овце?” А он одговори: „Хоћу, светла круно!

отиде, онај се више | не враћа натраг; за то, синко, кажем ти, не дај овцама на вољу куд оне хоће него држи куда ти хоћеш.

отац је твој погинуо с том пушком па хоћеш и теби главе да дође?” Једном он украде пушку и отиде у лов. Кад дође у шуму, онај ован са златном вуном изиђе и

Кад онај момак однесе кожу и цару покаже, цар му рече: „Ишти шта хоћеш да ти дам за ту кожу.” А он му одговори: „Не ћу је продати ни по што.

Ђевојка се поклони и рече: „Честити царе! како ти хоћеш нека буде, само молим да ми напишеш на карти својом руком, ако би се кадгођ на ме расрдио и мене од себе оћерао, да

узми из сандука хаљине које хоћеш, па се обуци и иди у цркву, а ми ћемо просо покупити и остало све уредити.” Она весела узме прве хаљине с врха све од

Кад он све чује, ражали му се здраво, па јој рече: „Маћија је на тебе мрзила, а Бог те милује; ја хоћу да те узмем; хоћеш ли поћи за мене?” „Хоћу” рекне она. Сутрадан он је одведе своме оцу у двор, и тамо се венчају.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

13, 46) Христа, ради кога све ово учини, и уподоби се заповести оном младићу, коме, заповедавши, Спас рече: „Ако хоћеш спасен бити, иди и раздели све имање своје ништима, и, узевши крст, пођи за мном“. (Мт.

И потом пој јутрење. И што ти остане од псалтира, то изговори по дану. Ако ли работу коју радивши, ноћу хоћеш отпочинути, онда изговори бар десет катизми ноћу, а десет дању, а немој оставити ово правило, него за ноћ и дан

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

си њен, што њу двориш, служиш и што, кад је облачиш, можеш руком да је додирнеш; што ноћу, кад спава, можеш, колико хоћеш и како хоћеш, да је гледаш! Ех, кад бих ја био њен, на твом месту! Али, шта и мени, код мојих снашка, фали?

њу двориш, служиш и што, кад је облачиш, можеш руком да је додирнеш; што ноћу, кад спава, можеш, колико хоћеш и како хоћеш, да је гледаш! Ех, кад бих ја био њен, на твом месту! Али, шта и мени, код мојих снашка, фали?

А он само мрмља: »Тако, тако!« И као светећи се и себи, још бешње: »Тако! Хоћеш ти! Не даш, не даш!«... То и ништа више.

(Показује на дрва): Ено, све је суво, све суво. И, ако хоћеш, наложи. Наложи, нека се бар задими по кући. (Одлази.) ВАСКА (диже се.

Витлају испред њега. Једни га спотичу, други му прикачињу остраг разне ствари што на путу нађу. ДЕЦА (водећи га): Хоћеш код Васке?... Деда Јовчо!... Хоћеш тамо, код ње, да те водимо?

ДЕЦА (водећи га): Хоћеш код Васке?... Деда Јовчо!... Хоћеш тамо, код ње, да те водимо? ЈОВЧА (укаљан како је уз пут падао, гологлав, у белим чарапама, неопасан, у кошуљи, како

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Сејиз унесе бисаге, а Бакоња седло. — Не знам шта ћу! — рече Кушмељ чешкајући се по глави. — Хоћеш ли да закољем једну кокошицу? — Бог с тобом! — одговори фратар. — Јеси ли при себи? Није ли данас петак...

у твоје интересе, а чим се сељак дотакне ствари која би ти могла донијети зановијети, направи се нејасан па, ако хоћеш, и недотупаван.“ Пред подне се народ разиђе.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

с мајком их разбијао свињама, а она је, држећи пуне шаке слузавих семенки, рекла: „Мушко си, богат си, жен има колико хоћеш и каквих хоћеш. Немој Симку. Узеће себи слугу и живеће као кнегиња...

свињама, а она је, држећи пуне шаке слузавих семенки, рекла: „Мушко си, богат си, жен има колико хоћеш и каквих хоћеш. Немој Симку. Узеће себи слугу и живеће као кнегиња...“ Ђорђе испусти пушку, а рабаџије уплашено запеваше.

Оче!... Нисам ти више бабо... Стиди се да каже — бабо. А пре сат дошао. Хоћеш на коленима да ти дођем? — Бог ти помогао, Вукашине.

— Израчунао сам, Ђорђе. Мени припада трећина. — А колико је зарађено у овој кући откако си ти отишао из ње? Хоћеш и моју муку? И то је братски! — Ја, Ђорђе, тражим само оно што ми по закону припада. — Закон?... Ја сам закон!

— Постала си газдарица... — Твоја слушкиња — шапну она. Ђорђе је не чу и настави: — ...Осилила си се, па хоћеш и с јединим братом да ме посвађаш. — Добро, Ђорђе, дај му све, немам право. Ти си мушко. — Све да му дам?...

Све је изгорело. И стока. Због тога ме ти, боже, кажњаваш, бездушниче! Ноћас се и теби родио син, а ти хоћеш мога... Ниси ти ништа бољи од Ђорђа Катића. Шта ти ја могу? Јаловак си.

Аћим полако изјаха на пут. Ђорђе гледа за њим. Црни се на снегу. Скресано стабло шљиве. ...Хоћеш да те молим за опроштај? Да те сачекам, пољубим ти руку и скрушено ћутим? добро, оче. добро! Усне му задрхташе.

Дође ли до слома, и кривац и тужител биће он. Нека и пропадне. Свршено је с преровском идилом. И заблудама. — Хоћеш ли да доручкујеш? — Симка одшкрину врата. — Зашто си тако уморна? — Радујем се Божићу. — Лепо је... Нећу да једем.

Речи имају укус зарђалог бакра, а на лицу му се ужлебио презир пун гађења. — Хоћеш ли кући, газда-Ђорђе? — пита кафеџија. — Нећу. — Прошла је војска, коњаници. У ово доба не иду они забадава.

Нисам му веровао. У годинама кад су њега оставили у врбаку, ништа се не памти. ’Хоћеш ли да ти покажем место где су ме оставили?’ запитао ме, устао и узео ме за руку.

Двор им чува Мијат, верни слуга. Хоћеш ли да ти одгудим песму што сам је спевао за вечни спомен преровске погибије? 3дравља ми, много је лепша од оне о

А сад иди кући, пошто си такве среће да за тебе не постоје ни закон ни власт! — Ти читај својим пандурима, жени ако хоћеш, а мени немој! Законе и ову државу ја сам стварао, ти си само слуга.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Одлази, приказо! — махну мали чистач ка старици, али ова се само насмеја: — Шта хоћеш? Тражио си ме... Па, тражи ме и даље...

— рече изненада људским гласом. — Много си моје деце спасао, тражи од мене шта хоћеш! — Краба заћута, али и дечак није могао да изусти ма и једну једину реч. »Вероватно сањам!

Да нећеш да будеш цар? — Не — провали из дечака. — Хоћеш ли најкрупнији бисер мора? Постао би богат... — Шта ће ми богатство? — прибра се дечак.

— Златокоса га је гледала не верујући сопственим очима. — Да ти помогнеш? — приђе му ближе. — Како хоћеш! Од тога часа они су заједно градили кућу, заједно садили воћњак, све док једнога дана принц не угледа сузе у жениним

— Еј, ти! — махну дечак облаку. — Заустави се! — Па, зауставио сам се. Шта хоћеш? — Да пођем с тобом. Да постанем Принц облака... — Не говори глупости!

— Захваљујем ти у име читавог Рода гуштера, тражи од мене шта хоћеш! — гуштер се смешно наклони, а дечак у чуду промуца: — Ко си ти? И шта бих ја од тебе могао да тражим?

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

256 ЦXXXИИИ НА СТРАНПУТИЦИ 257 ЦXXXИВ НА БАЛУ 259 ЦXXXВ У ТРОЈЕ 261 ЦXXXВИ У „БЕЧКОЈ ШУМИ“ 263 ЦXXXВИИ ДА Л' ХОЋЕШ ТАКО?

- „Е, шта ћеш, сине, да купи бабо?“ - Детета склоност кушаше свог; „Хоћеш ли сабљу, ту бритку, сјајну, Ил' волиш ата мисирског? „Ил' можда желиш од свиле рухо? Нека ти буде свилено све!

Вече ће бити лепо К'о свршетак тужне песме. м. Ђурчин ЦXXXВИИ ДА Л' ХОЋЕШ ТАКО? Чуј, истину ћу ти рећи: Моја љубав од овога света.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

С точке сваке погледај човјека, како хоћеш суди о човјеку - тајна чојку човјек је највиша. Твар је творца човјек изабрана!

Сва бесмртна виде намјерења, тражиш узрок твога паденија. Свуд ћу тебе куд хоћеш водити; ја жалосну вашу знадем судбу.“ „Ах, божество творцем назначено!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

“ „Аха“, рече један од старијих другова Глаукосу, „ти хоћеш да себи уштедиш рачун о кубатури пирамиде и зида!“ „Ја?

„Шта мислиш, брајко? - да примим робу коју нисам изабрао и премерио? Да ми подвалиш по свом обичају!“ „Ако хоћеш, господару, да се мало потрудиш и да пођеш са мном, можеш својом руком изабрати све што желиш.

Усплахирен повика: „Пљачкашка стоко! Није ти доста што си ме пљачкала, већ хоћеш да прљавим ногама згазиш и моја духовна блага. - Вала нећеш!

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

И одједном дође ми да је уверим колико је волим па јој рекох: Хоћеш ли да скочим доле? Али молим те реци, климни само главом. (Говорио сам брзо.

Знам, видим и сам: ниско сам пао; стидим се од тебе; звао сам те па заборавио. Знам: то хоћеш да ми пребациш. — Не, нисам... — промуцах. Али ми он не дозволи да довршим него продужи: — Имаш право, побратиме.

отаџбини, разгледамо је са свих страна; претресамо и њене погрешке према нама, критикујемо и осуђујемо, каткад, ако хоћеш, мрзимо, јер ми немамо више за њу суза, јер ми нисмо више патриоти. — Ех, немамо суза, нисмо патриоти... — Шта кажеш?

Разуме се због тога што он увиђа даје религија то што условљава најпреданију оданост отаџбини. — Али шта би ти хтео, хоћеш ли да одрекнеш нужност поданичке оданости држави?

Немам ја ништа против тога. Ама, хоћеш ли ми рећи, најзад, штогод о самом себи: да ли си себе разгледао, да ли себе разумеш, да ли себе можеш да објасниш.

Ти си мени све објаснио, сад ја хоћу тебе да објасним, љутио се ти колико хоћеш. Зар ти који тако разумно гледаш на све око себе, не видиш, болан, ништа кад је пред тобом жена?

Јест, распадаћеш се. Хоћеш ли да ти причам како фино иде са тим интересантним процесом? Има пуно фаза у том процесу. То је, заиста, занимљиво,

Да ли би ме волела тада? Она лако задрхта али одлучно рече: — Не. Зашто ми то говориш? Шта хоћеш? — Шалим се, шалим, само се шалим. Ти знаш, није реч о мени. Па ти знаш да не може бити реч о мени.

Пакуј се, па брзо на пут. Мислим да ћу ти у свему попустити: путоваћемо по оном твом плану, ићи ћемо куд год ти хоћеш, остаћемо колико ти будеш хтела. Е па лепо посетићемо и твоју стару учитељицу Францускињу.

Он се уздржа да не покаже колико га то заболи. — Кад хоћеш тако, ћутаћу увек. — Ћутаћеш, да? Хвала. А зашто ниси спавао? — Спавао сам. — Не верујем ти, ниси се ни свлачио.

— Сањао? Шта? Кога си сањао? Он подиже очи као да би хтео да се сети. — Баш хоћеш да знаш? — Хоћу, да. — Некога кога не волим, онога, ти знаш, што ти се некад удварао, пре него што сам те познао.

Онда шта? Узмеш књигу, какву лепу и корисну књигу, какав роман или тако шта, па у Топчидер, Кошутњак, Кијево, где год хоћеш. Могла би и у Земун... Али знаш ли шта? Не волим да идеш у Земун. Дакле Земун се изоставља.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Нешто као униформу. А то твоје то је индивидуални луксуз. Ако хоћеш, неки више апстрактни, платонски луксуз, као луксуз неуниформираног дроњавца напрам униформи гардијског официра.

у Стари крај!... Остао сам и ја неко вријеме без одговора, загледан у љескање тополине крошње. — Па добро! Кад хоћеш, пишимо! — и узео сам перо у руке. — Нека му буде! Нека му буде, кад га то забавља!

— Бакице, хоћеш ли мени поклонити тај туш кад будем велики? А у себи сам заправо мислио: „Хоћеш ли га мени оставити кад умреш .

— Бакице, хоћеш ли мени поклонити тај туш кад будем велики? А у себи сам заправо мислио: „Хоћеш ли га мени оставити кад умреш .” И можда сам јој, због тог туша, несвијесно желио што скорију смрт.

ипак на неки други начин постоје — а препуштам теби да тај „други” начин постојања замислиш и „конструираш” како год хоћеш — заиста не знам што би те пријечило да неисцрпном низу тих лијепих ствари скромно надодаш и мога бога.

А и касније, кад си одлутао, пратио сам твој развој, твоје напредовање, поносио се тобом, ако хоћеш. Док су ти год тетке биле у мјесту, стално сам се код њих распитивао о теби, о твојим успјесима.

Тај „посао у Грчкој” било је свирање у једној лучкој ноћној кафаници у Пиреју. Устадох. Устаде и старац. — Хоћеш ли на мајчин гроб?

Повео сам се опет, сасвим непромишљено, за клавиром, али сам се одмах прекинуо. Одиграли смо неколико партија. — Хоћеш ли мало горе? — упитао ме кад је дошло вријеме да затвори апотеку. — Нећу вечерас, нешто ме боли глава.

Замислите само: морати стално, непрекидно, без часка одмора нешто хтјети! Бити неоткупиво осуђен да увијек нешто хоћеш! Мазепа привезан на хату своје воље. О, како мора да је болан тај вјечити пријапизам хтијења!

Сад долази радо к мени и пита ме с осмијехом који се умиљава: — Стрико, хоћеш ли ми показати ону кутију што пјева? А ја му је не пружим одмах.

Па добро, брате драги! На част ти твој синдикални покрет, твоје батине! Бори се за пролетаријат колико год хоћеш, вичи у демонстрацијама што год хоћеш, растурај летке какве год хоћеш, али у опхођењу један с другим морамо да будемо

Бори се за пролетаријат колико год хоћеш, вичи у демонстрацијама што год хоћеш, растурај летке какве год хоћеш, али у опхођењу један с другим морамо да будемо пристојни!

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Власти је дошло до знања да су код тебе, од тих ствари, две огрлице од талира и цванцика и неки пешкири. Хоћеш ли сам да нам предаш те ствари, да ти не претурамо целу кућу?

— Ја ти каза' да не знам, а ти сад чини што год хоћеш — одговара Ђурица одсечно, гледајући писарева коња како чеше главу О врљике, за које беше привезан.

« Али он слушаше Ђуричин гласан одговор: — Ја не знам, господине, шта хоћеш од мене. Казао сам ти једном да ништа не знам за те ствари, па сад шта хоћеш још? Чиновник плану.

Казао сам ти једном да ништа не знам за те ствари, па сад шта хоћеш још? Чиновник плану. Изненади га толика дрскост.

После већ, кад накупиш пара, можеш куд хоћеш. — А како да изиђем одавде? — То је моја брига, само ти кажи. Ђурица наслони главу на хладно гвожђе и уздахну

— Иди ти то причај Милеви — прекиде га Станка — она се нешто чешће погледа с тобом. — То, вала, није... а баш ако хоћеш да ти кажем... — Немој, немој, знам шта ћеш. Кажи то Милеви — прекиде га она и обрте десно, к својој кући. ...

да се сит надишем онога планинскога мириса...« — Вала, право ми је, куд год хоћеш, само да не седим више у овом ћумезу. Шта раде тамо, траже ли ме? — Не брини за то, него дај да спремамо то оружје.

И ја ти се, вала, побољех, не радећи ништа. Ђурица приђе ономе другоме, те се рукова и са њим. — Хоћеш и ти, Којо, са нама? — Па... морам... Вујо тако рече, а баш сам имао нека посла — поче овај отезати.

— Знаш... не могу пред онима да ти кажем, а моја ти је кућа отворена, кад год хоћеш, и ништа ти за то не тражим. Само и ти мене причувај — рече кмет. — ’Вала ти за то — одговори Ђурица.

— Па... како коме. Некоме бих се, може бити, и дао. — Гле јако! А коме ли то? — Ево ти пушке, ако хоћеш, па да видиш коме.

Паре овамо, или сад гинеш! — викну Ђурица. — Можете ме убити, али сад немам. — Хоћеш да те молим — викну Пантовац и опсова светињу, па завитла ножем и удари га по глави.

Она скочи, па закука: — Не, не ако Бога знаш, само ми њега не дирај ; ишти шта хоћеш! — Брже говори где су паре, или ћемо сад да кољемо! — Не, душе ти; само њега немој. Ево пара, ено их у вајату.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

кад метнеш на главу, онда те нико не може видети; кад штаком прекрстиш, свашта се мора пред тобом окаменити, или, ако хоћеш, оживети; папучу кад обујеш, можеш прећи преко сваке воде.

Овај га пита шта тражи, а старац му рече да би служио кад би имао гдје. Враг му рече: — А хоћеш ли код мене служити, па ћy ти дати шта будеш тражио?

А кад те он упита хоћеш ли још бити код њега, ти реци да нећеш, него нека ти плати, па да идеш даље. Он ће ти давати новаца, али ти немој

— А кад ти је година? — пита га враг. — Данас, — одговори стари опет љутито. — Па хоћеш ли још служити? — пита враг. — Хећy, — рече старац — него ме плати, па да идем даље.

— Бог помогао! одговори старац. Свети Петар му онда рече: — Мене је послао бог да му те овце продаш, ако хоћеш. — Боме не дам њему ни за какве новце, јер он је пустио мојијех пет синова да помру од глади, а није им дао круха, —

А цар рече: — Није то за тебе, јер да ти то дам, па да коме кажеш, ти би одмах умро, него ишти друго шта год хоћеш, даћу ти.

Кад цар опази њега, завикаће: — Аман, господару, устави ту војску, а ишти што год хоћеш. Он викну на мачку и штене те дођоше к њему, па ће цару: — Хећy ти ништа друго, него од те и те баке таки и таки

Онда му баба рече: — Добро, синко. За три дана ако ми сачуваш кобилу, даћу ти коња кога год хоћеш; ако ли не сачуваш, узећу ти главу.

Баба му одговори: — Синко, што је погођено, оно ваља да буде. Ето, од дванаест коња бирај којега хоћеш. А он рече баби: — Та шта ћy бирати, дај ми онога из буџака, губавог, за мене нису лепи.

Грађани му кажу да треба цару. Онда он управо к цару. Пошто га пријаве, пусти га цар преда се, па га запита — Хоћеш ли чувати овце? А он одговори: — Хоћу, светла круно!

тамо отиде, онај се више не враћа натраг; зато, синко, кажем ти, не дај овцама на вољу куд оне xоће, него држи куда ти хоћеш.

Вели најстарији брат: — Ја је не дам. Како ћy је дати, кад не знам шта си и откуда си? Ноћас дошао, хоћеш одмах да је водиш, па не знам ни ђе би ишао сестри у походе. Средњи вели: — Ја не дам сестре ноћас да се води.

Ћипико, Иво - Приповетке

Уто двојица младих варошана изненада приступе Загорцима. Приближе се некој женској. Један се од њих уозбиљи: —Хоћеш доћи у мене на радњу? упита је, гледајући је безочно равно у очи. Она се збуни, па ће измичући: —Што не бих?...

Она се збуни, па ће измичући: —Што не бих?... А треба ли ти још ко? —Не треба други. Доста си ти! Дакле, хоћеш ли? —Не знам ја... Питај брата, ево га! и покаже руком на њ. —Што ће ти брат? — умеша се други и поче се церити.

Оним јогунцима завртило. Враг им не да мира, те ће из даљега, измичући, у један глас: —Еј, хоћеш доћи? —Ма'ни се, ђаволе, крштена чељадета! — мирно избаци Загорац.

И оно двоје придошлица ознојише се. — Еј ти, хоћеш ракије? — упита Загорку старешина. Жена се придигне. Момче се прене, протаре очи и загледа се некуда неодређено.

—Приповедај! — умешаше се и девојке. —Кад хоћете нека! Гради се у нас нова црква. И њега узело на радњу. Хоћеш видјети зла... Једне вечери донијели га кући пребијене ноге. Јад и невоља! — заврши нагло. —Па си га болесна оставила?

Мора да је силан њихов цар кад може да саљева толико гвожђе.... А зборе да се с њима може нишанити гдје год хоћеш.... Оно је официр, прекиде говор и показа руком на њ. — Шета се.

—А хоћеш ли исто по мору пловити?... —Xоћy... —И амо ћеш свратити? — хитро надометне и живо га у очи погледа. Погледи им се су

—Пусти ме! — брани се Антица. —Баш нећеш ме, док се год не вјенчамо... Ти хоћеш по закону; нека, ма ето, брзо ћеш ми бити жена! — и погледа је упорито својим разроким десним оком.

— Нађи ми мараму! — изнебуха окрете се од прозорчића Марко и прекиде женину гласну молитву. Она ћути. — Ти хоћеш насилу да те тучем...

Свршивши молитву, рече му: —Чекај да надојим дијете! — и пође прама зипци. —Ти хоћеш насилу да те тучем? — понови он љутито и залети се на њу. — Удри, ниси одавна!

—Почекајмо још! — вели стари рибар. —Ванка има још мртвога мора колико год хоћеш, — одврати млади друг му. — Море вара...

—Иди! —Зар ћеш ме овако пустити од себе?... Растанимо се барем у миру! Чујеш ли звоно? —Иди кажем ти! —Кад хоћеш, идем... Али ми руку твоју дај!... Дај ми твоју руку.... Идем!

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЖИВКА (унесе му се у лице): Као шта? ЧЕДА (гунђајући): Та већ... ЖИВКА: 'Ајде, 'ајде, лани, ако хоћеш да ти почеше језик параграф седамдесет шести. ЧЕДА: Охо, хо! Па ви говорите као да сте ви министар.

Нити имаш школе, нити знаш језике; трипут си досад отпуштан из службе. Зар није? ЧЕДА: Дозволите... ЖИВКА: Хоћеш да кажеш: кад си такав, што смо дали дете за тебе?

ВАСА: Никад га раније нисам ни чуо ни видео. ЖИВКА: Па добро, ујка-Васо, шта ти хоћеш сад са тим списком? ВАСА: Па да их примиш, Живка. ЖИВКА: Кога? ВАСА: Па фамилију.

ВАСА: А требало би да их примиш. Ако не може друкчије, а ја, ако хоћеш, да их скупим, па све наједанпут да их примиш. Ето то ако хоћеш? ЖИВКА: Па то би још и могло.

Ако не може друкчије, а ја, ако хоћеш, да их скупим, па све наједанпут да их примиш. Ето то ако хоћеш? ЖИВКА: Па то би још и могло. Само да се они не нађу увређени што ћу тако у гомили да их примим?

Има таквих људи. ЧЕДА: Има! ВАСА: Али, ти, дабоме, ти ниси Од тих људи. Ти си паметан човек и, ако хоћеш да ме послушаш, најбоље је, брате, да оставиш жену.

Ето, видиш, то сам имао, у име Живкино, да те питам: хоћеш ли да је оставиш или нећеш? ЧЕДА: Дакле, то је све што сте имали, у име госпаЖивкино, да ме питате?

ЧЕДА: Ја бих највише волео жену с класом. ВАСА: Роткве теби стругане, ти хоћеш лубендињу? ЧЕДА: Чекајте, нисам вам све ни казао. Још више бих волео жену са две класе. ВАСА: Уха!

ЖИВКА: Макни ми се с очију ако хоћеш да ти се не укаже лепа прилика! ЧЕДА: Ја вас молим умирите се, госпођо! Живот је, видите, веома компликована појава.

Ви се, тетка одиста сјајно држите! ВАСА: Него знаш шта, Живка, ти си много заузета, то ми сви знамо, па зато, ако хоћеш, пређи одмах на ствар.

Ама, што год хоћеш, само нека буде државни питомац. КАЛЕНИЋ: Па кад је дете тако бистро, штета би било да га држава испусти.

РАКА: Игрдили су је за оно. АНКА: Које оно? РАКА: Због тебе. АНКА: Зашто због мене? РАКА: Хоћеш да ти прочитам? АНКА: 'Ајде, молим те!

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Но прије свега ја сам поп и Србин, а ти домаћин и слуга оџака и образа: ракије одмах да повратим душу!.. — Колико хоћеш само да сиђемо доле у кућу. Знаш, побратиме, ови људи не пију ракију, можда ће неко и клањати, па је незгодно...

А жене сасвим отворене, голе до рамена и до изнад колена. Смеју се, граше и разговарају с ким хоћеш. Мунарета као пуста, ретко да чујеш мујезина.

Нисам више могао горе да останем. Преломило ми се на души. Побегао сам овамо. Да постанем дервиш или калуђер, ако хоћеш. Косово сам изабрао за манастир или текију, које ти је по вољи. Јер оно је место за примирење. Гробље је.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Кâ да оде у вис горе, — Не дâ с’ видет’ оку моме; Ја осећам бол откида И жалим за њоме. Хоћеш ми се икад вратит’, Да те боље чувам таде, Мисли моја... или жељо... Ил’ спомене... шта л’ бијаде?

права; Него скидај сад и други превес, И ђавола дедер нам обнажи, Да видимо шта још не видесмо, Па награду какву хоћеш тражи.

Зар ћеш пустит’ ту да изгинемо! Свака сила у твојој је властн, Тврда ј’ вера — ти нас хоћеш спасти.“ Тада Христос уста сред кораба, Благим оком гледа десно, лево; Обе руке над њиме рашири — Ветра неста, и

Онде, хоћеш-нећеш, Мораш светац бити — Ја том нисам вичан (Можда ниси ни ти). Како ћемо онде То Саваот знаде. Ал’ од земље

Рибица се стаде молит’ старом рибару: „Пусти мене, добра душо, натраг у море, А откупа, каква хоћеш, ишти, — даћу ти“. Зачуди се деда-рибар, — чудно и јесте: Ухватити златну рибу која говори!

»Стармали« 1882. ОДА (шта мислите, коме?) пореској књизи Књижице, књиго, ред је на теби. Хоћеш ли оду? — О, зашто не би’! Била у трњу, била у цвећу, Ти ниси никад казала нећу.

шикосан, превучен златном хартијом. шкара, шкаре, ножице. шиаг, џеп. шпас (нем.), ћеф, шала. шувикс (нем.), хоћеш!

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Тишино у светој сенци што снове моје вајаш хоћеш ли примити то тело уклето, које настањујем последњи и први заточеник одбегле тајне и своје крви.

нико не сумња у реч коју ниси рекао ПРИПРЕМАЊЕ ПЕСМЕ Да нема твоје срџбе остарио би свет Праве реке теку мутне узводно Хоћеш ли загристи тамни врт У плоду који те лажном гозбом кињи (Сат откуцава Сунце завереницима Нечитке птице Твога

Петровић, Растко - АФРИКА

је стран да чак, и кад науче наше језике, изражавају га и даље на исти описан начин: „Ово је за мене, ово је за тебе; хоћеш ли чашу што је за тебе, или ону што је за мене?“ а што значи: ово је моје, ово твоје, хоћеш ли своју или моју чашу?

“ а што значи: ово је моје, ово твоје, хоћеш ли своју или моју чашу? Кад већ спомињем разлике у појмовима о својини и изражавању, треба подвући оно што одмах

) — Мон се', мусје (моја сестра, господине), — одговарао је Меј. — Тоа доне моа тон се', Меј? (Хоћеш да ми даш за жену своју сестру, Меј?) — Но, мусје з' не пе доне мон се', мусје, малие, пеје боку мусје мон се'.

ја ћу свакако добро гојити своју сестрицу, господине мој брате, па кад дођеш ти, господине мој брате, оженићеш се ако хоћеш, а ако не, остаћеш, господине, ипак за мене мој господин брат — зет.) — Те боку зантиј пу моа, Ме; моа боку тон флел!

Они су ударали веслима о воду и пажљиво га слушали; затим су певали. И У овој ноћи нашој Дошао просио: — Ме, хоћеш ли бити мојом? — До ове године, До овог дана, можда, До овог часа. — Ме, Ме, чујеш ли, ја те зовем? Моја је реч: Ходи!

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Није ли доста... о, бунтовници? Бунтовне крви гадан породе, Шта хоћеш више?...“ И војска јури, Као освета гнева краљева, По јадној земљи пустош простире, До просијачког штапа доводи

оде уветар!... Шаку ћеш магле паши носити!... ЋЕРИМ: Крмак!... ХАСАН: Опет те питам: Хоћеш је дати?... Или је не даш? Нестрпељив паша чека одговор...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Ово нису бледе копије молера, слике без меса и костију; урнек је ово, овде свега има. Погледај који призор хоћеш, куд год погледиш све је месо и кости. Ово је цртала сурова стварност, а не немоћна сликарска кичица.

— Е хајде де, нека буде на твоју, кад баш хоћеш. А како ти је име кад си такав јунак? — Мени, вала, Марко Крстов, а зову ме, онако као да речеш по прозиву Путаљица.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Ох, сачувај, благи Боже! XXІІИ Та не бој се, није тако, Облачак је само био; Сад погледај, куд год хоћеш, Цео свет се разведрио.

Натсијаћу златном вољом Оно сунце јарко; Ако хоћеш, показ’ћу ти Како ј’ пио Марко. А севне ли и замагли И загрми бој, Показ’ћу ти да сам и ту Соко бранић твој.

Понуде носе мајка и сеја, — Она с’ насмеја. Били да видиш пролетно цвеће? — Па ни то неће. Да шта ми хоћеш, патнице моја? — Xоћy да буде Божија воља...“ ВИ Мишљасмо да ће дуго да траје. — Уђи-де мајко, — издахнула је!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— Ово друго, грофе, чини деведесет и девет твојих разлога. Молим... Хоћеш ли вино? — Ритери се не питају, већ се служе. А њихово господство одлучиће са: да или не.

Војници се узмуваше. Чују се гласови: — Ранко, хајде са мном. — Ти буди последњи. — Хоћеш ли да будеш мој задњи? — А јок, данас си се најео пасуља. Каплар се насмеја.

Он опали из пушке, али у ветар. Мислим се: пуцај колко хоћеш, ама само не вичи. Ускочише и она двојица са друге стране и настаде једно дављење рукама намртво.

— Знаш шта?... Извештава ме мој наредник да је капетан Радослав довезао данас једно буре вина од педесет литара. Хоћеш ли да свратимо код њега на вечеру, па ћемо пред зору заједно навише. — Ха!... Боже правде!...

То ја наређујем! — рече повишеним гласом. Војници се збише један уз другог и наслонише леђима на врата. — Шта хоћеш ти од нас? — запита Радослав већ црвен у лицу. Ветеринар се врати и, руку забачених позади, стаде пред Бору.

Али кад се напијем... луд сам. Док сам још при свести, скрећем вам пажњу, немојте да сте ви луди и будале. — Шта хоћеш од нас? — понављао је Радослав. — Дадосмо ти вечеру, вино...

— Ето, тако! — махну главом капетан Радослав. — Решили смо да се иселимо и сакријемо. — Хоћеш ли шта да предузимаш? — Нећу ништа. Мани, бога ти! Али дивизија је предузела са своје стране.

Обузело ме је неко жалосно расположење. Та пучина пред којом стојим прогутала је хиљадама наших војника... — Е, ти хоћеш да нас расплачеш, а ми једва чекали да једном стигнеш на Крф! — вели Лука. — И да нам причаш...

самог себе нисам могао да познам. Био сам као из „базара“. — Кипислцауф! — додаде Лука. — Вала, како хоћеш... Две године сам се верао по земуницама исцепан, вашљив. Живео сам као животиња.

— Ова млађа — причао ми је — прави нам велику сметњу. Увек су заједно. Добро би било, ако хоћеш да те упознам, да се ти позабавиш око млађе, да бих старију позвао код себе. Зашто не бих, мислим се.

— Заљубио се човек! — вели чисто с неким багателисањем Лука. — Како хоћеш... Немци кажу: „Алте Ліебе роѕтет ницхт“. Ја раније нисам имао сличних доживљаја. Били смо дечаци кад смо пошли у рат.

Лука се насмеја. — Де бога му, уместо да си срећан, ти хоћеш да плачеш. Драгиша се савлада и настави: — Био сам ван себе од среће. Место ме није држало.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Погледај ми, Љубо, сад на старог момка Како жустро подиграва и несташно хопка, Пак ми саде кажи хоћеш за ме поћи, Хоћеш мојој туги љубов'ју помоћи. Амо саде твоје очи ти на ме окрени, И на љубве загонетку оком одгонени!

Погледај ми, Љубо, сад на старог момка Како жустро подиграва и несташно хопка, Пак ми саде кажи хоћеш за ме поћи, Хоћеш мојој туги љубов'ју помоћи. Амо саде твоје очи ти на ме окрени, И на љубве загонетку оком одгонени! О, љубови слатка!

Ако буде од потребе — тако т' твоје младе! — Милошу ти буд' у помоћ, — је л' да хоћеш, Раде? Павле Соларић МЛАДЕН И МИЛОЈЕ Младен Теб', Милоје, све салеће младеж рад пјесана.

Скажи шта су спрва биле српских гора виле, Пој што волиш, само нам пој, — та хоћеш ли, Миле! Милоје Ја милујем всегда пјесне, ја милујем младеж, Но љубов је штекотљива, свој разбира падеж: Ту се хоће

куд год иде, преобража твари, Што се љуби, све загрља, за друго не мари; Пој таинства чијег нибуд завјета љубнога, Хоћеш мога, сад избери, или волиш твога.

Рај нам шта је? Ђе ли вјечност? Сва ишчезну с нашим тјелом: Смрт и рака — опште мјесто. Труд' се, књижни, колик' хоћеш, Пуни главу (а празноћом!): Људска знања сва су незнан.

о, мирне, влажне, тавномрачне ноћи, Болним снагодавни, блажајши сине! Твоја сласт нам чини све да зло нас мине, Хоћеш ли ми кадгод јадном ти помоћи?

Ту се варају. — Гле, гле! добродетељ нит’ Мит нит’ тражи поклон. Хоћеш је? — Она је Ту. Љубиш ли је? — Она Верни свуд ће ти бити друг.

Мирно је гробље; вечита тишина Уморне кости у објат’ја прима; Нит’ сила злобна, нити отров гњева Тамо доспева. Хоћеш слободу? Наћи ћеш у гробу. Гроб скида ланце дугосужном робу, Ћути насилник, нит’ оружје звечи Права да гњечи.

да не страда толики нам народ. Боље он један. Ако је правда и божија воља, погодити хоћеш!” Плану и састави нишан, и згоди удаљена старца. Паде, и с душом се растаде; црна га покрила земља.

удам преко воље, И ти ми се онда јавиш У по прве моје ноћи, Ево тврду реч ти дајем Да ћ’ оставит младожењу И куд хоћеш с тобом поћи, А нека бих и не хтела, Сад за онда власт ти дајем Не слушати изговоре И на жељу не пазити, На сузе

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

идем покоран — И неосуђен, и неприморан, Да ти извршим свети завештај. Хиљаду хоћеш?... Добро, хиљада За сузу твоју нека пропада... (Чича Вујо улази.) КНЕЗ ЂУРЂЕ: Шта је, Вујо?

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

АНЂА: Ама, ко? ЈЕРОТИЈЕ: Па Ђока! АНЂА: Опет! Говори једанпут, човече, да те разумем? ЈЕРОТИЈЕ: Је л' хоћеш да разумеш? Е, па на, прочитај ово, па ћеш разумети! (Даје јој (писмо.) АНЂА (чита писмо): „Ђока”.

Наљутићеш га, па још горе. Пусти мене, ја ћу полако, издалека, лепим. Немој, молим те, ти! МАРИЦА: Како год хоћеш, мени је свеједно! В ЈЕРОТИЈЕ, ПРЕЂАШЊИ АНЂА (чим се појави Јеротије на десним вратима): Хтела бих, Јеротије...

) Шта мислиш ти, господине Вићо, колико је тешка ова депеша? ВИЋА: Боме! ЈЕРОТИЈЕ: Ако хоћеш да јој измериш тежину, треба да знаш шта носи. Шта мислиш, господине Вићо, шта носи ова депеша? ВИЋА (слеже раменима).

ВИЋА: Не кажем да ми треба класа, али бих волео онако да се средим, да се одомаћим... ЈЕРОТИЈЕ: Знам шта хоћеш да кажеш. Не брини, господине Вићо; ако овај посао свршимо, мени класа, а теби невеста у кућу.

ВИЋА (буни се): Па, оно... ЈЕРОТИЈЕ: Оно јест, сумњиви су, зато што не мислиш да му платиш. А не мислим ни ја, ако хоћеш право да ти кажем.

ТАСА: Нећу, бога ми! ЈЕРОТИЈЕ: Хоћеш! Знам те! Него ћеш ти са мном — центар! МИЛИСАВ: Ви ћете да сиђете право чаршијом.

ЖИКА (мрзовољно): Шта је? МИЛАДИН: Дошао сам, господине! ЖИКА: Видим да си дошао. 'Ајд' казуј, шта хоћеш? МИЛАДИН: Па ти знаш, господине Жико! ЖИКА: Не знам ја ништа. МИЛАДИН: Па... дошао сам за правду, господине!

МИЛАДИН: Да удариш малим прстом. ЖИКА: А, то би ти хтео? Па знам те онда, тицо, и зашто си дошао. Хоћеш по други пут да наплатиш од неког дуг! МИЛАДИН: Није, бога ми, него први пут. ЖИКА: Море, како први пут!

Него се ја, господине мој, нисам мицао из разреда по годину, две, па и три, ако хоћеш, све док нисам испекао науку. А ти сад хоћеш тако?... 'Ајде, господин-Жико, макни малим прстом!...

А ти сад хоћеш тако?... 'Ајде, господин-Жико, макни малим прстом!... МИЛАДИН: Ја велим, господин-Жико, да ти учиниш твоје, а...

Откад их тражим, човеку прошао рок за жалбу због тога што се изгубила акта. ЖИКА: А ти други пут, ако хоћеш да коме не прође рок за жалбе, немој да мећеш акта на мој сто. Не мећи ми на сто ништа што има рока, разумеш!

ЖИКА: Нек уђе газда Миладин и кажи апсанџији да ми доведе Спасу механџију. ЈОСА (повуче се). ВИЋА (Милисаву): Хоћеш ти, бога ти, господин-Милисаве, да водиш записник? Поверљиво је и, после, тај записник иде министру.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

„Е, шта ћеш, сине, да купи бабо?“ Детета склоност кушаше свог. „Хоћеш ли сабљу, ту бритку, сјајну, Ил’ волим ата мисирског? Ил’, можда, желиш од свиле рухо? Нека ти буде свилено све!

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Уз то звек новаца и извињавање: — Нисам могао више, нано. А за то и то цена је оволика. Нижа није. И, ако хоћеш, да купим, ако не, како ти наредиш. Доцније, осетио би очев долазак.

улазила мати са свећом и, као тобож да до њега стоји да ли ће се тако рано дићи и ићи у дућан, брижно би га питала: — Хоћеш да идеш? — Идем! — одговарао би кратко.

Шта му фали? Идеш у пуну кућу, кућу богату. Он јединац, миран, добар, на рукама да те носа... А хоћеш ваљда за некога лудог, бесног, да те бије, туче, да трпиш за хлеб. Она престала да плаче. Зинула и гледала.

— Ја ћу, ја, нане. Немој ти! Баба, смејући јој се, дирала би је: — Па хоћеш ли тако и снаха кад ти дође? Хоћеш тако и снаху да двориш, служиш? — Хоћу, хоћу. Све ћу ја да их служим, да дворим.

— Ја ћу, ја, нане. Немој ти! Баба, смејући јој се, дирала би је: — Па хоћеш ли тако и снаха кад ти дође? Хоћеш тако и снаху да двориш, служиш? — Хоћу, хоћу. Све ћу ја да их служим, да дворим. Хоћу, нане.

Сада, чак и формално су долазили, нудили: »Пратио ме тај и тај, ту и ту девојку, ако хоћеш, одмах, толико и толико носи«.

Много радиш а мало имаш. А и то што имаш не смеш да трошиш, расипаш као што хоћеш. Ниси свој газда. А хоћеш да си свој, да се оделиш. Не можеш више код мене. — Зашто, бато? — Нема: зашто.

Много радиш а мало имаш. А и то што имаш не смеш да трошиш, расипаш као што хоћеш. Ниси свој газда. А хоћеш да си свој, да се оделиш. Не можеш више код мене. — Зашто, бато? — Нема: зашто.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Он је »јунак са свачијем: ама на рану, ама на којугод бољу хоћеш с. најпрви иде« (ЗНЖОЈС, 11, 270). Нарочито јаку снагу има с.

, и после тога једно зрно поједе, да би зачела (СЕЗ, 19, 85). »Ако хоћеш да дође она цопрница која ти је однела срећу нпр. код блага, мораш палити ватру г. дрвима« (ЗНЖОЈС, 19, 118).

Ћипико, Иво - Пауци

—Фала богу, како ви знате. —А што ћеш од она два порубана говечета? — преврне газда говором. — Хоћеш јш их откупити? —Немам чиме, господару, до јесени, а на јесен узми колико знаш.

—А што? —Одлучио сам се за те! ... Хоћеш ли? —Ко нам брани? — узврати цура. Раде је снажно ухвати за обе руке. Дјевојка се не отима, већ га гледа равно у очи.

—Води ме кући! —шапну дјевојка испод кабанице. —Нећу, ноћас би нас моји ометали; сјутра ћу те повести ... —Хоћеш? —Хоћу, Пречисте ми дјевице! Часом ћуте, ослушкују испод кабанице свој испремјешани, топли дах.

Нека смо једнаци! — Нек буде како хоћеш! — прихвати бесједу Петар, бојећи се да старца баба не преокрене, и пружи дједу руку у знак погодбе.

чујеш ли како вода доље отиче? Чудо! Нико не може да ње... До салеђена снијега може се. Хоћеш да ти донесем комад? —И ја ћу с тобом! —Заморићеш се! Ухвати је за руку и поведе за собом.

Док угледа господара, јави се: —Господару! —Здраво, Илија! —Купио ти све дијелове од Петра? —Хоћеш продати и твој? . —Нијесам ради тога дошао. —Већ? —Би ли препрод'о, господару?

И упита сестру: — Цвијето, коме волиш? Волиш ли Радивоју? Цурин поплашен поглед паде на Радивоја. —Хоћеш ли поћи с њиме? — приупита Раде. —Хоћу! — прихвати сестра и привине се боље Радивоју. — Добро је!

—Па добро је; нећу да вам хатора штетим… Па се окрене жени: — Чујеш, Божица, замјенићеш коврљак с цурском капом, хоћеш вала, јер попа—Врани још ти ниси моја жена!.. . Хоћеш ли, а? — Нећу ли... — насмија се на њ жена му.

жени: — Чујеш, Божица, замјенићеш коврљак с цурском капом, хоћеш вала, јер попа—Врани још ти ниси моја жена!.. . Хоћеш ли, а? — Нећу ли... — насмија се на њ жена му.

—Биће, врза се око Маше! — опази поп Вране. —Не треба да се он врза око ње... Она за њим пристаје гдје хоћеш, — увјерава слуга. — Не будали, свијет више говори него је... и мене потварају с њоме, а праведна је.. .

Добро, брате, даћу ти двије кварте сада најбољега, кад је најскупљи... Дођи по њ, кад хоћеш!... — Нећу ја тамо, — одговори Петар. — Ко вели да си давао двије кварте? Пусти, болан, — мило за драго!

— Нећу ја тамо, — одговори Петар. — Ко вели да си давао двије кварте? Пусти, болан, — мило за драго! Друкчије што хоћеш, али овај пут ваља да иде по закону; и ти си тражио штету по закону, је ли поштено? —Али биће трошкова!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Ја знам да ме ти чујеш и да чекаш шта ћу ти казати. Прохора свога раба желиш да саслушаш, хоћеш да сазнаш има ли шта да ти каже, он најнеуспелији и најбеднији у твоме људском стаду.

Кад издалека опази Исуса, дотрча, паде на колена те јаким гласом викну: 'Шта хоћеш од мене, Исусе, Сине најузвишенијег Бога? Заклињем те Богом, не мучи ме!

Шта ћеш учинити, Доротеју? Хоћеш ли, предобри човече, сметнути са ума онај цеђ којим су с тебе опрали воду крштења и огласили те зверком?

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Но ти, којој сам певô млад, У тавној, јесенској ноћи, слушајућ познате звуке, Хоћеш ли с тугом тада побожно склопити руке За покој умрлог знанца?

тавној, јесенској ноћи, слушајућ познате звуке, Хоћеш ли с тугом тада побожно склопити руке За покој умрлог знанца? Хоћеш ли појмити тада Нејасне речи моје, и терет љубавних јада, И тајни уздах мој?

“ И са свитом свињар пође, И у Лондон весô дође, И краљ диже поздрав свој: „Добро дошô оче мој! Јеси л' спреман, хоћеш знати Одговора мудрог дати? Ил' иначе, биће зло, Ја узимљем благо сво.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

КОВАЧУ СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА) Хеј ковачу! Куцни боље, Да зајечи наковањ; Гвожђе мораш покуцати Ако хоћеш што одањ. Док је врело удри, куј! И чекићем покуцкуј!

Станковић, Борисав - ТАШАНА

(Сасвим бесно уноси се матери у лице): Чујеш, ти, ево ја теби сада кажем, а ти свима: оцу, хаџијама, и коме хоћеш, да ја више овако и овде нећу и не могу. Или да ме одавде водите, склоните некуд, или ћу ја сама... Ја ћу, ја...

« — »Слободно, слободно«, почех се ја смејати кад видех да се он мене највише боји. »Ево, хајде с нама, ако хоћеш«, понудих га. А он се чисто препаде.

Зашто ти то не кажеш? Ево ја те жалим! И увек, кад год хоћеш, у које доба хоћеш, дођи. И ја, и деца, и моја кућа, сви ћемо бити срећни.

Зашто ти то не кажеш? Ево ја те жалим! И увек, кад год хоћеш, у које доба хоћеш, дођи. И ја, и деца, и моја кућа, сви ћемо бити срећни.

И ако ти то чини добро, ублажава бол, кад год зажелиш, дођи и седи, докле ти хоћеш. Ево ти и моја рука. МИРОН Не, то... ТАШАНА Зашто, дедо?

Ево ти и моја рука. МИРОН Не, то... ТАШАНА Зашто, дедо? Кад год хоћеш, у свако доба, само дођи и кажи: »Ташана, тешко ми је, дај ми твоју руку да метнем на своје чело«.

И узми је, дедо, држи је колико хоћеш. МИРОН (потресено, посрће држећи се за чело): Не то! То не сме, то неће бити! А теби за то хвала!

И, изгоре Парапута, изгоре! (Окреће се и полети Ташани): А, ти си ме запалила! Ти хоћеш да изгорим. Ти хоћеш. Тебе ћу ја, тебе! (Сагне се и тражи по калдрми да би који камен извадио и њиме Ташану ударио.

И, изгоре Парапута, изгоре! (Окреће се и полети Ташани): А, ти си ме запалила! Ти хоћеш да изгорим. Ти хоћеш. Тебе ћу ја, тебе! (Сагне се и тражи по калдрми да би који камен извадио и њиме Ташану ударио.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Дадоше га у обртну школу. Проведе две године, изађе без сведоџбе. Већ момчић, а ништа да почне радити. „Хоћеш ово? оно? хоћеш у калуђере?” Хоће да свира с бандом по погребима и каванама. Мајка закука.

Проведе две године, изађе без сведоџбе. Већ момчић, а ништа да почне радити. „Хоћеш ово? оно? хоћеш у калуђере?” Хоће да свира с бандом по погребима и каванама. Мајка закука.

Мајстор Коста се савлада: „Па како ћеш, лудо дете, у свираче, кад ни свирати ни певати не знаш. Шта ћеш међ њима. Хоћеш тањир у шаке па од стола до стола у прошњу. Је ли то хоћеш?

Шта ћеш међ њима. Хоћеш тањир у шаке па од стола до стола у прошњу. Је ли то хоћеш?” Док је говорио, мајстор Коста узе пажљивије посматрати Срећка.

Сузе збуњују и јаке. Госпа Нола рече недотупавност: — Можеш радити шта хоћеш, али у Трст нећеш путовати, и нећеш се удати за оног болешљивка.

и памет, и лепота, и здравље, опет, када год их погледам, мислим у себи: човек је као роса, можеш за њим заплакати кад хоћеш. И она зора је била од росе. Прошла. Никада се више није састало то друштво.

Лепо је говорио мој отац: Дете је као пастрмка, коврцне, клизне, и нема га... И можеш га волети колико хоћеш, и чинити што хоћеш, није ни платиша ни вратиша...

И можеш га волети колико хоћеш, и чинити што хоћеш, није ни платиша ни вратиша... То имам и ја сад да запишем на крају мојих заплетених рачуна, и да се не чудим што су

И ја сам почела мужу да идем чешће на гроб... Отидни на гроб Тодору Лазарићу; а на мој, како хоћеш. Право да ти кажем, и ја се овде осећам помало туђа, вуче ме мој крај и обичаји, и можда ћу умрети далеко одавде...

Мени све иде од руке, али све некако на парче. — Ти, Павле, ако баш хоћеш да знаш, немаш доста малтера у храбрости... Шта значи то, молим те, да се непрестано сумњичиш!

Ја ко ће ако он неће? — Чија је то воља, и шта то има да значи? Дете је здраво, Роза и Јова имају новаца колико хоћеш, а Павле испраћа другове на станицу, редом, и враћа се кући. — Не може то да буде! Сви не дамо! Павле је наше дете!

Како живот већ плаши!... Хајд, рецимо да је то све још далеко... Хоћеш ли после вечере да мало прошетамо крај Тисе? Тиса је река крај које би човек, понекад, могао помислити да је збиља

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

— Јес', ал' затворена писма, — упада мој теча — а ако писмо отвориш, они онда тебе затворе. Па бирај, хоћеш писмо да буде затвор ено или ти да будеш затворен. Неко мора бити затворен, па бирај!

— Ништа лепше од тога, — тврдио је он — имаш власт у рукама па радиш шта хоћеш, а не одговараш никоме. Лакше је бити министар но берберин.

Него ако хоћеш у четвртак после подне, онда немамо школе ни ја ни ти. Она пристаде и споразумесмо се да ја припремим све за тровање.

— Одиста ти кажем. — Чудо не кажеш, осуђен си што си ишао у цркву на службу божју. — Ако хоћеш, веруј ми. — О, мај, то сад први пут чујем. А је л' свако који напише песму треба да буде осуђен на робију?

— То јест! — А кад изађеш одавде, хоћеш ли опет да пишеш песме? — Нећу више! — Па дабоме. Никакве хасне немаш, а лежиш бадава робију.

— Нећу више! — Па дабоме. Никакве хасне немаш, а лежиш бадава робију. Него ако хоћеш да ме послушаш кад се пустиш одавде, да отпочнемо заједно посао. — Какав посао? — Па да сечемо кесе по вашарима.

Е, у литератури врдај колико хоћеш, али овде мора да говориш. – Па шта имам да говорим? – одбија Сремац увређено. – Могу само то каз'ти, што вели онај

– гунђа опет Бора. – Досади ми там' на земљи са твоји Зелени вајати, па хоћеш сад ваљда да ми кажеш да је Нушић Адамско колено? – Има реч Војислав Илић! – прекида Борино гунђање председник.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

После једно сто метара, командир проговори: — Јест, Немци су... А ти хоћеш да опалиш? Лепо бисмо се провелн. Сада смо ишли мало слободније. Негде у селу закукурека петао. Сетих се Јанкуља...

Протић се подбочио рукама и посматра тужно. — Не секирај се. Наћи ћеш седла уз пут колико хоћеш — теши га потпоручник Драгиша. Силазили смо. Све с камена на камен. Ноге подрхтавају од замора.

“ — Је ли, Вељо? — пита капетан Војко командира шесте батерије. — Хоћеш ли ти сутра да позајмиш ону твоју саку, да нам „изиграва“ топ? — И ја сам се чудио.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Шта сада? Вода стигла до колена. Не зауставља се. Већ му леденом руком појас стегла. — Стани, водо! Шта хоћеш? — јаукну Ведран, али се вода с хиљаду малих уста кикоће, прети, подсећа: — Јеси ли заборавио како си у очи извора

Шта то од њега хоћеш? — Да ми врати моје лиде! — рече Дрвосеча, а старац се наглас насмеја и рече да човек једино сам себи може вратити

— рече и гневно одбаци књигу, али се жена само саже и поново је стави пред сина. — Хоћеш! И можеш! Ти све можеш: ти си из сузе рођен!

— Откуда ти овде, жено? — зграну се Сунчева мајка. — Ко те је пренео? Шта хоћеш? — Сама сам дошла! — рече мајка. — Тражим срећу свог сина! — Ти му је не можеш дати!

Орлић којем си помогао — мој је син. Тражи шта хоћеш! Варалица зину од чуда. Горама и пустињама ходајући смишљао је како да превари страшну птицу, а она му помоћ нуди,

реченицу до краја, кад орлић замахну крилима, притеже узду јахач, и рече: — Спасио си ме, момче, тражи од мене шта хоћеш, али не захтевај да разумеш језик ствари. То не бих могао да поднесем!

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Заједно, ја и слунце ће си идемо! (Чује се коњски бат и рзање.) Ја! Зар те је жал, бре, за мене? Ех, Дорчо! Хоћеш шићерч’к. Има батка за тебе. (Вади из појаса шећер и пружа коњу.) На, Дорчо! На, синко!

КАТА (прилази Стојану): Сине, болан си? Шта ти је? СТОЈАН (неугодно се измиче): Ништа, ништа ми није! КАТА Шта хоћеш мајка да ти донесе? (Хоће да му опипа чело.) Камо чело? СТОЈАН (отура је руком): Не дирај ме!

АРСА (очајно, показујући на Томине седе власи): Хаџијо! Погледај се! ТОМА (с пушком на њега): Хоћеш?... АРСА (очајно, узмичући вратима): Брате, брате! (Коштани, у страну, да Тома не чује): Начини се ти болесном.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

узрасла шеница бјелица, а око ње зелена ливада, кроз њу тече зелена Бојана, по њој плива риба свакојака, — кад гођ хоћеш, да је тазе једеш.

царе оде по ђевојку надалеко, у земљу латинску, а не зове својијех сестрића: „Већ, Милошу, наш рођени брате, хоћеш, брате, незван за ујаком у сватове пођи назорице?

Кад су били до клисуре близу, изосташе до три шићарџије, па говоре Милош–чобанину: „Чујеш море, млађано Бугарче! Хоћеш дати коња на размјену?

узрасла шеница бјелица, а око ње зелена ливада, кроз њу тече зелена Бојана, по њој плива риба свакојака: кад гођ хоћеш, да је тазе једеш“.

имаш коња Јабучила, Јабучила, коња крилатога; ја не виђех твоме коњу крила, те не могу млада вјеровати, већ се бојим хоћеш погинути“.

Немој сјутра на Бојану доћи, ни донијет мајсторима ручак, јера хоћеш млада погинути, зидаће те кули у темеља“. Млади Гојко вјеру не погази, и он својој љуби не доказа.

Што ти хоћеш задужбину градит: време није, нити може бити; узми, кнеже, књиге староставне, те ти гледај што нам књиге кажу: настало

побјегоше, све делије хитро потрчаше да једеке цару пофатамо; ако кажем цару, ја везиру, коју си ми ријеч бесједио, хоћеш, стари, јада допанути“. Грохотом се дервиш осмјенуо: „Ти, делијо, Страхинићу бане!

У себе се поуздати немој, ни у руку, ни у бритку сабљу, ни у твоје копље отровано; Турчину ћеш на планину доћи, хоћеш доћи, ал' ћеш грдно проћи: код оружа и код коња твога жива ће те у руке фатити, хоће твоје саломити руке, живу ће ти

Боже мили, на свему ти вала кад ја виђех савезана Марка! Појићу те, Брђанине Ђемо, без бијеле паре и динара, баш ак’ хоћеш три бијела дана“. Па под Ђемом коња уватила, одведе га у механу билу, донесе му вина и ракије.

двије танке јеле, — сву су гору врхом надвисиле, зеленијем листом зачиниле, међу њима бунар вода има; онђе хоћеш Шарца окренути, с коња сјаши, за јелу га свежи, наднеси се над бунар, над воду, те ћеш своје огледати лице, па ћеш

Али сиде цар силени сужњу свому говорити, сужњу невољному: „Којоум смртјом хоћеш гинут? Избери си најволењу!“ Тере иде Свилојевић цару зможену говорити, цару честитому: „Сабљом сам се хранио, од

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Лазар престрашено одскочи у страну, али се брзо прибра и борбено нарогуши. — Хоћеш да се бијеш? Чик! — Тебе су већ избили — поче да се цери Стриц.

Ово је било јело које се спрема у слободној дивљини, у шуми, једе се кад хоћеш и колико хоћеш, нико те на то не гони.

Ово је било јело које се спрема у слободној дивљини, у шуми, једе се кад хоћеш и колико хоћеш, нико те на то не гони.

љут и мамуран, подозриво гледао примирене ђаке па би истом пришао било којој клупи и обратио се уплашеном дјечаку: — Хоћеш ли батина? Ако би малишан казао да неће, он би почео злурадо да се смјешка: — Нећеш, је ли, момче?

казао да хоће батине, подозриви учитељ би се разгоропадио: — Аха, и ти ли си као она јогунаста дјевојчица: тобож хоћеш батине, а овамо гледаш како ћеш стругнути кроз прозор. Стани, сад ћеш добити и за прозор и за скакање.

— А ти, неошишани, хоћеш ли батина? Кукавни ђачић није знао шта да одговори, јер како год гукнеш, не гине ти једна жестока порција, зато би се

како, тешко рањен попут старинског јунака, лежи под јелом зеленом, а Луња се нагиње над његово лице и тихо пита: — Хоћеш ли ми ране пребољети? На раскршћу започе забринуто савјетовање.

— Због неког дјечака, Лазара Мачка, који је први пронашао улаз у њу. Зовнуше у штаб Јованчета. — Момче, хоћеш ли нам уступити свој логор за партизанску механичарску радионицу. — Већ сам га дао за школу — озбиљно рече дјечак.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Скупити уједно к себи хоћеш све језичнике, разлики народ... Благо Рахили међу осталим мајкама, крошто она продаје свога сина прекраснога Јосифа

А знамо допосле и сами што ћемо патити и злоподносити, јер нас хоћеш бацити ка [у] пећ ватрену, из пакла не одлучену, у време твога огњевитога лица, гопyћега цyпроћ грешника под судом.

А он јој рече: — Обнет сам с кривицом пред царем и чини ми се да ме хоће погубити. И пак му она на то рече: — Да хоћеш ли да идем ја сама за те к цару говорити му да те пусти? А он је запита: — А зна ли, рече, тебе цар?

А ако ли хоћеш и од смесе и од растворања ових стихија може се увеџбати што смо ми из њих склопљени. Не ласна им је управа, ни једнак

Не бој се, Марије! Не наносим ти тога умља кано враг Еви равнити се с Богом, него мати му кажем ти хоћеш му бити до мало дана. Не устручај се со тога, Марије, весео глас ти донео сам, а не коју шалу ни лажу.

Радуј се обрадована господ с тобоју! Ти се хоћеш нарећи богоносна столица, царско седење небескога цара, јерно и тако овде си владичица царица и кћи с подретла

Те крошто, зашто ли мому добром исказивању не верујеш? Божија невесто, докле то хоћеш се са мном инатити и наговарати а не примаш уговора с неба послатога к теби ангела.

пред тобом како достојној почасти се теби давати како од верних људи тако и од небесних ангела, јерно ти мати божија хоћеш да будеш. Девојка (Прошали се с ангелом те му рече) О млад јуначе, дивно је то твоје чудно к мени указивање.

Гаврил Слатка дивота лепа твоје су те беседе, чиста! Тога рад и вељу ти да не од жеље женске ни од мушке ко тому боље хоћеш зачети него ли од вишњега Бога и находења светога на те духа, твоје ће се дијете од тебе родити.

А што ли што друго боље и имаше се чему надати, освем овога таква добра живота, — што год хоћеш, и руке ти пада, то и чини! То ти је толико једна част у твоме животу, од твога ти труда и стицања веселити се.

Пак у чије ли име знам ја тебе крстити, Боже мој? Што то хоћеш са мном учинити, о владико? Зашто ли ме сад предајеш на смрт тим људма што сам изкрстио?