Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Ама то је због мене било? Иван потврди главом. — Па ништа!... Немој се ти толико карити! — рече Турчин, бајаги храбрећи га. — Знао сам ја то!... Него, хвала теби на лијепој љубави, хвала ти као брату рођеном... А они... тхе!...
Африка
Стојим један час као храбрећи се у мрачној соби и онда се враћам истим путем, размичући грање и папрати, које ми превлачи преко лица своју загушну
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— »Много је, море!« рече у себи Сретен, и пође. »Па и није за такву ствар!« рече опет у себи идући и храбрећи се и уздајући се у речитост своју. — Е, газда Ђорђе — рече Сретен кад стиже.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— Де, де... — И самога Марка то текну и раздрага. — Па држи се, не подај се... — храбрећи је врати се у собу. XИИИ После прошевине, све се до ситница дознало о њима: нарочито о њему, газда-Марку.
И то њу чисто трону. Окрену се и са осмехом му заблагодари. Он, потресен, раздраган, само промуца, храбрећи је: — Не бој ми се, Софке! Не бој ми се, кћери... Тата ће све...
Затим једнако брекћући од среће, никако не могући да се нагледа ње, Софке, а једнако је храбрећи: — „Не бој ми се, Софке! Не бој ми се кћери!“ пружи јој руку да прекорачи корито и уђе.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
ЈОВЧА (гледа је нетремице, већ га страх подузима; храбрећи се викне): Гледај! НАЗА (значајно маше главом, отурује косу која јој пада на очи; тајанствено): И арно и лошо!
Петровић, Растко - АФРИКА
Стојим један час као храбрећи се у мрачној соби и онда се враћам истим путем, размичући грање и папрати, које ми превлачи преко лица своју загушну
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
— Ех, Бог да га прости! — као храбрећи муштерију, одговарала би му она мирно, прибрано. — Ето, умре, синко! И само то. Ништа више.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Шумно се пљескање шири подобно бурноме мору, Храбрећи младога Граха... У Корнелијином двору, На златној колесници, окружен светином Рима; Он тогу трибуна римског и венац од
Станковић, Борисав - ТАШАНА
САРОШ Боље куршум у чело него послужење и кафу. ТАШАНА (храбрећи га): Де, де, узми. Ево и ја ћу да узмем. Какав куршум, какав свет! Него ето, већ ниси млад.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Сажали се Варалица над гордом птицом, извуче је из процепа, рукавом своје кошуље преви јој крило, и крене, храбрећи самога себе: »Једном се живи! Једном умире! Једном се човеку пружа прилика да чак и саму Смрт надјача!
Станковић, Борисав - КОШТАНА
КМЕТ (остаје, и сваки час вири. Час гледа у Коштанину колибу, час на друм, са којега се чује свирка. Храбрећи се): Иду, иду сватови! (Уплашено, гледајући на Коштанина врата.) Ох, кад ће већ да је одведу?