Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Даде храму села, засеоке, паше; На стари млин врати из Злетовске воду; Даде уље, тамјан, и одежде наше; Лик Пантократора у вели
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Па шта ћете ви у овом храму кад тако радите? Шта сам ја згријешио богу, да ми не дате под моје старе дане живјети? Како ћу — вели — поћи на небо,
Црњански, Милош - Сеобе 2
који су блештали у трпезарији, чинили су се право чудо Павлу, који је такве полилеје видео, да висе, само у храму. А пећ, од плаве мајолике, са гирландама ружа, од порцелана, Исакович, такву, уопште није видео.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
помиловање за оне који имају позивнице за сваку поворку и панораму, за човека кога и у возу, и на гозби, и у храму, и у рају, нумерисано место чека, за оне који још за века гробницу где ће лећи знају; за људе које на свакој води
Да се презрени на вест саму да се судије налазе испред села осете као о празнику у храму где се за исте грехове истом казном прети и велможи и меропаху, где се смртним осећа и цар и властела.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Живео је за науку, и био тих и скроман радник и свештеник, или свећеник управо, у храму њеном. А особито је много полагао на природне науке и веровао у будућност њихову.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
оне су чеда сунчева, па и ми смо се сакупили сад у позоришту глума сунчаног да благу једну споменемо сен рад задужбине храму звезданом; а она ће помолити се, знам, оном што сунцу круг показује, што звездицама свет опасује, да милостив
” ИИ У свету Газу, у Дагонов храм, филишћанске је вође скупила Самсонова несавладана ћуд. У храму гори жртвенички плам, просевкује сумраком сводовским, осевкује боговска ступила; ал' жешће још у грудма
— да боле видим срама нашег мрак. Зборујте с њоме, да вам нисам крив, ал' ја вам одох сад у недозив!” И оде кнез. У храму Дагона за богов кип малена беше клет, молитвениште божног нагона, свилени тек је застираше вез; у оту клет је отишао
” Главари гледе, бледе, трну, мру, у храму је тишина самртна. Чује се горук светог пламена. уз жестоки Делилин предисај.
У очима слике златне нека мисо ко да сева гледајући испод себе каква ли се слава спрема. У храму се свадба слави, тих сватова више нема: Аскалонски цар је женик, а делила лепа нева.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Суле се закашља: — Не брини, дете! Све ће да буде како треба! рече, затим ишчезе у оном храму просвете и културе. Читаву причу измонтирала сам накнадно маказама и лепком на основу најразличитијих сведочења оних
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
И анђео мира, кроз дубоку таму, Спусти се пред олтар у пустоме храму. Па прекрстив руке на блажене груди, Рујну зору чека, да небом заруди.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Зидајте храм бео ко манастир. Нек шеће у њему Месец сам и плаче ноћ и мир. У храму над Милошем и Марком уоквирте златом на олтару жарком печате плаве и румене, жуте и црне и шарене.
Баш ништа ме за цркве душа боли, за силнога цара дом. За грчке иконе полегуша голих у робовском храму мом. Дао је њиној души опроштај гуслара сељачки пој. У њивама ми је сахрањен лелек тај, у проклети вечан зној.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
само дрхташе као у грозници. — Сад кажи сам, — настави старац — да ли би Дух Божји могао пребивати у храму који је подигнут на темељу заливеном сиротињском крвљу и сузама?
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
У његовој канцеларији се осећаше мирис измирне и тамјана као год у каквом храму, а на столу његовом вазда побожних, старих и већ пожутелих књига.
Једног је свештеника ударио штапом по глави у божјем храму из непознатих разлога. Он је ту своју напраситу нарав, како сви мисле, добио читајући многе свете књиге, те се његови
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
он узме беседу од мене и својом руком испише у врху : »Сочинио и пред благочестивим христијаном изговорио слово сије у храму свјатаго Преображенија свјашче ник Јовица Цуца«, па то преда господину проти, да, по надлежности и дужности, пошље
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
и вешто загладио овај малопређашњи немио призор; онако лепо и вешто, јер ћата Пера је био вештак, скроман служитељ у храму богиње Талије. А и иначе шта ти све он није био досада, али најдуже је био глумац.
Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ
Темже мољу те, незлобиве Господи, ни малоје сије приношеније отрини, јаже приношу светому храму пречистије твојеје матере и надежде моје Богородици хиландарској, веру бо васпријех вадовичју принесашују ти две цете,
И приложи се сије катапетазмо храму пресветије Богородице хиландарскије ва лето 6000 и 907, индиктион 8. И кто га ће отнети от храма пресветије Богородице
Зато те молим, незлобиви Господе, ни мало ово приношење не одгурни, које приносим светом храму пречисте твоје матере и наде моје Богородице хиландарске, јер примих веру удовичину што ти принесе две цете, Господе,
И приложи се ова катапетазма храму пресвете Богородице хиландарске лета 6907, индикта 8. А ако ће је ко однети од храма пресвете Богородице хиландарске,
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Јест, душа је моја ко кутије старе, Што у светом храму на довратку стоје, Где пролазник сваки спушта скромне даре За смирене свеце и за ближње своје.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ „Гледаћемо лишће и дрвеће, Брати ћемо јагоде и цвеће; Дивећи се планинскоме миру, Стићи ћемо белом манастиру; Па у храму, где су рајски зраци, Молићемо с' Богу“ - „И Божијој мајци.
Но близу форума самог, У храму Изиде бледе, звуци се весели хоре: То Хелагабала Август саиску божицу слави, И с њиме претори силни.
стадо збиле се у густу таму; Јер осећаху тада, у чудном овоме часу, Присуство највишег оца у мрачном, развратном храму.
Хипоник познаде Хелу. Крај кипа Изиде бледе, Она у болу паде. У храму тишина влада... Четири Сармата снажна приђоше трупини њеној, И бледо мртвачко лице са тогом покрише тада.
И Анђео Мира, кроз дубоку таму, Спусти се пред олтар у пустоме храму. Па прекрстив руке на блажене груди, Рујну зору чека да небом заруди... В.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
завјесу, тупе моје отргни погледе од метежа овог ништожнога, уведи их у поља блажена, у творењем освештаном храму, - да опширну видим колијевку у којој се вјечност одњихала, из које је у крила удрила, у бескрајни простор
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Онде се тада радило на храму богиње Наите, уз који су дозиђаване припрате са високим стубовима. Да би се то извело, довожени су огромни тесанци и
У Атени отворио је Аристотелес у Ликејону, тако названом по суседном храму Аполона Ликејоса, своју филозофску школу. Ту је шетајући се по њој горе доле, учио своје ђаке, због чега је та његова
Но да се не задржавамо у овом храму бирокрације, него да завиримо у чекаоницу надлештва, где два посетиоца чекаху стрпљиво да буду пуштени пред генералног
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
и закључци,” први је подигао оно што би моја мајка назвала ”храм посвећен вечној истини, а ми светлости, и у том храму ставио је оно што би она звала ”иконе светаца науке” о светлости.
Ћипико, Иво - Приповетке
За кога је све то тако удешено? Нигде трага симболу божанства, нигде кипа, нигде слике! Шта овде у овом храму представља величанство бога?
Купе се правоверници на молитву. У храму светлост је блажа, бистрија. Обрнути према Меки, људи клањају: једни положише чела на земљу, а други гледају у своје
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
При томе се превиђа да се иза сликã куполе у храму, крунице перуникина цвета и небеске куполе, сликã које се међусобно упоређују и метафорички укрштају на заиста
Зато иза метафоричкога укрштаја небеске куполе, куполе у храму и перуникине крунице из далекога и магловитог сећања израња и одмах се затим губи прадревни словенски Перун.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
(ИВ ) Баш ништа ме за цркве душа не боли, за силнога цара дом. За грчке иконе полегуша голих у робовском храму мом.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ »Невен« 1882. УДЕЛА СИРОМАШНЕ УДОВИЦЕ (Уз слику) У храму је стајô ковчег — Кô да моли камен сињи: „Уделите, ко шта може, Уделите сиротињи!
и то коме?... Побратиму Бранковоме! Ма да ј’ Ђуро живот провô У науке збиљском храму, Ал’ најлепши зрачак Божји Не дам збрисат’ с живота му. Дично име, Даничићу, И извору твојем хвала!
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Гледаћемо лишће и дрвеће, Братићемо јагоде и цвеће, Дивећи се планинскоме миру, Стићићемо белом манастиру; Па у храму, где су рајски зраци, Молићемо с’ Богу — „И Божијој мајци.
Причах извор из вилиних двора, Од ког болник оздравити мора; Надолевах црних мисли таму; Клечах надом у божијем храму; Звах природу, која јоште дрема, А данаске, — свега тога нема.
Мирно куца срце моје, Кô у храму свете збиље. — Што миришеш, песмо моја, Као тамјан босиље? „Не мирише твоја песма, — То је мирис рајска цвећа,
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Расте победивши ту. Славе се храм из препона диже. Силе зруживше с, Тела и душе из тих степене праве ко храму. 3. новембра 1821.
Серца вам стоје нравном зидару на Свак час отворена. Дух родољубиви, Рад в храму задужбине зидат. Не чека времена бољег, к труду с’ Предаје; краси лик добродетељи По вечном вкусу; слади са трудом
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И место мира нов пут ми предстоји, Да лажем себе у ком новом храму Душа се моја сама себе боји, Јер види себе пусту, вечно саму, Као Ахасфер да бесциљно блуди, Клета од оних за
И док ум слепо по словима пипа, Ја чекам тице да се снова јаве. ВИ Бол ме и туга научише вери У празном храму, уз шум кипариса Чуо сам одјек сахрањених миса И чуо Бога који љубав прашта.
зачу одјек једва чујни, Као два зрна сребра, докле чиле Сунчани зраци још топли и рујни, Та два се звука расуше по храму Замрвши као шум најтање свиле И иконостас зави се у таму. Две скамењене сузе то су биле.
(1917) XXXВИИ Немој да се кајеш кад ме будеш срела На светломе друму, ка Великом Храму, Кад те мимоиђем уплакану, саму, Презрену од свију. Ти си тако хтела.
А кад руб црвени сунцем с јутра блесне, Ходамо кô херој поносит у јеци Новом храму бола, горди, душе свесне. Нека урла Кербер!
Ћипико, Иво - Пауци
Попу Врани сигурно није било на уму да у божјем храму, у којему је он једини господар, никога срамоти, већ да посавјетује заблудјелу овцу, данашњега тужитеља...
” Слуша и хтјео би да у себи пробуди замрле успомене. Па се окрене прама расвијетљеноме храму дјетињег му доба, и млаз топлих осјећаја из дубине помаља се. Али не потраја дуго.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И анђео мира, кроз дубоку таму, Спусти се пред олтар у пустоме храму. Па прекрстив руке на блажене груди, Рујну зору чека, да небом заруди. 1884.
1889. ПЕСНИК Изабраник свештених муза, он тамјан мирисан пали У храму чистоте чедне. Љубави опште крас Он слави на лири својој, и с ње се не диже нигда Ниједан лажан глас.
За радост и боле твоје Да не зна овај хладни и бурни овај свет. Не допуштај - о друже нежни! - у храму душе младе Да твоје идоле позна лукави људски глед; Јер ће ти он у безумљу да слатке оскрвни наде И превратиће радост
Све радошћу дише. И, у чистој вери На посао дневни покрећу се они, На храму су давно отворене двери, И у храму кимвал тајанствено звони. 1892.
Све радошћу дише. И, у чистој вери На посао дневни покрећу се они, На храму су давно отворене двери, И у храму кимвал тајанствено звони. 1892.
1891. ИИИ ПАСТИР Тихано се нојца на земљицу свија Па лагано живо копреном увија. Свуд је тихо, немо, кô у светом храму, Само месец бледи осијава таму. Кô кандило бледо пред господом света, Тако трепти светлост са чела му бледа...
Но близу форума самог, У храму Изиде бледе, звуци се весели хоре: То Хелагабала Август саиску божицу слави, И с њиме претори силни.
стадо збиле се у густу таму, Јер осећаху тада, у чудном овоме часу, Присуство највишег оца у мрачном, развратном храму.
Ипоник познаде Хелу. Крај кипа Изиде бледе Она у болу паде... У храму тишина влада, Четири сармата снажна приђоше трупини њеној, И бледо, мртвачко лице са тогом покрише тада.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Све што сам себи уображавао да знам о овом недостижном храму, то су биле само геометриске фигуре и бројеви, оно што математичар може да схвати, а ова грађевина је нешто више:
То је сасвим тако као да смо, на каквој старој грађевини, храму или рушевини, нашли урезану годину када је зграда подигнута.
У томе храму владао је строги неумитни бог разума. Леверијеов правилни чврсти нос, енергично моделисана, избријана доња вилица која
Ви треперите целим телом, а ја чујем кроз грмљавину звук чаробне фруле. Ево нас у храму Изиде и Озириса, величанственијем него што га је замишљао и сам Шинкел.
Једина је природа! Безгранична, вечна мајка живота. У овом њеном храму спустимо се, ми скромне хаџије скрушено, на колена. XXXВИИ ОПРОШТАЈ СА ОЧИНСКИМ ДОМОМ Даљ Како време брзо пролази!
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
А ја гледим … кад ће бога Гневан храму свом да доспе, Да ту бруку ногом гурне – Да на земљу доле проспе? ЈУНАЧКИ ОДГОВОР ЉУБОМИР НЕНАДОВИЋ Пружило се поље
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
11 У реци, у лепој Рајни, У валâ кристалу самом, Келн се огледа сјајни Са својим огромним храмом. У храму икона стоји На златном сликана платну; У пустош лета моји' Светлост је сипала златну.
И дван'ест дива. нек дође Великих и устрајни', Јачи но Христофор свети У Келнском храму на Рајни. Нек они ковчег однесу И спусте у море тамо, Јер тако велики ковчег За гроб је велики само.