Теодосије - ЖИТИЈА
дела може представити Господу, него обоје заједно да бива, „да Божји човек буде савршен и да ниједним недостатком не храмље. Јер вера спасава када чини у Богу љубављу добра дела.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Но, незнано је повести где храм је, већ више час је јејина да дрекне: кроз пало време историја храмље, без једног шума и без једне сенке; а живот бучи силом неповрата и гута дане као лиске губар, те пухор-добу пукну
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Сади купус. — (Рече се у подсмјеху ономе који храмље). Свака овца своје руно носи — (каже у шали дебео човек за себе). Свака сила проклета, а та благословена!
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
(Сви излазе. У кафани је остао само Миле: спава, с главом на столу. На кухињским вратима појављује се Анђелко. Тешко храмље, подупире се батином. Посматра Милета, гледа према шанку. С муком се спушта на столицу. Враћа се Иконија.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Не знам докле ће то трајати. Лауш се опоравио. Рана му је зарасла и мада још помало храмље, осећа се толико добро да понекад узјаше коња и тера га да каса укруг у доњем дворишту.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
све поље застрла, не види се сунце од облака, а из таме јунак излазио на ђогату коњу виловиту, а ђогат му у три ноге храмље, — на њему је остарјели ђедо, прекрстио обадвије руке, метнуо их себи у њедарца, озебле му, остале му пусте!
А ја сам се гротом насмијао: какве кавге тражи у Косову, кад му ђогат у три ноге храмље, озебле му обадвије руке, згурио се као кукавица; већ ја носим крило позлаћено.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Свако у свачем време своје да назире. И онога посла оним временом нек се држи да не храмље на две ноге. С отим у свачему на предан и честит хоће бити.