Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Кад је тако суђено, боље што пре, јер мање и жалости!” — тешио је опет онај говорник. Многи храмљу и гегају, неки завили мараме преко главе и хладне облоге метули на чворуге, неки носе руку о марами: сви се подрпали и
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Очи им сјаје у вечери пламичцима, На ногама тако танким, тако неспретним, рекло би се да храмљу. А онда, скачући с бусена на бусен, низбрдо, Искрсну он огрнут преврнутом кабаницом, Као месечина, скачући низ