Употреба речи хранило у књижевним делима


Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

(Звоно) 76 — Дугорепа хала море препливала, крила не сквасила? (Барка) 77 — Живо било и живо хранило, а сад живе носи? (Кожна обућа) 78 — Жута јарад у море скачу?

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Кад видим људе које загријева и храни оно исто што их је хранило прије много година, у чуду се питам: како то да им та попудбина још траје, како то да још није изгубила своју

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

која ме смрзава Па хоће ли ми онда бити опроштена Моја неумешна љубав моје време Које ме више опијало неголи хранило Моја тужна глава која ме изгубила ПРОМЕНИ СВОЈУ ПЕСМУ Разговор који све је обухватао Чинио је прељубу.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Сунце је однеговало и ове шуме, напајало их кишом, загревало својим зрацима и хранило их соковима земље. Хранећи биље, оно је хранило и све животиње, од најмање, па до највеће, човека.

Хранећи биље, оно је хранило и све животиње, од најмање, па до највеће, човека. Све што живи захваљује свој живот Сунцу.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

хоћу да те видим у душу, пре него што ја будем полагала рачун о части Богу и оном добром човеку чије нас је имање све хранило, и ето још треба и теби, чувеном господину тамо у твојој земљи... Говори шта си урадио!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности