Јакшић, Ђура - ПРОЗА
А после?... Последњи лист је те жалостиве књиге тужан: на њему су нацртане високе јеле, мрачни борови, храпаво стење, а у подножију тога камења... гроб и мртвачка глава... Јест, драги пријатељу, живот је жалостан!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Шта ћеш, дошло вријеме да се умире, па то ти је. У нелагодној тишини одједном се зачу некакво храпаво гргутање, нешто тако као кад кобила осјети да јој је ждријебе негдје у близини, па му се јавља, њежно, преко пуних
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ја нисам поткорњак да оборим храст. Извори пресушују. Плаз ралице набо кречну лобању човекову. И храпаво теме хајдука таре тамно земљино месо. Киша у очним дупљама, сунце у мемли.
истина, заволео сам те још кад си се родио, јесам, свако сам јутро гледао кад те Симка купа, љутио се што је корито храпаво, бојао се да ти се кожа не озледи.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Понеку чавку видиш гараву Где густом маглом гракће храпаво И мудро куша очи упале: „Мртав је, мртав!“ трулеж казује Што и свечева моћи немоћне Са нечистотом пуни смрдљивом...
Па где је сад?... СТАНА: Ох, сина, пашо!... Сина, сина дај! Груди су моје сува обала, Доле је на дну стеге храпаво, Пламен га жеже дана жестоког...
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Два мрка вука — два Орловића — И оштре канџе крвљу крваве; Где писку чују слабе нејачи Ужасним грлом крикну храпаво И моћна крила стресају љути — Али... Што дрхћеш, звездо!... Страх?...