Употреба речи храстова у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Он је бленуо сад у једног, сад у другог. Станко га поведе и доведе до храста. Круна храстова беше доста ниска... — Заврзане!... Ал̓ не! Ја ћу се препети!... Морам то својом руком учинити.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Са Трифуном су јахала два хусара. Испод старих храстова, изнад јарка, из седла, Павле тад викну, ни сам није знао зашто, име Трифуна.

Шума као шума. Сад, јашући тако, у туђину, зачуди се, како се пред њим отварају, велики, као цркве, шумарци храстова, букве, са испреплетаним грањем, са огромним, чворноватим, стаблима, са огромном кишом жутог лишћа, које вене и које

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

шуме и поједина дрвета или групе дрвета која се дижу на брежуљцима, са хумки и међу рушевинама, нарочито групе старих храстова; жмарци подилазе и стрепи се од старина и рушевина, од старих градова, кула и цркава.

Црњански, Милош - Сеобе 1

својим надстрешницама од сламе и трске, својим оборима и кочинама, избушеним у земљи, под огромним стаблима и жилама храстова и багремова. За њим, међу дрвећем, по брду, трчало је још свега неколико просјака, остали беху заостали.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

тесто преко тепсије, од којег цвиле лонци, ормари, и дивљи гости ломе трезније Колач сумрака, док им ногари стола храстова гризу табане. Свирају с прага дуси вратари: чивилук урла, дере мараме. Загрми кревет, пукну тренице.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

“ А када лети сунчана жега са свију страна легне врх грана, прљи га свега, храстова сена на земљу слети, на трн се свије, по њему леже, чува га, крије, док сунце жеже, до првог дашка вечери

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Из танке полутаме Страшно се кезила отуд... Ветар је са влажном руком Тресао прозоре мутне и тешка храстова врата, Звиждећи кроз празну крчму суморним и страшним звуком.

И док мрачним крилом за небо се хвата, Неко живо лупну у храстова врата. — Игуман се диже. На уласку самом Стајало је момче, увијено тамом.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Можда сам братоубица који се пред осветом крије, ил видилац што мисао своју оставља по крошњама храстова попут паучине.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Официри се искупили у мале групице те препричавају догађаје, или лешкаре у хладовини испод столетних храстова. На ону обалу се пребаци још један батаљон. Војници пронађоше тамо неке овце. Поче да се припрема гозба.

Или се прелије преко нас свежа струја ваздуха извучена испод хладовитих сенки столетних храстова. Војници преморени. Пуна два дана, и ово је већ друга ноћ како су на ногама. Полегали су око топова и спавају.

А забрани од столетних храстова размештени на одстојањима па као да, шумећи, причају повесницу овога краја. Ветар ћарлија и повија таласасто већ зреле

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

доноси дора, дорат - коњ тамнориђе длаке доход - долазак дробан, дробна ситан, мален, сићушан дубрава - дубова (храстова) шума, шума уопште, гај дувар - зид Ђакон - онај који још није рукоположен за свештеника и помаже свештеницима у

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Да би разагнао тугу на те дане јесени, Аћим поново припали цигару и настави да путује између храстова и букава, испод звезда и облака, од механе до механе, за богатством које ће сам стећи и њиме синове хранити, да мајка

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Из танке полутаме Страшно се кезила отуд... Ветар је са влажном руком Тресао прозоре мутне и тешка храстова врата, Звиждећи кроз празну крчму суморним и страшним звуком. В. Илић ЦИИИ ЗИМСКО ЈУТРО Јутро је.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

А побрђе и његове латице притисла храстова ситногорица која нигде тако не буја као овде, само кад је секира остави на миру.

Краков, Станислав - КРИЛА

Бугари... И у густој сенци поспалих храстова дуга сенка замлатара очајно рукама. Цела падина оживе, пробуди се. Зазвеча оружје.

А отуда иза леђа непријатеља — победника све бешње грми. Стројеви нови, све чешћи куљају између храстова и бреза. Виде се мале прилике где трче.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Нада мном у висини остала је уска трака неба. При дну наиђох на дебела храстова врата. На њима се налазила скакавица, која је била запета за ексер.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Све је пусто, као да клетва приступа. Кроз тишину гробну храстова и ива Ни погребно звоно не чујем да лупа. Кô надгробне плоче стрче брда сива И глечере густа сумаглица купа.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Немоћна против нас, мене и сунчевих трунчица, глође литице и откида стару кору са храстова, клизи по леду Белога потока, исукала је белу језичину, фијуче и засипа литицу сметовима оштрог снега, а ми унутра не

Његова раскуштрана ћуба од неколико здепастих храстова, као бакарна креста на петлу, види се из сваког кутка Саборишта. На Ђавољи клик још нико се није испео.

како би било детињасто цепати гаће по оштром пасјем стењу само да бих се испео на врх на коме осим неколико здепастих храстова ничега више нема.

Што год бих урадио, ситно или крупно, ваљано или траљаво, намах би сенка оне проклете стене и њезиних седам храстова, пала преко мога дела и горки укус пораза би ми опекао непца. Зар да погинем због ње?

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Из танке полутаме Страшно се кезила отуд... Ветар је са влажном руком Тресао прозоре мутне и тешка храстова врата, Звиждећи кроз празну крчму суморним и страшним звуком. 1885.

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

реке Лобању свог имењака свеца И на темену јој саградила Седам сунцомоља Запалила си испод кубета Седам стараца храстова И прелила их вином Ослободила из жара седам гугутки Отпојала са њима седам вечерњи Помирисала си цвет

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

На једноме месту ближе предњем крају, искочила гола стена, испуцала по површини као храстова кора, а на врху је шиљата као зуб раздирач у тигра, и небо пара.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Тебе по горама вукао, уводио у све манастире. Да даш живот за оне горе! та опија ме лепота твоја, И шуме горе храстова и гребени ти захваљују. Сада нема више кајзера, већ свежа им зелена боја И друмови су меки и дуги.

твоје хлаче; Као роса пашће моја мисао по теби И на уста црвена љубићу те, Све док пијана гори одбегла не би: Где уз храстова срца твоја моје срце залистаће; Чуј, драги, са Двине трубе јече, Рибари се спремају, Чуј, драги!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности