Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
радњи, с дрварских пијаца, дуге поворке, одасвуд, мостови препуни нáрōдā, са секирама и тестерама журе према храсту.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Учини му се да се свет сруши. А то беше совуљага на храсту више њега!... Она залепрша крилима и пролете му тиком поред лица, тако да је осетио ветар крила њених...
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
О ОБОРЕНОЈ ЦРКВИ Ко на војсци обори цркву, да се хртови напусте за њим, и да се обеси о првом храсту. Ако се гране на храсту сломе и одреши се везано уже, да се грешном војнику томе у срце гађа зрном пушчаним.
Ако се гране на храсту сломе и одреши се везано уже, да се грешном војнику томе у срце гађа зрном пушчаним. Ако ли анђели шаку пруже и
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Подигô се у висину Па облаке раздерао; Стогодишњем храсту рече: „Ето, видиш, сад си пао!“ Тражи море, па га нађе, Тресну, смрви чврсте броде, Па уздахну урнебесно,
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Подигô се у висину, Па облаке раздерао; Стогодишњем храсту рече: „Ето видиш, сад си пао!“ Тражи море, па га нађе.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, 151). ХРАСТ Еіцхе (qуерцуѕ робур). Храст; дуб. Према храсту има српски народ велико поштовање, и многи стародревни примерци сматрани су за божанства и уживали култ.
У селу Полици (Херцеговина) има једно место што се, по једном високом, увек зеленом храсту зове Зелени Дуб. Прича се да је под тим храстом заклано једном двоје невине деце, па је нож којим су заклана обрисан о
Б. се најчешће узима од цера и храста или границе (в. горе наведену литературу и чланке о церу и храсту у »Речнику«), али, ређе, и од других дрвета: буковог (ГЗМ, н. с.
у североисточној Србији (в. ГЕМ, 36, 1973, 44—47, 49—55, 58—61). По њему, »функција записа углавном припада храсту« (ибид., 49 идд) — као Перуновом дрвету, које штити од непогоде.
Табуиране биљке. На више места у Речнику и Додатку означене су табуиране биљке (в. нпр. чл. о бору, бресту, јасенку, храсту). Неке су табу (тј.
Ћипико, Иво - Пауци
Нашега свечара могу да присподобим ономе големоме храсту, што га сви у овоме одгојку видимо, — и показа руком на њ, — око кога обавио се бршљан и окупили се закржљали
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
“ ГАВРАН И ЛИСИЦА ЉУБОМИР НЕНАДОВИЋ Са комадом меса, а у кљуну своме, Стајао је гавран на храсту једноме. Види га лисица, па под грану дође, И гаврану птици говорити пође: „О, да красне птице, и перја лепога!