Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Велика књижевна епоха била је она у Дубровнику XВИ и XВИИ века. То је била заједничка српско-хрватска књижевност, писана штокавским, херцеговачким дијалектом, пошто је дубровачко становништво било непрекидно увећавано
или Војничка крајина, и већ око средине ХВІ века разликовале су се две крајине, Славонска са Вараждином као центром и Хрватска крајина, чији је центар постао Карловац, основан 1579. године.
У њој су испричана дела загорских ускока и цела српско-хрватска историја. Четири века млетачке владавине нису ниуколико ослабили народни идеал.
Од краја ХВ века се у Далмацији рађа српско-хрватска књижевност, која је била на врхунцу у Дубровнику крајем XВИ и у XВИИ веку.
Планинска Славонија и права Хрватска чине другу групу. Противно једнообразном земљорадничком типу на истоку ово су земље мешовите привреде.
Због мочвари и лугова Банат и Бачка су били слабије насељени него Хрватска и Славонија. Маџарски историјски документи помињу Србе у Банату 1190. године.
год. и доцније. Ово старо српско-хрватско становништво није имало знатну улогу све до турске најезде. Историјска Хрватска — средњовековна хрватска држава — била је јужније: у северној Далмацији, у Лици и у хрватској Крајини (северозападном
Историјска Хрватска — средњовековна хрватска држава — била је јужније: у северној Далмацији, у Лици и у хрватској Крајини (северозападном делу Босне). Године 1102.
Овде, у непосредној околини Загреба и Загорја, развила се национална свест хрватска у току последњих векова. Услед досељавања са југа и утицајем Загреба хрватско име је све више захватало суседно
захватало суседно католичко становништво које није имало својих историјских успомена и са њима се будила национална хрватска свест међу католицима у Славонији. Кад су Турци освојили угарску краљевину (1526. год.
Али је 1860. године, попуштајући маџарским захтевима, аустријски двор поништио ову повластицу. Године 1868. је Хрватска начинила с Угарском погодбу којом је Хрватској и Славонији зајамчена потпуно самостална унутрашња управа и признат
Њихов географски положај био је повољан да се ово изведе, пошто су они баш увучени између Срба и Словенаца. Хрватска држава има врло стару прошлост. Године 1102. се спојила са Угарском а године 1526. с Аустријом.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
71. ²⁷ Милосављевић, С. М., исто, с. 85. ²⁸ Цхевалиер, Ј. и А. Гхеербрант, Рјечник симбола, Матица хрватска, Загреб 1983, с. 416. ²⁹ Миодраговић, Ј., исто, с. 24. ³⁰ Раденковић, Љ.
, исто, с. 63. ³⁹ Станојевић, М., исто, с. 67. ⁴⁰ Тановић, С., исто, с. 9. ⁴¹ Фромм, Е., Заборављени језик, Матица хрватска, Загреб 1970, с. 298-305. ⁴² Кнежевић, Сребрица, Милка Јовановић, Јарменовци, СЕЗ, ЛXXИИИ, Београд 1958, с. 88.
М., Црногорци у причама и анегдотама, Загреб 1929. ¹ Биркет-Смитх, К., Путови културе, Матица Хрватска, Загреб 1960, с. 239. ² Голубовић, Загорка, Породица као људска заједница, Напријед, Загреб 1981, с. 136.
), Традитионал Гамес анд Цхилдрен оф Тодаy, 1986. ³⁸ Хуизинга, Ј., Хомо луденс, Матица хрватска, Загреб 1970, с. 44. ³⁹ Ђорђевић, Т. Р., исто, с. 28—37. ⁴⁰ Ивић, И.
С. Кон (ред.), Этнография детства, Наука, Москва 1983, с. 93; Биркет-Смитх, К., Путови културе, Матица хрватска, Загреб 1960, с. 298. ⁸ Нушић, Б., Косово, Просвета, Београд 1986, с. 125; Станюкович, М. В.
Билан, М., „Снага неких ствари“, ЗНЖОЈС, 13, Загреб 1908. Биркет-Смитх, К., Путови културе, Матица хрватска, Загреб 1960. Богдановић, Л., „Српско народно благо“, Караџић, 8—9, Алексинац 1900. Богишић,, В.
Елијаде, М., Шаманизам, Матица српска, Нови Сад 1986. Елиаде, М., Мит и збиља, Матица хрватска, Загреб 1970. Елијаде, М., „Непрекидна обнова времена“, Алетхеа, нулти број, Београд 1988. Елијаде, М.
Фромм, Е., Заборављени језик, Матица хрватска, Загреб 1970. Фромм. Е. анд М. Маццобy, Социал Цхарацтер ин ан Меxицан Виллаге, Прентице Халл, Неw Јерсеy 1970.
Хорват, Р., „Копривница (предграђе) у Хрватској“, ЗНЖОЈС, 1, Загреб 1896. Хуизинга, Ј., Хомо луденс, Матица хрватска, Загреб 1970. Царић, А. И., „Фолклористичке белешке из Далмације“, ГЗМ, 11, Сарајево, 1899. Цвијић, Ј.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Далмацију од Лике дијели планина Велебит. Па онда је Хрватска, па онда је равни Сријем, ђе је наш господар ходио да га завладиче. Ту је близу Сава и Дунај, иза којих је Шумадија!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Ово је само историја нове српске књижевности, писаца који су се несумњиво осећали Србима. Хрватска и српска књижевност су књижевности једног народа и једнога језика, али то су још две књижевности.
То је парадокс, анахронизам, доказ наше културно-националне заосталости, али то је тако. Хрватска књижевност, као и локалне књижевности српскохрватскога језика (дубровачка, босанска, славонска), овде нису додираване.
и трајале до почетка XИX века, када се јавила нова српска држава и када су се створиле модерне књижевности српска и хрватска. Нова српска књижевност јавља се у XВИИИ веку, без везе са ранијим књижевностима, и независно се развија у XИX веку.
и Нови Сад, другима Загреб, и место ранијих локалних, слабо везаних књижевности, јављају се две књижевности: српска и хрватска, на једном истом језику.
је Матица српска, према којој су доцније основане матице готово свију словенских народа (Матица чешка 1831, Илирско-хрватска 1842, Лужичкосрпска 1847, Галицијско-руска 1848, Моравска 1859, Далматинска 1862, Словачка 1863, Словеначка 1864,
У Задру је 1849. изишло треће издање, четврто издање дала је Матица хрватска у Загребу 1888, а пето, дефинитивно издање, према исправкама самога Томазеа, дао је Данило Петрановић 1898.
За дуго време то је био најпознатији и најчитанији српски писац код Хрвата; 1889. Матица хрватска, у редакцији хрватског песника Хуга Бадалића, издала је његове Изабране пјеѕме. ЈОВАН ИЛИЋ Са Љубомиром П.
1912. Матица хрватска издала је збирку његових хумористичких састава, а загребачка Хумористична библиотека издала је четири свеске његових
Рад Савременика, Српског књижевног гласника и Босанске виле у томе правцу био је нарочито значајан и плодан. Матица хрватска и Српска књижевна задруга од 1909.
Своје уводно предавање О књижевности штампао је прво 1894. а у другом, проширеном издању 1911. Матица хрватска 1911. године издала је његову Атологију новије српске лирике, посао уметнички у сваком погледу.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ту је Банат, Бачка, ту је и Срем равни, Далмација, Босна — све то земље Срба, Ту је и Хрватска: свуд спомени славни Чувају се тајно место српског грба.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
државни разлози да се на факултетима и у школама предаје или јединствена или више југословенских књижевности: српска, хрватска, словеначка, касније и македонска.
Дубровачка књижевност, рецимо, није само хрватска: дуго је била и остала присутна и у српској. Због тога је природно било да се Катедра за југословенске књижевности
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Знамо ми то добро како се раками: „Хрвати су слаби кад остану сами! И глас један српски превари се, кличе: „Тâ хрватска борба Срба се не тиче“. (Глас је овај само тренут бола кренô — Ал’ то не би било српски ни поштено).
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Србин — Славјан, м. српство — славјанство, итд.); друга строфа почиње овако: Мати ми је хрватског Оса мога уд, Хрватска га гојила Мајке бијела груд, Зато и ја родити, Хрватског одгојити Морам... (итд.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
века имало статус књижевног језика у Загребу. Оваква хрватска језичка политика, често праћена изјавама о језичком, па и етничком јединству Хрвата и Срба, створила је нову
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
БОЖИКОВИНА Стецхпалме (ілеx аqуіфоліум). Божиковина, божје дрвце (Шулек). Б. се, у Самобору (Хрватска), доноси на Бадњи дан и кити јабукама, орасима, лешницима, као што се То иначе ради са јелком или омориком (ЗНЖОЈС,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Велику збирку јуначких песама издала је Матица хрватска (почев од 1896, у више књига). Бугарштице је објавио (поред Богишића) Миклошић у књизи Волкѕепік дер Кроатен, 1870.