Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Већ жега задњу пару с њима врже — У хлад се, ево, путник Турчин крије, Привезан коњиц покрај њега хрже. И. напиру се косци ко ће прије! Не ћуте они умора ни грча, Само што жеђи одољети није.
Пољу гледа: гдје оно све брже Пуст зеленко један одмиче и хрже, — И у срцу бега букну пламен мио... Сјећа се младости, — баште мирисаве, И ђогата свога, и уских сокака, Гдје су