Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Света, велим и доказаћу: пророци, Христос и апостоли сви су браде носили. Сме ли ко против Христа и апостола што рећи?” Та не сме, господине, помагај!
Није ли боље и паметније да, ако смо христјани (како се наричемо), да једанпут послушамо Христа Спаситеља, који нам вели: „Мир мој дајем вами! Мир мој остављам вам!
Примјечаније Они се утврждавају и како себе тако и друге обмањивају криво и неразумно толкујући Христа Спаситеља речи, гди вели да се ваља одрећи и оставити оца и матер, жену и чада, дом и имјеније своје, а нећеду већ
" А сад, кад моји родитељи и сродници верују Христа и Евангелије, зашто да их се одричем? То се је гаворило за она времена гоњенија кад су отац чадо своје и брат брата,
То се је гаворило за она времена гоњенија кад су отац чадо своје и брат брата, Христа ради, на смерт предавали, а већ тога, благодареније богу, сад нејма.
Јудеје: „Или прости и њима, или изглади и мене из књиге живота”; даје апостола Павла, који вели да би хотео од самога Христа отлучен бити кад би чрез то могло бити да се Јудеји спасу! Што права љубов неће рећи! Што ли неће поднети!
Да добро расудимо, тога покора и сијасета они исти који су Христа распели нити су чинили нити су за то знали! Поштен а к тому учен човек то не може да трпи, но жали, тужи се и
А у време мира кров чловеческу пролити и живота га лишити, — такови нити је кад веровао нити верује Христа, но самога дијавола, коме с такови дели служи.
Ево речи самога Спаситеља Христа: „Т в о р ј а ј д ј е л а д и ј а в о љ а о т д и ј а в о л а ј е с т!” Која полза речма називати се
вражјих обичаја и дела, и нека уведу између себе поредак, законе и суд, или барем нека не лажу, него нека се и словом Христа одреку, којега просвету, науку и правду нити слушају нити познају.
Свашта и свакојако, како су наумили да се покажу мудрији и од самога Христа. Оригена држаше триста година за највећега црковнога учитеља (како и јест такови), а после триста година проклеше га
Ово је закон Христа Спаситеља, који ништа друго није, ни длаке ни мање ни више, него вечни закон просвештене и у своје право совершенство
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
А ми за њих немамо баш ништа: ни две рибе, ни пет хлебова, ни Христа! Нема Христа, али има вере, ал не вере у свеце и Бога, него вере у пумпе и тестере, које покреће струја или нога!
А ми за њих немамо баш ништа: ни две рибе, ни пет хлебова, ни Христа! Нема Христа, али има вере, ал не вере у свеце и Бога, него вере у пумпе и тестере, које покреће струја или нога! з.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Једно му само нећу дати! Нећу му дати да оде Турцима... Јер ако пође, Христа ми, ја ћу га убити!... Подне беше превалило кад се Лазар пробуди. Спавао је чврсто, да се ни окренуо није...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Повели сто бдења. — Гаврил, слуга Христа, Каза, а записах, ђак из Хилендара, Ја, Јеж многогрешни. У хиљаду триста...
А први пут звона зазвониће триста, Кад из Цариграда врати се Цар смели, И тешки мач спусти у подножје Христа. ДУБРОВНИК Сав у злату, титан, риђ и модра ока, Цар слуша реч Кнеза у Великом већу.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
пет акова Плантаго ланцеолата — боквица (латински назив) плаштаница — платно на коме је насликано мртво тело Исуса Христа плета — стари аустријски сребрни новац; цванцик полани — преклане помпа — раскош; богато приређена свечаност или
Црњански, Милош - Сеобе 2
Чешља и царицу, и Вијену, и Божичку, и њега, и све њих, а лаже толики народ који је веровао у Христа. Те његове Бечлике уздишу, сузе плачу, шапућу заљубљено, тако да се љубав чини, за њих, питање живота, или смрти.
је национу слала прокламације, толеранције, привилегије, кондолеанције, која их је звала у рат против Неверника, у име Христа, није била боља. Била је командована од људи који су били комедијанти, перике, коцкари, лажови, авантуристе, плаћеници.
Лажу нас и варају! Треба мрети, кажу, за Христа. Причају џелебџије Маленице, у Темишвару, да у Сервији нашој, сад, ни птице не певају.
Ако су тврдоглаве, онда их за Христа удају. Дуги су ходници, који тамо воде, а пуни штака, слепаца и болесника, који, тамо, на исцеленије чекају.
била је сербска милиција, која је ратовала у турским ратовима, уз Аустрију, то јест, како јој се говорило, уз Христа и хришћанство. Она, која се била родила, била је негдашња армија Петра Великог, коју је Петар Велики био створио.
XXИВ РАЈЕВКА ЈЕ БИЛА ПУНА БАГРЕЊА И ЗУЈАЊА ПЧЕЛА Пред Ускрс, на дан уласка Господина Исуса Христа у Јерусалим, 28. марта, по старом календару, поменуте године, мећаве су се претвориле у кише.
Теодосије - ЖИТИЈА
и узимања невесте одрекли слатке вечере и бесмртне хране, па су недостојнима изабранога звања и весеља небеског цара Христа с правом названи.
Јер не знађаху да неће тражити је лене, већ извор живота, Христа, да њиме напоји ујелењену душу своју, распаљену огњем од чежње љубави његове.
Ови, дакле, у високим горама настањени с јеленима, небо као цркву, а Христа у души изображена гледајући, колибе тесне травом украшене имађаху, у којима трпљаху, шумом дрвећа и птичијим цвркутом
Свимен, а настојатељ манастира и братија задржаше ме, да по мени пошаљу хлебове старцима који у пустињи посте и ради Христа страдају. Јер такав је отачки обичај.
И да би се уверили, говораху к старцу: — Христа ради, оче, реци нам, да ли је овај младић доиста твој ученик, јер данас неко преславно знамење на њему видесмо?
Оставивши оца да царује, и земаљску славу н све красоте презревши као непостојеће, сиромаштво Христа ради и да живи заједно с нама заволе, и ево, како видите, Богом послан обилази пустињу и поцећyјyћи теши оне који
ради и да живи заједно с нама заволе, и ево, како видите, Богом послан обилази пустињу и поцећyјyћи теши оне који Христа ради страдају у горама и пропастима и у пећинама.
Одмах би доведен преподобни из Ватопеда у свој манастир звани Хиландар, и цркву у њему посветише Входу Матере Христа Бога у светињу над светињама.
паде душом у скрб због овога, и по речима брата пожури се, хотећи утешити његову жалосну душу непоколебљивом вером у Христа, као што он рече ученицима: „Све што год молите верујући, биће вам“ Са овом вером се и он уздаше да ће му Бог дати све
“ И свршивши молитву рече раслабљеноме: — У име Господа Исуса Христа, чедо, теби говорим, устани и ходи са сваком снагом!
Али цве ово чини реч господа мојега Исуса Христа: „Ко верује у мене, дела која ја чиним и он ће учинити, и већа од ових ће учинити.
која гласи: „Герман, васељенски патријарх, архиепископ Константинова Града, Новога Рима, у име Господа нашега Исуса Христа осветих Саву за архиепископа све српске земље, и дадох му од Бога власт да у целој области црквеној посвећује епископе
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Свети Сава, који им је близак и који је њихов представник код Бога и Христа. Скоро сви Немањићи су свеци, затим цар Лазар, царица Милица и многобројни српски архиепископи.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Лежећи под великом и старом иконом Христа, дође јој жеља да угаси жижак, али, неочекивано, она осети страх од мрака што се спуштао.
својим великим очима; виде таваницу над главом и закречену, дебелу греду, у коју су била дубоко урезана четири слова Христа.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Почеци Неки аутори су склони да у делу Панчатантра, написаном у ВИ веку пре Христа, виде прву дечју књигу. Упутније ће, ипак, бити да њене прве трагове потражимо у књизи 0рбис пицтус хуманисте
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Тек 1847. изишло је у Бечу цело дело Нови завјет господа нашега Исуса Христа, »Вуково Евангелије«, како се око 1850. године говорило. Превод је изишао без дозволе црквених власти.
У рукопису му је остао превод Угледања на Христа. КЊИЖЕВНО ОБРАЗОВАЊЕ. — Матавуљ је имао извесних особина које су га стављале изнад велике већине српских писца његова
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Давид пророк у тимпане свира Нек поп више у триод не дира. | Пентикостар — књига превесела, Поје Христа спаситеља дела. Деца хлебац у јајца умачу И с јагањци по травици скачу.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ДОКТОР: Јесте ли били у Витлехему? ПУТНИК: Где је то? ДОКТОР: Исуса Христа место рођења. ПУТНИК: Ја сам казао да ви нисте Србин. Та у Светом писму стоји Витлејем, а не Витлехем.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
последњи успех једне од њих: у Дубровнику су јој прошле недеље веома повољно уваљали распеће старо двеста година пре Христа! Оригинална ствар! На свом лицу осећам искоса мамин поглед.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Потомци Обилића не долазе у позориште због уметности, него због јунаштва! И у цркву не долазе да виде Христа и Богородицу, него да виде своје свете краљеве, и свете ратнике!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Насред цркве, на Велики петак, имали смо гроб Христа, у цвећу, а чувала га је стража војника домаће регименте Темишвара, двадесет и девете, састављене у 80% од Срба.
Пред уласком смо дуго гледали једног препуклог Христа, чије је, готички сухо, тело, делећи две лепе архитектонске пруге, и ништа више, сметало дебелим владикама, па су га
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Спасоје плану, па викну из свег гласа: — — Крао си, бре, са ћивота свечева, па ти је то поштена зарада. И Христа би за новац продао...
Као муња јурну он к палици, докопа је у обе руке, издиже у вис и дрекну неким неприродним, животињским гласом: — За Христа Бога и свету Тројицу! И Спасоје беше дочепао мотку и пошао напред.
— Ја сам за правду и закон... за Христа Бога и свету Тројицу... не дам светињу!.. и он се као дивљак обазираше око себе, лутајући погледом по далеку видокругу.
за Христа Бога и свету Тројицу... не дам светињу!... Ето, то ви је! Прочиташе се сведоџбе једног архимандрита и неколико калуђер
После године дана дође његово писмо кући му. У њему он поручује својој деци само једно: »Чувајте правду и закон, Христа Бога и свету Тројицу и све божје угоднике«... То је била његова последња порука.
Петра да се још трипут одрекне Христа. Тако то све трајаше међу овом пунонадежном породицом. Ево се сврши и дуги божићни пост, па већ насташе и празници.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
имати, а ћир Ђорђе се опет клео свим на свету, и позивао на многе грчке старе историје, и на оне пре и на ове после Христа, да је баш толике, ако не и веће, бркове имао.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
О кад је тако, ти овамо, машто! Речима финим као ваза саска Показаћу ти ја како се ласка! Доста, за љубав вечитога Христа! Не могу више, досадно ми све је. Једанпут срце на ласкање приста Но више неће.
Гледај, сунце греје И кривудава река под њим блиста Ко ореол на глави старог Христа. О гледај поља и планине модре, Ко ромеже се, ко из сна се буде, Кад зрак сунчани кроз облаке продре.
Без роптања, без крви и без боја, Време је дошло и страдати треба. Преживи муке распетога Христа За све у теби што греши и страда, За дужност, као Шпартанаца триста, Узвиси живот величином јада!
НАПУШТЕНА ЦРКВА Лежи стара слика распетога Христа. Млаз му крви цури низ сломљена ребра; Очи мртве, усне бледе, самрт иста; Над главом ореол од кована сребра.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Аз, шед поклоњусја, Пред царем смирјусја, Тамо и аз предста, Гдје нам дете Христа итд. (Споља уђе Губа, обучен као луда, или пајац, или ђаво).
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Због тога писах и потписах ово своје рукописаније 6707. (1199) године од Христа. † Од свих последњи Сава грешни. ХИЛАНДАРСКИ ТИПИК ИСПИСИВАЊЕ И УКАЗ ЖИВОТА У МАНАСТИРУ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ
и небески људи, испрва од предања Светога Духа навикавши иноковати и благодаћу Божијом отуда просвећени бивши, и Христа уселивши у прекрасне своје душе, због чистог живота свог, против ђавола победу показаше, и његовим многим искушењима
овим трговцима који купише себи предивну ову куповину, јер сва своја имања дадоше и купише једини бесцени бисер Христа. (Мт. 13, 45).
И крв Исуса Христа, Сина његовог, очишћава нас од сваког греха.“ (И Јн. 1, 3-7) „По томе разумесмо љубав што оп душу своју за нас положи.
Ово је заповест његова да веру имамо у Сина његовог Исуса Христа и да волимо један другога. Ко сачува заповести његове, у њему пребива, и овај у њему.“ (І Јн.
6, 2) покоравајте се једномислено свом старешини игуману. А молим вас, браћо моја, именом Господа нашег Исуса Христа да држите ово што вам је заповеђено, и да не буду међу вама распре, него да сте савршени у тој мисли и воли, (І Кор.
„Благодат и мир Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа, и љубав Бога и Оца, и заједница Светога Духа нека буде свагда са свима вама у векове, амин.“ (ІІ Кор.
Него, ти Боже и Господе свега, и, о преопевана Мати Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа, нека буде ово делатно и стварно нама као и онима после нас до краја овога света, часним молитвама вашег угодника,
тајна, названа, како рекосмо, божаствена и пречасна литургија пречаснога тела и крви Господа Бога Спаса нашег Исуса Христа.
у њему, покренут демонским искушењем, да је крив не само божаственом телу и крви Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа и Богоматери Госпођи нашој Доброчинитељки, него и под анатемом да буде, као што рече божаствени апостол, и клетву да
И постављати кључаре, кључеве узевши и положивши пред Пресвету Богородицу или пред Христа. И пошто буде Трисвето, онај ко се поставља нека долично и смерно учини три метанија пред Светом Богородицом и кључеве
Добро знам и уздам се у Христа истинитога Бога нашег и у његову Пресвету Матер Богородицу, заступницу нашу и поборницу, да ћете се неповређени увек
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
“ „Но, шта ја то видим? Неке од госпођа као да сузе отиру! Тако ми Христа владике, то није право да ви мене частите, а да ја вас чиним плакати! Дајте, децо, пити!
| Тако ми Христа спаситеља, срамота целог српског рода! Људи здрави, читави, ни слепи, ни [х]роми, ни сакати, имајући прекрасне
Читајући шта су неки радили који су се Христа ради будале чинили (нека свак ово добро забележи: Христа ради будала), долазио бих у ис|кушеније: а како би било кад
Читајући шта су неки радили који су се Христа ради будале чинили (нека свак ово добро забележи: Христа ради будала), долазио бих у ис|кушеније: а како би било кад би[х] се и ја будалом учинио, па да људи не знаду да сам
Но, по свој прилици, преварили су се неки, наопако разумевајући апостола Павла речи: „Ми јуроди Христа ради.” А ко је гди читао да је благочини и светонаравни апостол наг по сокаку трчао, како су они чинили који су
Зашто да им се не каже да су ове ствари измишљене на шест и седам стотина година после спаситеља Христа и апостола? Кажи, брате, по души и по совести твојеј, [х]оће ли што најмање вреда благочестију и православију бити
” Ово је кротка и блага Христа спаситеља наука! Ово ја мудрујем! Зашто ће, дакле, рећи да сам јеретик? С моје | стране, ево шта ћу им ја рећи.
се ђаку зачну ругати, који зове у помоћ некакве мајоре и миноре, а ту реч није ни за мајоре ни за капетане, него за Христа, за Петра, папу и патријар[х]е. То онога тако огорчи да почне претити да ће ме чинити послати везана у Пожегу.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ј. Дучић ЦXИИИ НАПУШТЕНА ЦРКВА (из пећске околине) Лежи стара слика распетога Христа. Млаз му крви цури низ сломљена ребра; Очи мртве, усне бледе, Самрт иста; Над главом ореол од кованог сребра.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Птолемајос напомиње и употребљава у свом великом астрономском делу једно посматрање неба, извршено године 280 пре Христа од Аристарха у Александрији и, пошто том приликом Птолемајос говори и о школи Аристарховој, сигурно је да је те године
При томе ми падне поглед на једног човека који сеђаше онде на столици, баш испод разапетог Христа. Ја се тргох од изненађења, јер, као што приметих на први поглед, тај човек беше прави правцати Јеврејин.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
„И ти си, веле, био са оном крвопијом.“ „Јок“, браним се ја, и као Петар Христа, трипут узастопце одричем се мога сапутника Илије Илића. „Никад га нисам видео, ничега заједничког са њим немам.
Ћипико, Иво - Приповетке
— Клекни! А када вечерас велико звоно зазвони, похрлите један другоме у наручај, измирите се ради господа нашег Исуса Христа! Народ махом клече. — Исусе мој, милосрђе! — разасу се големом, топлом црквом, скрушеним уздасима орошеној.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ту пастири... зар пастири? Јест, пастири духа чиста, Достојници да им руке Приме, носе, хране Христа. А каква је ово звезда Над јаслима што сад стаде? Три је цара тâ довела Да с’ поклоне „сунцу правде“.
Таре очи — а све празно... Ту празнину песник пита: Где је, где је она мајка Што ће свету родит’ Христа? Где су, где су ти пастири Достојници богопримства? Где су, где су ти цареви Што тражаху „сунце правде“?
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Јунак бјеше, дина ми!... Ја ножем замахујем а он свога Христа призива!... ТРЕЋИ ТУРЧИН: Па какве помоћи и од вјере и од јунаштва?...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И ништа нећу од живота овог Но милостивог неког Христа новог, Да исплачем се у његове скуте. XXВИИ Завршила се једна тиха драма, Ветар је цвеће разнео пољаном, Шинула
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
ножем да пресечем Од помисли прву мисô: Да се клањам немој слици, Коју не знам нити чујем, И у њојзи, варалици, Христа бога да поштујем!“ Тако рече смелим гласом Поучитељ нове вере, А глас му је са ужасом Испунио калуђере.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Или ју је Бог проклео да никад нема мира зато што је одала Христа сотони, или Јеврејима (Милићевић, Кнеж. Срб., 638). Упор. и ГЗМ, 6, 371; и 19, 320.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
На првој би требало да се прикаже тај издајнички пољубац, на другој призор хватања Христа. А не, како је то Јакос урадио, обадва призора која се никако нису могли догодити у исто време, стрпати у једну слику.
Овако је испало неразумљиво. Јер, док Кајафини плаћеници тргају Христа за хаљине, Јуда, његов издајник, још увек га љуби као да се с њим опрашта, као да га толико воли да не може с њим да
Но, оно што разликује Прохоровог Христа од осталих које сам видео, пре свега је тело. Парче тканине пребачено преко бедара са фино изведеним наборима као да
Огромна гужва потклобучује тканину на бедрима. У реду је. Прохор није хтео да свога Христа направи сиротим петлићем са мајушном жиркицом међу ногама, али је изгледа изгубио меру па је претерао у супротном
Ако ћу да будем праведан, и сам бих се двоумио да сам којим случајем резбарио распеће. Ако бих се одлучио да створим Христа као снажног човека, не бих му више дугих мишићавих бутина могао изделати какву сићушну патрљицу, јер би то тек онда
Поново ће у овом грешном људском стаду, међу овим народом који је танушном пређом везан за Христа, а чворугавом павитином за Перуна, завладати закони шуме и дивљине. Христова реч ће утрнути.
Она стрела која би процепила мантију ранила би у само срце Божијег сина, господа нашег Исуса Христа, његове апостоле и мученике који су јој подарили достојанство.
То су отпадници од вере православне. Богумили. Незнабошци. Они који верују у све друго само не у Господа нашег Исуса Христа. Они који улазе у наше храмове на коњима, охоло и бахато, а не понизно и богобојажљиво.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
царује права, Син жалоснога крпе на црним ритама спава, И сања сутрашњи празник: кô лица анђелски чиста Око Исуса Христа Многа се скупила деца.
Зора се засија чиста Кад кравар подиже главу, кô Лазар на позив Христа, И роса, што хладни ветрић с крила је зориних тресе, Тако га свежином прожма да кравар лако се стресе.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Хватам казаљку сата света, померам је унатраг, и заустављам је на години 323 пре Христа. Сат шкрипи и режи, али слуша. - Изненађени, гледамо око себе.
Било је то, ако се не варам, у рано пролеће 219 године пре Христа. У пространом пристаништу Сиракузе, лепе вароши Сицилије, насељене Грцима, стојала је укотвљена египатска убојна
Те мене ваља унапред одредити. Први практични податак за израчунавање тих мена нашао је, још у петом веку пре Христа, Грк Метон. Он је опазио да се, после пуних 19 година, Месечеве мене понављају у исте датуме.
Како да се испомогну, то се они или нису сетили или се нису усудили. Но, 238 године пре Христа, у деветој години владе Птолемеја Еуергета, египатски календар је реформисан.
камени натпис који, на три разна језика, објављује ову календарску одредбу, и који је датиран 7 марта 238 године пре Христа. Та одредба зове се у науци Канопски Едикт, јер је издана у Канопусу, предграђу Александрије.
описаним у мојим пређашњим писмима, померити датум постанка првобитног текста рукопис овог у друго столеће пре Христа.
Она је лежала на врхунцу једног брега и имала дивне грађевине. У оно доба то беше у почетку другог века пре Христа - владао је онде господар јелинско-пергамонске државе Еуменес ИИ.
Љубопитљиво смо ослушкивали све разговоре вођене у тој просторији. Дознасмо - то беше пред крај другог столећа пре Христа - да је цела пергамонска краљевина потпала под римску државу, а Пергамон постао главни град њене провинције Азије.
„Средином првог века пре Христа стиже и до нас вест да је велика александриска библиотека за време рата изгорела до темеља. Ми постасмо, са наших 200.
“ Благодат Господа нашег Исуса Христа и љубав Бога и оца и заједница светога Духа са свима вама. Амин.“ „После тих речи, даде Митрополит свој благослов
То тако иде све до 9500 године пре Христа. Онда је дронтхајмско лето тако топло као што је данас 520 километара јужније, дакле у пределу Ставангера.
Прекорачив споменуту годину, обрће се слика, лета бивају опет хладнија. Године 20400 пре Христа, у Дронтхајму је лети тако хладно као на поларном кругу.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
да прочита још неке атеистичке књиге, и кад се вратио, пресрео је ташту с неким потпуно бесмисленим испадом против Христа.
Из дана у дан је било новости. Лудак је говорио и писао читаве расправе против Бога и Христа. Али је дошло и нешто ретко ружно на болесниково тело: страшан свраб у унутрашњости дебелог црева.
— Агнице — рече једнога петка Сока својој старијој сестри — кажи мами да су у петак Христа распели. — Агница, која је мађеху врло волела и у свему се с њом слагала, наравно да ништа није казала, и петак је
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
и Гомору рекао сам да су то два света храма у којима је Исус са успехом проповедао свој наук: „Љуби ближњега свог“; за Христа сам још рекао да је четрдесет дана провео у китовој утроби, припремајући се за своју божанску науку; за десет заповеди
Тај Зенон, кобајаги знаменити грчки филозоф, био је неки математички лудак, који је живео неколико стотина година пре Христа.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
и на карту света Вама се чини, кад прилазите жени да је љубите, Да је та карта она крпа узета Са рањавог лица Исуса Христа.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
чувај добро то излечење, да пак не отвори ти се та крвоточива изнутра рана, јер знај то, да свакад не мож' добавити Христа красти од њега своје лекове себи, нити је то у вољи њему милој многопут га подкрадати!
силе кренути се са свога им места и подићи се хитњом обилазећи им с великом виком по свој земљи, повлачећи људе пред Христа на суд. И многи туштени, уједно страховити који ће ш њиме доћи хиљадом хиљада!
Да бих ш њиховом снагом од Христа реч примио, и уједно бих данас скупа с ангели и пастирми, кликтећи попевао. УЗАЛУДНИ БЕГ ОД ЉУБАВИ И куда знам
ВИРШИ НА ВАСКРЕСЕНИЈЕ ХРИСТОВО Не могал држати гроб владику гроба, Возврати Христа Адова утроба. [И3 СТРОФЕ] А Христос васкрес живот нам дарујет И лучше јеште дати обештујет, Христос васкрес и не умрет
одонуд измакне и не погине у онај пар, еда би у њега теке остали они новци, а он би се кано опет ласно опростио код Христа после тога ако би жив остао. А како виде да не би хвајде, и поведоше га са суда на смрт, — врло се раскаја.
што уједно, под једном капетанијом војеваху, пак чувени како су христјани и говораху с руком крстећи се с поменом Христа бога, од поганске си дружине бише похватани те к ђенералу доведени на испитавање тко су, какве ли су вере и закона
ка матор човек проговори и свима онде око њега што бијаху, то исказа да се не препадају јер проси и моли Богородица Христа Бога да то не учини што кћаше. И таки пак дијете замуче; више не проговори До времена му говорљива.
Стоварише рибу у барке, гладни, уморни дођоше сви, те се скупише под брегом око Христа. Ал' нађоше код њега наложену ватру, рибе печене, готове издовоље доста, такођер и хлеба.
Рад тога и Христа много пут су Самаранином називали кроштоно он неке оне жидовске завичаје презираше и одметаше их. Дође Христос до тога
Каде апостоли по смотрењу не познаше онде Христа кроз оно чудо јер по води иде, и ноћна рад несвидела у прозорје него већма препадоше се, инди Христос одазва се на
Вере ради сваки се човек спаса, когод право с чиста му срдца у Христа верује. И после тога рече »ево ја сам«, ка то да рекне, гдегод исто с веровањем у којој да би невољи тко снашао се,
Пронерази се, будавши му тако већ на близу спрам Христа, — ха, да се рукују. Ал' ето с веровањем далеко одстојаше. Те докле ето блажени Петар без усумњивања му ходећи му