Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Нешто се догађало у њему. Али он оста непомичан и ако осетио Христића. И тек доцније: — Шта је? упита он натмурено и без воље за разговор. — Посматрао сам залазак сунчев. Било је дивно.
— Шта би хтео да кажеш? Јуришић се окрете, седе на траву и загледа се у Христића, чији доглед окачен о прст паде доле. — Реци ми истину јасно и без околишања: је си ли заиста тражио попуњујући део,
Што се тиче Христића можда он има права да буде кукавица, само је и то врло бедно и ниско. Има ту ваздан ствари за и против и ѕумма
све стране према прозорима, све то, а поврх свега узбуђење оних рањеника око њега, до плача узруја иначе узнемиреног Христића који је, збуњен и осрамоћен, у засебном официрском вагону, лежао на једним неугодним и крвавим носилима И баш као оно
У иловачи, на црвеном шљунку, видела се непомична, бледа силуета његовог Христића. ВИ. Оне ноћи кад је Јуришић без ичијег знања, у неком пустахиском наступу, напустио војнике и батерију и фронт и
која много кошта (а ту присуствује и шеф менаже и прави се луд), и о неком пешаку што се сам ранио па су поми— њали и Христића.
неком својом заслугом, онај поступак заиста мора чинити гнусним, те изгледа природно што они енергично траже да Христића понизе, и ако је апсолутно поуздано да би и они, на његовом месту, онако поступили.
А то може да разуме само онај који воли. И ја тек сад разумем Христића, јер волим, јер прâво волим. Јест, никад ја овако нисам волео и за Наташу бих ја сад учинио оно исто што је он учинио
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Нека од њих су допрла и до Филипа Христића а он је опазио да у свим сведочанствима, ма колико да се међусобно разликују, постоји нешто што их повезује.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Његова крхка лирика повремено подсећа на М. Дединца. На другог старијег песника, Д. Матића, подсећа поезија Јована Христића (1933).