Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Зато што су они несрећни били, да и ми несрећни остајемо? Није ли боље и паметније да, ако смо христјани (како се наричемо), да једанпут послушамо Христа Спаситеља, који нам вели: „Мир мој дајем вами! Мир мој остављам вам!
полу, предраге кћери, слатке сестрице, миле љубезнице, пречесне и свете родитељнице человеческога рода, ви међу христјани нисте у затвору као худе робиње, свободне сте, повелителнице сте, употребите само на добро вашу свободу и вашу кротку
Но што велим: у стара времена. И до данас међу христјани находе се који и сами не знаду шта о њојзи мисле. Карол дванаести био је срећан против Петра Великога, док је ови
Сви Европејци да су хотели остати као су им стари били, били би и данас идолослужитељи, а не христјани; варвари, а не просвештени и благоуправљајеми народи.
Не дајмо се временим користољубљем заслепљавати! Нећемо довека овде живити. И никада не заборављајмо, не само како христјани него и како чесни људи, оне свете речи: „Б у д и в а м и ш т о ј е с т, ј е с т, а ш т о н и ј е, н и ј е!
Сада Инглези такове мумије с хиљадами дуката купују, а у оно бедно време кад су христјани почели мошти за свете и чудотворне почитавати, сав је Египет био под властију цареј греческих, све су мумије њихове
Многа су телеса и христјани балсамирали, али она материја и мајсторија с којом су древњејши Египтјани то чинили, последњим није позната била.
Што се јоште никада на свету није чуло било ни видило, проклето среброљубије то је већ наумило било учинити: да се христјани магарећим ногама клањају!
Ево православије, благочестије и соједињеније! Нејма ту Грека ни Латина, унијата ни неунијата! Будимо само прави христјани, пак ћемо бити и овде колико је могуће на земљи благополучни, и по том вовјеки! Амин!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Турци су у овом пункту одвећ ортодокси, јер они свакога, ко је лишен ума, за свеца почитују; но да су христјани кад мотли у ово прелаштеније пасти, имајући у руку премудру и здраву евангелску науку, томе се није могуће довољно
Али је његова непорочност и добродетељ тако позната била да не само сав народ смирнејски, христјани, него и исти Турци више су га почитовали и љубили него све калуђере на свету; и зато тешко би оному било ко би у њега
Милиони народа! Јадни Турци чекају да што паметно чују од дервиша! А бедни и удручени христјани од калуђера! Но шта ће им ови казати кад нигде ништа друго под небом не знаду него - дај милостињу, дај све, што год
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Толико што уједно, под једном капетанијом војеваху, пак чувени како су христјани и говораху с руком крстећи се с поменом Христа бога, од поганске си дружине бише похватани те к ђенералу доведени на
А кад се ја пак одовуд с мога пута поврнем, што више свога потрошиш и за твоју трудбу, све ћемо се лепо наплатити.« Е христјани, знате ли коме ово Христос приговара ту загонетку? Хришћаном, својим људма, или неким другим поганом и туђином?
Цариград облегоше с великом силесијом узимати га, пак с божијим судом изарад те им пробе, сви изгинуше љуто а град с христјани уједно здрав и читав од њих оста.
чудотворне иконе божије матере што на руку Христа сина свога држи; ношаше са свештеници и с калуђери, јоште и с остали христјани мушко женско, — што није за бој, прошецију около по градскоме бедену.
Толико их тушта бијаше тако да и педесет је стачило било на једнога Грка. Ама војвода их, по христјани поборница, пречиста владичица, скора дозивљућим ју помоћница, [то учини] те снапоља прва грчка стража што стајаше у
Колику своју милост тадар помоћну над они христјани онде указа и силу! Како [се] бијаше Каган приготовио у чунови с војаци и са справом, доносну на град за улазак он
И после, неки добри христјани онде кријући дођоше, узеше му тело те однеше и лепо га завише с платном и укопаше га. А један му од слуга што је поред
деда им Богом нареченога Израиља проименовати, те се сви зову Израиљи, тако и од Христова имена верни прозваше се Христјани. Како и сваки језик именује се кроз првопосталога им деда подретлу и имену. Асирјани назвати су по Асуру, деду њихову.
Господским сином, или од слушкиње копиланом? Христјани се робљем и ирајом не називљу! Него по себи су, ако му у коме земљаном царству где боравили.
« Ама вама христјани, дужно је свакад ту стојећи вам у цркви. Вала време тихо имати, нема уста, а уши отворне и бистро умље, за памтење
И ми о том ни мало не хатамо. Та пак тамо оне ће нас изобличавати и судити за наше мало марење. А ето саде, добри христјани, не велим за оне позлочесте и немарне низашто, веће велим за ове поштене и праве господаре врле — до конца слабо маре
Тако, ето, христјани, писмо с памећу живо види се и зову се живе књиге, којено су незаборавне и свашто распознају, те двоструко и многострук