Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Иако муслимани, они сматрају да и даље припадају томе или томе хришћанском племену. Има доста примера да су чувајући обичаје крвне освете извршивали крвну освету над мухамеданцима који су убили
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
групи веровања (која откривају позитивно схватање детета) нека веровања и обичаји свакако нису настали контаминацијом хришћанском религијом (дете као полазник, заступник душа предака или дете као знамење срећног, а поп несрећног исхода).
Тако нпр. хришћанском моделу, по којем је дете по природи грешно (већ је новорођенче оптерећено првобитним, „прародитељским грехом“)
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Приповиједа се да је казао Турчин кад му на хришћанском гробљу нијесу дали да једе док не плаче. Још да ти платим и жвакалицу!
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
27, 28-29) и поче га учити да напредује у сваком делу добром у владавини својој, и доброг срца да буде према свету хришћанском, који му предаде, Богом напасану од њега паству, говорећи му: „Чедо моје љубљено, паси Израиљ овај мој, и пази на
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Да се таква учења, која су одговарала хришћанском веровању, не би ничим поколебала, забра њено је учење старих, паганских класика.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Та јелка се шири у хришћанском свету: Њу анђели круже у веселом лету; Цело се хришћанство здружује под њоме — Примимо је и ми у србињске доме.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
обли га сузама и рече: — Збогом, добри друже, збогом храбри страдалниче; ти си поштено одслужио твоју службу светом хришћанском делу. Прости...
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Сусрет са хришћанском културом упознао је Србе с потпуно различитим поетским системом, који се стотинама година развијао на хебрејско-хеленск
Његова тема је идентификација вере и отачаства, безграничне привржености хришћанском идеалу која иде до свесне жртве, тема предности духовног над материјалним, небеског царства над земаљским царством.
у религиозним приповеткама проверава понашање људи, сусрећући се с њима на овом свету и награђује их или кажњава према хришћанском и националном кодексу, појављује се често и као национални светац, на пример, свети Сава.
није зауставио: каснији развој водио је ка промени стиха и згушњавању слика испуњених дубоким трагизмом а протканих хришћанском симболиком. Позна књига Лирика (1943) представља сам врх српске мисаоне лирике у везаном стиху.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
“ Некад сам имô врло радо Та бледа лица, слаби стас, И забринуто чело младо, И разнежени, тужан глас. С хришћанском тугом ја сам тада Волео бурни овај свет, И моја љубав, вечно млада, Искаше себи сродан цвет.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
који нам је тај предмет предавао, тако нехришћански тукао да се ја и дан-данас у цркви, кад слушам проповед о хришћанском милосрђу, осврнем на све стране, зазирући да ме не звизне митрополит патарицом или ђакон кадионицом.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
„старим господарима“ (које Зоговић производи у племенску властелу) само као један од три нечовечна поступка, супротна хришћанском моралу и без иједне једине чисто властелинске црте, јер песму је срочио Грујо Меанџић из Сентомаша, из Бачке, где —
Јер је многу крвцу учинио, тј. јер је много крви пролио. 29 Ова песма доводи се у везу са хришћанском легендом о св. Ђорђу (који убија аждају и ослобађа девојку). У улози Ђорђа је Марко, а у улози аждаје Арапин.