Црњански, Милош - Сеобе 2
Све је у хришћанству било противно њиховом очекивању. Беда, лаж, неправде, велика превара, а не хришћанство. Турци су им се сад чинили господа, а Гарсули, па и стари Енгелсхофен, личили су им сад на фукару.
Њих су аустријски ђенерали звали, да прећу на хришћанску страну, да живе у хришћанству – а где је то хришћанство? Нису изиграни само Исаковичи, сви су они прешли на несрећу. Велика је то превара.
Причаће се, како то нису заслужили, јер су служили верно царицу, годинама, и гинули, и рањавани, за царство. За хришћанство. А сад су дочекали да их профози, ту, шамарају по образу и ударају ногом у стражњицу.
Колико их је било? Колико је матера наших јаукало и кукало, па је ли ко чуо? Служили смо, верно, хришћанство, аустријско, неки Венецију, други Турску, па се прочусмо, је ли, и нагиздасмо.
Са њом су били надирали до Београда и надали се повратку, па су је омрзли тек кад су увидели да их лажу, а да то хришћанство и тај бечки рат значе само једну велику превару.
Кирасире, нарочито, који су им говорили да бране хришћанство, а сад, да могу ићи, па, ко хоће, и да се у Турску врате. Само Ђурђе, у тој својој мржњи, није имао жељу да оде, и
била је сербска милиција, која је ратовала у турским ратовима, уз Аустрију, то јест, како јој се говорило, уз Христа и хришћанство. Она, која се била родила, била је негдашња армија Петра Великог, коју је Петар Велики био створио.
Тако је писало у царским рескриптима. Њихову смрт и војевање, уз Аустрију, уз хришћанство, називао је лепим примером. Примером, који је, каже, вредан за углед, и који се не да доста нахвалити!
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
год., пример ове врсте, само што се промена вере извршила у противном смислу, са ислама на хришћанство. Кад су Црногорци освојили Плав и Гусиње, превели су многе мухамеданце српскога језика у православну веру, између
председник прекога суда, и у томе својству чак казнио смрћу неке од својих рођака, који су оклевали да одмах приме хришћанство. Преобраћање у нову веру узело је велике размере.
После протеривања Турака мухамедански Динарци су ретко остајали у Загори, или су прелазили у хришћанство (као на пример у селу Отону).
На пример у Лукову дримколском певају „кралске“ песме о Косову и о „цар-Лазару“ и знају да је са њима хришћанство потпало под Турке. Интересантно је да певају једну песму о Високом Стефану, како се надмеће с Бајазитом у хваљењу вера.
Ово је била нека врста подмлађивања монголских утицаја. Године 1048. је печењешки хан Келен са 20.000 војника примио хришћанство и настанио се у сред СлавоБугара, у околини Силистрије (Дрстара). Године 1064.
Северна Бугарска је била скоро покумањена, и слив реке Марице су испунили Кумани. Примивши хришћанство Кумани и Печењези су се полако пословењавали.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Колико је данашња свест сељака синкретичка, односно колико се у њој мешају не само паганство и хришћанство, већ и архаична свест са модерним атеизмом и рационализмом, лепо се види из казивања једног Стојана из села
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
иконоборци их чекају из заседа, за људе о којима патријарси говоре да су богумили, а богумили да су изневерили прво хришћанство; за човека који се опире сили, па долазила од Скита или од Хуна, или јој у залеђини било царство, или је вршила над
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Христос и да их не помиње Свето писмо, но да су се они намножили као плод »невјежества и сујеверија«, у доба када се хришћанство стало удаљавати од своје првобитне чистоте.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Гадно опсоваше кад у њему не нађоше ничег другог до бедног песка. У ТОЛЕДУ Прелазом на хришћанство одбачени су дивни плодови грчке учености и песништва да би били замењени једном једином књигом: Светим писмом.
Демокритова реченица да из ничега не постаје ништа противуречила је мојсијевачкој историји постанка света, како ју је хришћанство прихватило у целини од речи до речи, а Демокритов принцип каузалитета незгодно је ограничавао божју свемоћ.
Да бих те прве знаке преокрета сагледао, пренећу се у годину 1182 и поћи у Шпанију. Ту се хришћанство налазило у победоносном надирању против Арабљана који су већ четири и пол века владали већим делом Иберијског
Многи су прешли у хришћанство, али су задржали своју арапску ношњу, своје старе обичаје и свој поносни племићки став. Кад их погледам, чини ми се да
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Дабогме. Ниво људскога духа пео се. И кад је хришћанство објавило јединство божанства, уништило његов национални карактер, онај разлог патриотизма пољуљан је и ослабљен.
Све огромне препреке вере пале су. Оборило их је хришћанство. Сва тешка, неправедна и несносна ограничења права ублажена су или сасвим нестала.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
благ – који иначе значи исто што и мек и благ – помера и активира онај значењски садржај који је у ову нашу реч унело хришћанство, а језик је то заувек запамтио: објава оног што нам с оне друге стране долази као стално и вечно у пролазноме.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Остао је да чува кућу, верујућу у обећања и освајачево хришћанство. Нарочито се поуздао у својега побратима Хаџића из Црколеза, који има у кући више од двадесет пушака, који је његовом
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Та јелка се шири у хришћанском свету: Њу анђели круже у веселом лету; Цело се хришћанство здружује под њоме — Примимо је и ми у србињске доме.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Тако по Стефану, немања постаје "равноапостолни" владар, који уводи хришћанство у своју државу. Овај тип владара обликован је према Константину Великом, а међу Словенима припадају му моравски кнез
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
године Цариград престоницом источног римског царства, назвао га новим Римом и учинио хришћанство државном религијом, онда је смрћу грчких богова изумрла и грчка наука.
И Теонова лепа и учена ћерка Хипатија узе нас често у своје нежне руке. „У четвртом веку, када је хришћанство захватало све више Александрију изгубио се скоро сваки интерес за дела грчке науке да би се, напослетку, обрнуо у
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Тврдоглава, јака, мудра, у себе затворена, жилава, среброљубива, она ти на длаку показује да дед није озбиљно примио хришћанство, и да она није озбиљно узела свога мужа Србина.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
у души опсовао нешто тако нехришћански да то не би ни у ком случају могло послужити као моја изјава приликом ступања у хришћанство.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Управо, за њега се може рећи оно што је Коцјубински рекао Горкоме о Хуцулу: „Хришћанство је он искористио само за то да улепша своју незнабожачку веру“.