Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Народна књижевност представља неку врсту усмене хронике најзанчајнијих догађаја и личности националне историје, која се усменим путем преноси с генерације на генерацију.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
После главе XИИИ, у којој се догодило много тога, и коју ће критичари с правом сматрати најуспелифим поглављем ове хронике О Ани, нашу главну јунакињу покушавају да излече од љубави према Мишелину одвајајући од уста и шаљући је у бели свет.
које живот значе, избегавајући било какву лажну радњу, што попут вештачког дисања одржава у животу сироте удављене хронике.
Писац је пристао на тај посао да би покрио трошкове штампања хронике о Ани, писане искључиво за забаву читаоца, уколико читава ствар чабрира.
ГЛАВА XX — Оћете мало о журкама? Шта, зар и ви? Па то је начисто смак света! — казала је Ана писцу ове хронике једне вечери док су глувари!и на ћошку код „Руског цара“.
ГЛАВА XXИИ После бескрајног масирања о свему и свачему, аутор ове хронике, писане искључиво за забаву читаоца, одлучује да снажним драматуршким захватом гурне сироту, увелу радњу књиге напред,
Вероватно сте приметили да се Суле са Аде појављује још од почетка ове хронике у огромним количинама као личност од обостраног значаја.
Шта је најпре казао? Казао је: ГЛАВА XXВ — Без гурања, молим! — узвикнуо је аутор ове хронике, писане искључиво за забаву читаоцима, пре него што је прешао на прекуцавање аутентичних бележака једне Ане.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Ето стога Софка није само последњи потомак, него је у исти мах рефлектор једне суморне породичне хронике. Ваља то истаћи, мислимо, зато што се на особине књижевног лика, посебно на психичке појаве које су код њега описане,
Тако и Борисав Станковић, чим је јунакињину свест учинио рефлектором породичне хронике, он је јунакињино понашање условио њеним односом према породичној лози.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
1925. Полаже докторат наука. 1929. Постаје доцент на Београдском универзитету. 1934. издаје прву књигу своје ратне хронике: Деветсточетрнаеста. Исте године постаје ванредни професор универзитета. 1935.
Исте године постаје ванредни професор универзитета. 1935. Излази друга књига његове ратне хронике: Под крстом. 1936. Штампа трећи део: Капија Слободе. 1937.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Тако се завршава дуготрајни ток српске биографске књижевности као поетизоване хронике Немањиних потомака. Распад хагиографске форме и кретање ка витешком роману, као белетристици, оставља непокривеном