Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Био сам спреман да уживам у предвечерју. Дан је умирао у пожару запада, у позлаћеном блеску лишћа, по тамним хрптима видика, у свечаној тишини коју нису реметили чак ни ови сулуди сметењаци што се међусобно уништавају.