Црњански, Милош - Сеобе 2
Желели су да остану заједно, као што су дошли, у збег Трифуна Исаковича, у Хртковцима. Несрећа их је у Темишвару, тог пролећа, стигла, неочекивано. А то пролеће, године 1752.
Ја одох! Немојте да ме оплакујете, као да ми дебели Ђурђе спрема гробницу у Хртковцима. Далеко је до Осека. Стићи ћу ја још до Беча, и до Бестушева.
У мислима, ма где се они налазили, Исаковичи су проводили час, два, сваки дан, у Махали, или у Хртковцима. Деца су се тамо, по кућама, звала, и крстила, именом Исаковича.
Момци су имали обичај, у Руми, па и Хртковцима, да се по месечини скупе, и водају путем, и певају. Ти хорови, кроз месечину, и багрење, доводили су госпожу Кумру до
Хркао је, стригао, као пањ у Хртковцима, дувао, а пробудио се ујутру, бунован, тек кад је и Сунце грануло. А кад је отворио очи, виде, и чу, како му се гласно
А овде, све је мрачно, и смрадно, и не зна где ће спустити, ноћас, да одмори, уморну главу. Кад би се у Хртковцима пробудио, и изишао под звездано, јутарње, небо, његови белци дотрчали би му, а пропињали би се, пред њим, као неки
То је нека Личанка, од оних што су са попом Тодором били у Хртковцима. Павле се сети онда да је то био неки Зекович, што је пуцао на инџилира у Махали, а сети се и да му је жену видео.
Био се намргодио. Њихови кућери, у Хртковцима, у Срему, гледали су у шуму, над његовим огњиштем висио је бакрени котао, а пенџери у његовој кући, у Темишвару,
Пре пет година, каже, пресадио је багремчиће, пред кућом, у Хртковцима, а сад их је оставио као багремчине, које су дорасле сваком ђерму. И његове ће слуге тако.
Чуо је песму, која је сасвим личила на оне, које је у својим Хртковцима слушао. Кад га Укшумович потапша по плећима, и остави, и кад је пришао, ближе, Варвара окрете главу, и крикну, радосно.
Његов Срем, његови Пањеви и узбрдица његова у Хртковцима, која се звала Вучја Греда, пратили су га, својим сликама, у сећању, мора бити, и у Росији.