Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Јок. То нипошто да нисте радили! Одмах ћете му укварити ову добру вољу. — Та оно ми кô хтедосмо — поче један од њих снебивајући се — да га не испратимо празне руке...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Нано, — рече Станко — нама вала данас бирати старешину. Ми не хтедосмо без тебе то чинити. Реци кога ћемо?... Старица је ћутала. — Ја велим нека буде Станко! Он је и познатији с људима!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Ја баксуз!... А сећаш ли се код Шапца, када нам ти дође у батерију!... Дотле беше мирно. Али тога момента хтедосмо сви да изгинемо. — Пази, молим те, пази — намигује потпуковник Петар — како се џивџани свађају.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Знали смо и ми да се по другим местима народ дели на неке партије, да се гложи с влашћу, али се ми не хтедосмо угледати ни на кога другога, већ остасмо верни науци својих старијих. Како се живело код њих, тако смо продужили и ми.
И тога дана и сутра-дан, у понедељник, хтедосмо да се поразбољевамо од нестрпљења. Ко ће жив дочекати вече, кад пошта стиже!
Начинили су нашег капетана црњим од ђавола. Море шта ти му нису казали!... А баш хтедосмо сви да прснемо у смеј, кад онај у новинама прича како је дошла ова хартија у капетанову писму.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
ми, поштовани господине, моју радозналост, не замерите ни онима који ме овамо послаше, њихов скучени патриотизам. Хтедосмо се окитити вама, а да вас нисмо разумели. Кремона је мало местанце, а ви припадате целом образованом свету и потомству.
Напослетку се диже, уздахну и рече: „Па шта могасмо урадити кад не хтедосмо да се одрекнемо своје евангеличке науке и својих привилегија?“ „Шта могасмо урадити?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Па кад су зањакале, као на неком вашару, славу им њину, хтедосмо сви да изгинемо од мерзера. Где си пошао? Рекао сам му.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Вођа коначара је поручник Коста „Турчин“. Гледа мрко Коста у мутну реку... Па се врати своме коњу и појаха. Хтедосмо и ми. — Останите!... Ја ћу први. Тек кад будем стигао на ону обалу, онда пођите — и потера коња.
После топовске обуке скидамо блузе, јер је немогућно више издржати. Наша тела су увек влажна. Једнога дана хтедосмо да изгоримо. Од ватре на којој се кувао ручак, потпали се сува трава и букну као барут.
— Јаој, запамтио сам их добро — добацује са суседног кревета потпоручник Влајко. — Хтедосмо ту да помремо од жеђи. На целој планини само један изворчић, из којег тече млаз танак као игла.