Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Вода је мало врућа а није ни чудо: та двадесет је година како је у недрима носим!“ Ја прихватих судић и хтедох се из њега напити, али кад сам се усницама дотакла његове течности, ја се сва стресох...
На једноме месту пређе нам пут корњача, ја се хтедох, и сам не знам зашто, једним шљунком бацити за њоме, али мој другар, који се звао Миладин, трже ми руку.
Нико други, него он... — Ко, Никола, ко? — питаше га радознало гомила. — Та онај мој несрећник што му не хтедох допустити да се Сремчевом Јелицом ожени... Гле шта ми учини!...
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Сима спусти врећу на један камен, па седе и поче: — Ударих на школу, па хтедох пући од смеха оној врашкој деци... Е баш су ђаволи!
— Ово дана, како оно заповеди кмет — рећи ће Бура — куд се год макнеш, све људи граде роге... — Ја збиља! И ја то хтедох рећи — потврди Сима. — Зато су је ђаци и ударили учитељеву ћурану...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Па није тамо попина кућа него овамо... Сиромах Сима се устумара. Видело се на њему да лаже... — Најпре... овај... хтедох до Љубинка... — Добро, добро! — рече Алекса. — Видим ја да све бежи од мога дома!... Иди, Симо, иди!...
Алекса није могао речи проговорити... Стегло га нешто у грлу... — Ето, браћо! — запева Маринко. — За прабога хтедох погинути!... Зар што истину говорим да погинем?... — Зликовче! Зликовче! — загрме са свију страна на Алексу.
— Људи... ово је слота! — рече Латковић. — Слота, богами! — И ја хтедох скакати, али... боље да се не брукам! — рече Латковић, па седе. — Зеко! — викну Заврзан. — Чујем.
Да си само видео Алексу онога дана кад сам детету молитву читао!... Знаш ли да се чак ја хтедох заплакати, ја који сам тврд на сузи!... Није то лако гледати матора човека како плаче. — Јесте!... Јесте!...
Оно се успролетало уз попа, па сад теже ти је са њим разговарати него с попом!... Како ме само погледа кад га хтедох задржати!... Из очију сам му читао као да хоће да ми рекне: а и ти си ми отишао Турцима!
— Молим те! — рече он. Турчин превали очима на њ. Лазара подиђе нека језа од тога погледа. — Шта ћеш? — Ја-ја-хтедох... — ушепртљи Лазар. — Шта? — Да те нешто замолим. — Говори! — Да ми одобриш да носим оружје. — Што ће ти?
Ногић се спусти крај другова и заспа као заклан. Заврзан је брбљао: — Вала, Станко... опрости... хтедох рећи: харамбашо... волим ти ово што нам ови наши дођоше него бог зна шта. И, чини ми се, највише волим због Сурепа!
Крушка!... — Е?... А како?... — Како?... Не питај!... Ја сам волео Јелицу. Па кад сам видео да она тебе воли — хтедох полудети!... А онај Маринко — као да га ђаво баци преда ме, поче ми говорити којешта... па лепо изгубих памет!...
„Ником, вели, и не пада на памет да удара на нас.” А после, и зима иде... — Зато ти и хтедох рећи! Како би било да се овај народ врати својим кућама? — Па да видиш, побратиме, добро!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Али заман муке: На раскршћу сваком увек сам се срео С кажипрстом кобним невидљиве руке. Хтедох у свом срцу да глас себе чујем, А ја чух у слуху глас ко зна од куда...
Хтедох у свом срцу да глас себе чујем, А ја чух у слуху глас ко зна од куда... Хтедох да се отмем, да сневам, да снујем: Друштво невидљивих пратило ме свуда... Ја где сам? завапих. Моје дело где је?
И сузе кад дођу, ране закрваве — Ја ни онда од тог ништа нећу знати. СОНАТА Хтедох да ми љубав има лице сретно, Као речна нимфа, чије власи дуге Весело црвèне; али беше сетно, И косе јој беху тамне,
лице сретно, Као речна нимфа, чије власи дуге Весело црвèне; али беше сетно, И косе јој беху тамне, кô у Туге. Хтедох да запевам млад дитирамб среће, А ја најтужнију испевах поему; Почнем да се надам, а осетим веће Неку слутњу давну,
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Оно јест, тако је! — рече мама и приклопи капак. Дигоше се. — Шта?! — хтедох ја, уплашен, викнути. — Шта, зар већ? Зар заувек? Зар је то могућно!?
Она срдито-тужно развуче крајеве усана: — На то нећу ништа да одговорим. Ја хтедох да окренем све у шалу. Почех кроз усиљен смех: — Молим, ви на то не можете ништа да одговорите.
Сав се улепио фластерима по лицу, био чова на дуелу. Покрај тога био је напит. Мени дође гаднији него икад, хтедох да пљунем. Туманов ме још подбадаше, непрестано шапћући: Вотъ гадостъ! Ја не знам знаш ли ти њихове дуеле.
Сирота Ана! Ја се ухватих руком за груди и хтедох да очупам парче свога меса Писмо сестрино бацило ме је тамо одакле се Ана не види.
Онда ми уједанпут изиђе моја мати и сестрино писмо, и онај сасвим други живот. Ја хтедох да вичем: шта да радим? Не знајући ни сам шта да радим, извадим махраму и почнем брисати влажан сто.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Свилокосић је ердељски тањир. Шта више, још ћу ти и то казати да кад ме је мој Јефта запросио, ја га не хтедох, не бегенисах га, а мати ми на то рече да ја хоћу леп чист тањир, но који је празан; него боље да бирам оног који ме
Теодосије - ЖИТИЈА
и ваистину достојно од Бога прослављени, и распитах се код мештана и многих из околине за оно што из живота његова хтедох дознати, и што слушањем примише од оних инока који преподобнога погребоше и који с њима бејаху, па ми то о њему
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Понекад неку своју тајну. Та није ништа нарочито. Реч је обично о ту или тамо дигнутом цвећу или јабукама. - На! - Хтедох да јој пружим цигарету, али се сетих да она сем шортса на себи нема ништа у шта би могла да је стави и пођох ка излазу.
Оно би, вероватно, било мирно и да је зграда над нама почела да се руши. Хтедох да прогутам пљувачку, али грло ми је било суво.
Приближио сам се Неди и насмешио се, али се она направила да не види тај осмех. Кад хтедох да је ухватим за руку она се насмеја и рече: - Гле! Нисам имао снаге да се љутим, иако ме је она одбацивала тим „гле”.
Водио је неку малу из Економске, и објашњавао јој законе аеродинамике клизећи шаком низ њезин струк. Хтедох да се јавим, али се сетих где смо и пођох даље. Корњача у завежљају била је тешка као сам ђаво.
Отац је ту био кратак: Меланија је нашла оно што је тражила. Они од педесет немају права на оне од двадесет и пет. Хтедох да га подсетим на ону Станикину пријатељицу с носем као у пекинезера, тој заиста није било више од двадесет и пет, али
Сада је могао да почне и почео је с оним какав је он био у мојим годинама. Хтедох да му кажем да је, био силан, али се на време зауставих, јер код њега ако нагазите на неке ствари, причаће вам до
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
И док смо на раскрсници чекали да нас пропусти саобраћајац, угледах и своју прву љубав и хтедох нешто да јој довикнем; гледала је у мом правцу, али није могла да ме види, јер су ми брисачи брисали лице.
Завукох руку у џеп — паре су биле ту, значи, све је у реду! Идућег тренутка смо се препознали. Хтедох да га загрлим. али момак показа крајњу европску уздржаност и процеди само једно: »Како си?« Рекох да сам добро.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Плави зец, чудни зец, једини на свету! Ја га хтедох вама дати да вас мије, да вам шије, да вам кроји, да вам броји, да вам плете,
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— И привукох те силно да се твоја глава наслони на моју. Целим телом беше ти наслоњена на мене. Стиснух те јаче, хтедох да окренем главу, образи нам се протрше, ти осети мој врео дах и уздрхта, клону, али се брзо трже и скочи. — Ух!
Кошуља ти се на грудима беше откопчала и заврнула те се виђаше мали део белих ти недра. Хтедох дуже да останем али поче пуцати суво и труло грање под мојим ногама. — Стано! — Викнух. Ти се трже и ослушну.
— Ја те зовем, ја. Стани, куда ћеш? Ти стаде. — А што ти? — упита зачуђено. Покајах се. Дође ми тешко и неугодно. Хтедох да се удаљим, али нисам могао. Ти спази ту забуну.
— Ако могу... — одговори ти збуњено. Ја планух. — Онда не долази! — И хтедох да се удаљим. — Не, не... доћи ћу. Хоћу! И ошинувши ме сјајним, срећним погледом отрча заносећи се. Вратих се.
Седох. Дрхтао сам као прут. Одједном чух лаки шушањ. Знао сам да си то ти. Хтедох да устанем али не могах. Стиснух само јаче песнице у трави и зауставих дах. Шум биваше јачи.
Биле су то „гавранице“ и „дреновке“. Ту је била земља увек суха. Хтедох да прођем, кад — она, Ленка! Заобишла и стала ту. Чека ме.
— И опет, као да није ништа било, настави, занесе се, у оно намештање косе му по челу. Хтедох да га пољубим, али ме стриц задржа: — Не љуби се сад! — шану ми остраг; — још није очитан.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
ЉУБАВНА ГУЈА Неисказан још оста неисказани јад, неисказано доста, што боли теке сад. И хтедох ти га рећи, ал' реч ми застаде, с пољупцима се твојим на усти' састаде.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— Живимо онако, по сељачки... Раскомоти се, цуро... Провео ме је кроз десетак соба. Ово је ливинг-рум! Хтедох да га упитам за ливинг-шпајз, али се угризох за језик те тако прескочих то кобно питање. — Кампари? — Хвала најлепша.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
ЦВЕТАК Ја видех цветак мали У трави зеленој; И истргнут' га хтедох У жељи пламеној. Ал' он се тужним гласом Отпоче молити: — Ах — брате, добри брале! Немо ме ломити.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
АГАТОН: Ти имаш да ћутиш! САРКА: Па ћутаћу, де, само хтедох да ти кажем, што рече ти малочас, нисмо ми дошли у ову кућу да плачкамо, него да чувамо. АГАТОН: Па да чувамо, дабоме!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Па тек наједном: — Рудни, терај дешњака, животињо једна, шта дремаш! Ах, морам да га шкартирам... Овај, шта хтедох... а — ја! Јеси ли замислио?... Младу, лепу, црномањасту од седамнаест година. Ња!
гледао у врх Цера, одакле је пуцала нека батерија, и сваког часа сам очекивао да над нама почну прскати шрапнели. Хтедох запитати да ли је оно тамо наша или њихова батерија.
Као застрашено стадо нагрнуше у гомили, и она маса удари на мене. Одупирао сам се очајно да не паднем у воду, хтедох да легнем, али би ме изгазили, и тако ме маса понесе. Видим воду...
Ваљда знају шта раде, тешио сам се. Осећао сам се мален пред овим великим и непомичним приликама „мртве“ страже. Хтедох да позовем батерију, али овде сам тек дошао, па је тешко вршити коректуру, нека гађају са старим елементима, тек
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Сад се ја хтедох запањити од чуда, али, да он не би приметио, приберем се и приђем, те му и ја честитам речима: — Извините што нисам
Ја, знате, хтедох да легнем да мало проспавам... Шта би' друго?... Немам посла, па од дуга времена просто не знам шта ћу.
Он ме погледа тупо, безизразно, слеже раменима и рашири руке, као да би рекао: „Шта ме се тиче!” Оставим га и хтедох прићи другом, али ме његово лице без икаква израза одврати од тог лудог, безуспешног покушаја.
Једаред сам видео на улици откинуто сјајно дугме од полицијске униформе, загледах се у његов чаробни сјај, и таман хтедох проћи, пун неких слатких мисли, док ми одједном задрхта сама рука, па право капи; глава се сама приклони земљи, а уста
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
О, песме моје, јадна сирочади! Децо мила мојих лета млади'! Хтедох дугу да са неба свучем, Дугом шарном да све вас обучем, Да накитим сјајнијем звездама, Да обасјам сунчаним лучама...
још се крећу; Свак стисн'о женску на груди, Па заједно прелећу С краја на крај, а ногом шарају слова Све нова и нова. Хтедох да запитам где сам, и што то раде? Ал' човек у црном руху преда ме стаде: „Пардон!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Већ хтедох побећи главом без обзира, но причеках још малко. Тада видех у чему је ствар: тајанствена прилика беше дуга поворка бело
,,Онде живљаше филозоф Демокритос“. ,,Чуо сам за њега“. ,,Код њега хтедох у школу“. ,,Па што не оде?“ ,,Причаћу ти.
Не хтедох да се ослоним на такву претпоставку, но предочих самом себи како су се обе александриске странке, геоцентричари и хелио
„Моја теорија је само мунициона комора Лапласеве велике војске“. Хтедох да му одговорим, али ме успокојавајући притисак његове руке и дискретни поглед бачен на Лапласа одвратише од моје
Но не хтедох их примити“. „А како се држао четврти друг по струци Вашег мужа, гроф Бертоле?“ „Беспрекорно! И њега би, као и мога
“ Хтедох да у том правцу пођем и даље и рећи: „красна“, „дивна“, „лепотица“ итд. стајале су већ на мом непромишљеном језику кад
а сунце, при своме излазу, изванредно обасја Пик Тенерифе, док су њени доњи делови били обавијени вунастим облацима, хтедох да зацичим од радости“. Његове остареле очи засветлише са младалачким жаром.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И кад ја, тако ухваћен, онај исти спремљени израз, хтедох управити њој, она се наједном и на мој ужас прекрсти са одвратношћу. Она беше видела све.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Све једно, не би ни пошла за мене, не бих је ни ја...« »Ала ме издаде онда крвнички! Ја се само мало обрецнуо, хтедох да јој припретим, а она оп-труп, па код капетана!... Вала јој је и присело... једва, кажу, остаде жива...
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Ах, авај!... Мени отиде коса увис и хтедох да вриснем, кад за оближњим столом чух како моји другови Скакаљевић и Зафировић, сакривени готово, пригушено јецају.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ ИЗ КОСМИЧКИХ ПЕСАМА Јана Неруде С брзе реке хтедох донет један вал. Вал захитих, ал’ залуду — Тиху воду донео сам дома У маленом суду.
»Јавор« 1885. ОДЗИВ Кад те прваш видех Посред друштва живна, Хтедох те упитат’ Је л’ ти име Дивна? Састајô се с тобом И за те разбирô, — А штогод сам чуо, Кâ да ј’ голуб бирô.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Али баш кад хтедох амо поћи, стаде да се диже дим од Катунске стране, баш на самој нашој граници; изгледа као, да је упаљена Шпартаљева
Ах! осам симетрично растављених ппедмета одсјајивали су металном светлошћу на првим зракама јутрењега сунца... Ја хтедох да викнем али се уздржах.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Ја вас спазих, па задрхта’, — Хтедох питат’, ал’ се боја: „Је л’ то Мирко? Је л’ то Сава? Југ, Тијана, Смиљка моја?
Коме зборе ови гласи? Ја помислим сам у себи; Душа дања, душа ноћи Загрли ме: Теби, теби! А ја што им рећи хтедох, То славујак певну прије: Од радости ништа слађе; Од жалости ништ’ светије.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Један од мојих јекну, и сломата се низ камење. Скочио је вероватно у бесвесном стању. Таман хтедох да наредим људима да се тихо спуштају, кад се диже један каплар и размахну бомбом у правцу бугарских ровова.
Не дају утисак авантуриста... Сви имају блага, интелигентна лица, примирена, готово ледена. Таман хтедох да га запитам за разлоге који су га навели да се јави у чету која је унапред жртвована, кад се појави војник са мојим
Сигурно су официри. Играли су карата. А и шта би друго радили, кад су готово живи закопани. Не хтедох да им се јављам, већ продужисмо даље. Наишли смо на главни ров. Пушке прислоњене уз вертикални усек испред пушкарнице.
Хтео сам да запитам Драгана зашто је паковао ствари. Али он је још увек писао, те не хтедох да га прекидам. Питаћу га мало после: Умор ме је савладао и сан ми се навлачио на очи...
“... Набијем шлем и излетим. Код топа угледах једног ђенералштабног пуковника, а поред њега једну женску. Хтедох да се претурим... Женска!... — Откуда она? — пита ветеринар. — Дошла женска да види.
— Био је то неки велики биоскоп. Заборавио сам му име. Он је извадио карте. Улазећи у салу, ја хтедох да уђем у једну празну ложу. Али он ме повуче и завири у другу. Тамо је већ био један пар. У трећој нека жена са децом.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КНЕЗ ЂУРЂЕ (глади се по челу): Још нешто хтедох питат, војводо... Али доста је — доста, сувише, Под твојих гласа тешким теретом Слабачка ми се плећа сломише...
Иди!... Да, ал’ причекај! Упитати те хтедох још нешто — Сердаре, старче, јеси л’ позвао Још ове ноћи да се саберу? Владика, хоће л’ нам и он доћ?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Излазећи из кола мал’ што не падох у наручје једном чичерону. Ја му захвалих на свесрдном дочеку и хтедох поћи даље. Ал’ га се не могох отарасити догод му не запретих шамаром. Шта тај дрипац све не уображава!
Пету данашњег дана. Хтедох га убедити да нисам код куће, но поглед на посетницу задржа ме од тога. На њој сам прочитао отмено женско име и
У мени се развила љубав за науку и амбиција да јој служим. Хтедох да постанем научник. Договорих се са мојим млађим братом Љубишом, који је имао више смисла за практичан живот и био
саветоваше ми да код својих професора затражим тему за такву дисертацију, али ја, навикнут већ на самосталан рад, не хтедох то да учиним, него предузех да без туђе помоћи пронађем сам неки научни проблем за решење и обраду.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
И већ тебе тражи. Виче: »баба«, »баба«. ТАШАНА (замишљено): Што га ниси донео? ЈОВАН Хтедох, али снашка не даде. »Немој«, вели, »још је хладно, бојим се назепшће, пошто је нешто слаб.
Диже се, потрпа све што нађе, све крпе, све камење, и затура по појасу и кошуљи, и оде. Хтедох за њим али, бојим се, окренуће се и неким ће ме каменом можда у главу.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Нано, теби је увек до шале. — Море Јулице да видиш, и није; него хтедох рећи да је срећа што мали од оца нема баш ништа. И не треба му.
Нека, нека, плачи, плачем и ја... Све нам то није требало. Шта ћеш, то је живот... Седи... Чуј, хтедох ти још рећи да одеш на гроб човеку који те и сад помаже.... Ја сам само његов књиговођа...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Пст! — учини кратко командир. — Назад! — и пођосмо натраг. Ишли смо ћутећи. Хтедох запитати командира шта мисли да предузме, али сам се плашио свог рођеног гласа.
На улазу ме запахну мирис кафе, а из једне бочне собе чуо се весео жагор. Хтедох да уђем, али се преда мном испрси један стари Црногорац. — Ђе ћеш... Причекајдер да те пријавим.
— Јест, богати, гледам их ономад, кад навалише на она „јајца“ што их повадише из мора. Ја хтедох да повратим, гледајући их само — каже потпоручник Живадин. Море да сте их видели кад су јели шкољке...
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
'' Молила ме тако нежно, Ја попустих речи благој; Ја се хтедох подигнути, Па да пођем својој драгој. Тад се ране отворише, А из чела и из груди Пљусну поток вреле крви.