Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
А послије службе: цмок! Поздрављају се и они који се прије не хтјеше ни погледати, и кмет истави колац којим је био подупро врата од буваре.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Ово рече, више не могаше, Е већ пушке цикутати сташе. Бој се поче — Турци ударише, Једним махом хтјеше да освоје, Ма их Срби наблизу пустише, Па узеше на то око бистро, Ког смислише, оног покосише, За час тињи Турке
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
И даље шћаше конте да прича да га другови хтјеше слушати, но они наелак кренуше дома. Велика је врева у граду била; трговци, особито бакалини не могаху одољети послу.
Гроф Венцел, отац му, бијаше једино дијете својијех родитеља, који га не хтјеше мородовити наукама нити га од себе одвајати, но га повјерише домаћем свештенику, некоме староме занешењаку.
“ До трена, пециво лежаше искресано на трпези. Људи се прекрстише, па прионуше својски. Јоки је криво било што не хтјеше мало да причекају. „Што си принаглио, чоче!