Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Ово је моја мала, — каже жена за девојчицу која јој се баца у сукње. — Како се зовеш? — Хуана. — Да ли си ваљана, Хуана? — Како се каже? — Да, господине. — Чекај, Хуана. — Како се каже? — Хвала, господине.
— Како се зовеш? — Хуана. — Да ли си ваљана, Хуана? — Како се каже? — Да, господине. — Чекај, Хуана. — Како се каже? — Хвала, господине.
— Како се зовеш? — Хуана. — Да ли си ваљана, Хуана? — Како се каже? — Да, господине. — Чекај, Хуана. — Како се каже? — Хвала, господине. — Госпођо Марија, тражи вас један господин.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
пред овим мртвим сведоцима, да је моја љубав искрена и дубока као што је туга која на овим мртвим пољима почива. Хуана: Ах, кад бих смела тим речима веровати!
Дон Родриго: Те речи теку са усана и из душе једног племића, коме је реч светиња а за клетва равна вери. Хуана: Толико је за мене среће у твојој љубави да ја немам довољно храбрости тој срећи да се подам.
Дон Родриго: Ал' имај бар храбрости рећи оно што ти душа осећа... Хуана: Волим те! Дон Родриго: Ах, драга моја Хуано! Хуана: Слатки мој Родриго! Све су то биле речи као написане за нас.
Хуана: Волим те! Дон Родриго: Ах, драга моја Хуано! Хуана: Слатки мој Родриго! Све су то биле речи као написане за нас.
већ обезбедили да све глатко иде, почели смо казивати једно другоме љубавне речи, исто онако као дон Родриго Мондега и Хуана, сирота девојка, гробарева пасторка. Цела ствар је необично успела, изгледали смо као одистински љубавници.
Она је врло слатко изговарала оно: „Волим те!“ а и ја нисам муцао кад сам казао: „Ох, драга моја Хуана!“ И мени се и њој допало и одлучили смо да ствар у том смислу наставимо.
Дон Родриго је своју реч завршавао овим: „'Оди, 'оди, љубљена Хуана, на моје груди, наслони твоје усне на моје, нека нам се кроз први пољубац слију душе једна у другу!