Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Животиња се разиграва нову траву пасући; свашто се набоље прелаже и понавља се хубаво. ГОДИШЊА ДОБА Зима је љута — ко ли супроћ мраза може га обстајати?
Нису тако хубаво текле чесме градинске, како су бистре ишле из очију сузе њене, не тако красне бише разликих птица песме, како што су
Нађе при мору прилично широко место, хубаво, на прозору свим странама. Градић они зваше се Византија, од грчкога некога краља Византа, спраљен издавна.
Ето ти, једном доби видеше Перси где једна врла госпођа кроз капију градску изађе у њихов табор с многима хубаво оденути фрацимерки и с млади ичоглани цареви.
А тадар Јакшићево колено владаше сас Фрушком Гором, ал' њему они свасти бијаху. Пронађе он једно хубаво и на очију лепо, свидно му се место прозвано се Крушев до.
Такођер и ви младе невесте, почитујте ову божију невесту пресвету Богородицу, у своме се поштењу без зазора хубаво владајте, послушне и покорне у свом дому старијем будите, не преко оговорне и језичне.
Ето, једному исто теби то засад исказујем, него томе покривеному чудному послу хубаво послужи, јерно изарад свога ми милосрдија сажалио сам се на тај човечаски род...
од много времена јаочући викасмо, укажи нам свој образ и своје слушање издај своме ти гласу, јер но лице ти је хубаво, слатку беседу имаш, лепшу жељу и боље оклевање...
Богородици с похваљивањем уједно, те ангелске беседе на дику јој и ја се принудом затичем проговарати ово поздрављење хубаво к њојзи данас: Гаврил Радуј се прерадована, храме божији одушевљени, радуј се обрадована, небу и земљи равно жилиште,
побегла би напоље а не сми — с врата је затечена, обстајати снебива се гладећи пред собом бестелеснога ка врло хубаво момче младо и цифрасто, и боји се хем се стиди говорити ш њиме почитујући јој своје девојачаство не беседети с младима
покуће и посуђе, огледно скупо и меко ношење гиздаво, многа тафра, кухари, слуге и слушкиње, турли, турли јеџеци, хубаво изборли вино, слатко јето и пиће, с говењем служење у вољи, свако чињење многих са свију страна мита и пеђкеши,
А потом, за мало доби чусмо и видесмо их где леже у гробови. Сад на гласу, славни, хубаво накићени, с миризмом намазати, а почас жути, бледи и мртви се скоро посмрдили, грозљиви да се ни прикучити од зла