Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Зло је мучно садашње поднети, Зло нас бивше пече у памети, Будуће већ једе пас. Дневне туге рађају сне худне, А сни ноћни растуже нас будне. Јесмо л’ без зла који час? Човек, страва човеку, ах!