Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
То је, богме, страшна зверка! — Знате ли ви — уплете се учитељ — да су у кита уста као ова механа, па само хукне у се — а човек улети!... Така је то конкуренција!... (Шта му је то »конкуренција«, то ваљда само он зна.
Хајде — и ја ћу до твојих вратница!... — позва га Мато те пође. Кад беше код вратница да се растану, Радан хукне и рече: — Девет пута, мој куме, није шала!... — Хеј, мој весели Радане!
Беше се већ давно смркло. Помрчина као тесто. Време тихо. Кашто чак доле ниже воденице на броду хукне вода јако. Нигде се не чује ни шта. Само гдешто.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
СПАСОЈЕ (очајно хукне и клоне у фотељу заривши главу у руке. После извесне паузе он диже главу и пита тихо и непоуздано): Можете ли ви то
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
) МАТИ: И ова је прилика добра, али кад би она била... ТЕТКА (почем је карте промешала, хукне, пак и да матери, да дигне). МАТИ (диже): Да Бог да, да буде истина!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Да то не буде та? Дјед само издубока хукне и загледа се у Саву као да је овај, прибогу, у најмању руку рогат. — Знаш ли шта је, Сава: осим тога крста на теби,
Кад би све готово, Микан презриво искриви лице: — Фина старетинарница, то ти је. Командант само хукне и наставља: — Тамо иза музеја, у лапидаријуму, налази се у дворишту њихова батерија, а под аркадама су сложене
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Или ме отац Сима затекне у цркви, па одмах промени лице: начини се љубазнији... »Оче Јово«, рекне ми и хукне као да је џакове носио, а ја већ знам да је досад цедио шљивовицу с братијом у кафани »код плована« (отац Сима је пио
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Шума кад хукне, њени уздаси Сами у себе ко да утону. Све траје преко свог опсега, Ил сни у неком танком хладу. Кукурек дрхти.
Тај ћув нас подсети, невесело, На детињство, на родно село. Хукне: њива се нарогуши, И блесну старе звезде у души. Стојимо покрај сивога плота, На граници између два живота.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
) Пауза. Ветрови све бешњи. ЈОВЧА (пење се тешким корацима, замишљен, уморан, седа крај ватре на столац. Одахне, хукне, тешко).
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
(Одлучи се.) Право кажеш, господине Жико, тако ћу да урадим! (Оде у собу.) XXИИИ ЖИКА, МИЛАДИН ЖИКА (оставши сам, хукне и седа на своју столицу.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Страх је и гледати што собом чини. Ал' каде ако колико дигне се у вис и хукне разливано се на стране, свога му хатара даље прелазити не може: докле му је Бог место уредио дотле и долази — не даље.
разливано се на стране, свога му хатара даље прелазити не може: докле му је Бог место уредио дотле и долази — не даље. Хукне у крај, лак се запенуши и враћа се у своје пучине натраг; задржава га песак те забрањује у поља се разливати.