Употреба речи хукнула у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК

Људи мучаху. Гдјекоја би од жена под бременом хукнула. Једна старија шапну: „Куку, ево омркосмо, прије но што стигосмо на Крстац!

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

”, помислим у себи и позавидим тој идеалној земљици. Ту, ваљда, ни моја покојна стрина не би хукнула ни предвидела какву опасност.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

„Бог зна да ту је муж јаловак. Зашто онда да се патиш кад си здрава и лепа?“ Симка је хукнула, откинула тиквин цвет и згњечила га прстима. „Само би за то бирала човека. Са сељацима — никад!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности