Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Шта стојите! Ја ћу звати полицију у помоћ... Мала гомилица ћуташе, нико не рече ни речи; али страшном хуком говорише таласи, који све већом силом продираше у варош, пред собом рушећи, а за собом пустош остављајући.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Седе на ову зелену издан на обали, па се занесе... Вода је хуком жуборила испод ногу његових, а тај му је жубор годио души. Он се подними на лакат и загледа у ону белину...
На другој шајци дрекну други... Ваздух се поче проламати од писке и јаука. Чудновато се све то мешало са хуком таласа... Голи синови већ поскакали на шајке, па одатле бацаху и гураху једног по једног у вртлоге...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Громови падају над њим и испод његових ногу, односећи читаве спратове разбијеног гранита, који се с хуком руше у црну воду што трагично хучи у мраку.
Милићевић, Вук - Беспуће
се јаруге водом, а брдски потоци, носећи лишће, земљу и камење из планине, ваљаху се низ водојаже и слијеваху се с хуком у Уну.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— па ђевојку за руку, говорећи: — На, води је, па нека ти је сретна и весела! А она сила оног часа отиде с великом хуком. Кад сјутра дан сване, браћа се врло забринуше шта се учини с њиховијем сестрама.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Покренут вјештом Ћосином руком, заигра жрвањ са дивљом хуком и пође послу свом, а усред горе, у истом трену, Бркоња див се из сна прену и поче страшан лом: „На ноге, диви,
Да није млина с његовом хуком поља и стазе биле би неме, дан и ноћ постали глуви, на своме точку стало би време. Пролећа једног, у јутро тихо,
С хуком се руши, не пјева ништа, помамно јури кроз разбојишта. На крајњем циљу, у јутра плава, тркаче прима поспана Сава.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Сељаци, изненађени заглушном хуком, гледали су престрављени помахниталу батерију... Чело батерије је скретало надесно, главном сеоском улицом.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
рушили се пљускови, као водопад, у дубоким понорима кључала је и кипела вода, буре и олује чупале су из корена и с хуком обарале огромно дрвеће, набујали потоци јурили су као помамни по ждрелима и ваљали камење; звери подивљаше: лавови су
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
запиткују се његове комшије, а мисли им носе се преко залеђених брда и долина, и лете заједно са хуком студене кошаве, која пишти И фијуче око сниских плетарица, па се понесе дале, преко горе и дубраве, не знајући ва
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ти кукурузи у предграђу С ветром се, у поноћ, насамо нађу, Јави се, у септембру, њива цела Хуком далеких, пустих села. Тај ћув нас подсети, невесело, На детињство, на родно село.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Ево где беже и ајкуле, узнемирене хуком и буком на површини, и таласима који већ допиру и до нас и љуљају нашу посматрачницу.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
сенке високих дрвета Падну по мирној зеленкастој води, И све заћути ко да у том часу С висова тавних, с тајанственим хуком, Свеопшта смрт се на све стране расу Гушећи живот својом моћном руком, — Ја знам, то мртвило је пуста варка.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Уз то се још звона са цркве почеше мешати са свирком, хуком, те јој поче све теже бивати. А поред ове гужве и тишме испред ње, досађивала јој још и она сватовска хука иза ње.
Опет поче свирка. Истина уморна, упињући се, али опет са хуком и топло. Опет поче кроз ноћ да трепери грнета. А ту свирку, хуку, он, Марко, као да је једва чекао.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Још зора неће плави свод да злати; Нама је добро, и нама је рано Да се дан опет с хуком својом врати: Свет наших мисли сад је тихо дан’о.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ Па ђевојку за руку, говорећи: „На, води је, па нека ти је сретна и весела!“ а она сила оног часа отиде с великом хуком. Кад сјутра дан сване, браћа се врло забрину што се учини с њиховијем сестрама.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
или грешних; како ли ће се јавити велики Бог и Спас наш Исус Христос, према оној просвећеној речи: „Небеса ће са хуком проћи, ваздуси сажежени разрушиће се, земља и што је на њој и дела сажећи ће се!“ (ИИ Павл.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
који накрај вароши састављају малену реку; ова баш код манастира спушта се у преужасно дубоку стрмину с таковим хуком да сам мислио, ту човек никад до века не заспа!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
За њом време са великом хуком на зефирна сљедоваше крила у широке своје коловрате, неће ли је како ухватити. Радимости ове неуморне и силнога
У тренуће ока лаганога сва божества с престолах падоше, сви стрмоглав мири полећеше, сви се хуком стравичном скрушише на жертвеник мрачне владалице.
Трудно бјеше неба отпадника и војене његове полкове надвладати у крвавој битки. Трећи данак са стравичном хуком већ пребјежа равнине небесне; вечером се два војводе вјерни представише творцу пред престолом, премилосна оца
крајношћу - студ и огањ, раздути бурама, спровођени страшним олујама, на све краје царства Сатанина страшном хуком хоре непрестано у противне своје вихорове.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— па ђевојку за руку говорећи: — На, води је, па нека ти је сретна и весела! А она сила оног часа отиде с великом хуком. Кад сјутрадан сване, браћа се врло забрину што се учини с њиховијем сестрама.
Ћипико, Иво - Приповетке
Звиждук и шуштање гдекојег сухог листа губи се негде у висини, праћен тугаљивим хуком ноћног ветра што чак до срца допире. Ноћ је ведра и хладна; ако тако остане сванућем, биће и мраза.
Поврх њих нередно вију се галебови, а крик им се мијеша са шумом мора и хуком затресених грана, и све то хучи у њеним ушима, и хита даље у неповрат, гдје лагано, у даљини, као задњи уздах уцвиљена
Гледају у празан, потамнио простор, а у ушима ори се олуја, прелијета им преко главе и одзвања се силном хуком и ломљавом у боровој шуми у доцу. Чекају још неколико часова, а тада се јави стари рибар.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Не будите деца, не играјте с’ жмуре; Отворите очи баш пред хуком буре. Немојте се кошкат’ рад ситније мете Онда кад вам крупна искушења прете. Не будите деца („хајд’ у школу, мали!
Краков, Станислав - КРИЛА
Онда су гониоци победоносно кружили над спасеним градом, и плашили својом хуком скривене по подрумима Јевреје, који се још нису решавали да отворе радње.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Али и груди реке студене У јарости се својој надимљу, Осећајући борбу страхотну Што ће са хуком ветра студеног Још ове кобне ноћи водити... ЈАЊА (иза бине на обали): Конопац хватај!... Вуци, дртино! Шта чекаш?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Пустиња је тамо, трава и поље, Гди поете веле, ти знаш боље. За марву је само поље, бунар, извори, Где падају с хуком у тавној гори, Гди птичице поју, ехо говори.
— — — — — — — — — — Време иде, време бежи Бујним стремом, бујном хуком, Све раздире кивном руком Куд манито смртни тежи.
1844. Никола Боројевић БАЛ Ала опет, дођавола, Ето опет банда свира, К’о упркос красног пола Хуком, буком гратулира, Да настаје карневал И почиње свуда бал.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Последња мета остварена с муком Тутњава вечном пратиће ме хуком, А ја ћу тихи, тихи сумор снити. XXВ О, како боли на дну душе сане, Кô црна слика немоћнога Хоћу, Кô бела авет
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
мумла, јечи, стење, И у муци тешкој прождире камење; На њу, грешну, сунце никада не сија, Само гром је, мразну, са хуком пробија, Пламенита муња опали јој лица, Да већма потавни, срамна проклетница!
се са некаквим свецем Григоријем, који је близу Горњака у гори постио, па како је Млава онуда текла са великом хуком, да нису могли речи један другом разумети, то је светитељи прокуну и оно се место данас зове Тишина, јер одонда увек
Ћипико, Иво - Пауци
Иво је полагано пошао напријед. Дувала је млака јужина, тресла гранама и облијетала с хуком око мрких маслина. У ушима му брујило и чинило му се као да ослушкује тужне гласове силне нарицаљке.
А ватра се давно подушила, свјетлост свијеће трепери као да замире, а вјетар облијеће свјеж с истом хуком око куће. Они пак једнако се држе у наручју и као да дријемају; тек што им се покад чује дисање...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Вали брује... Но над хуком речном, Што с грмљавом око њега стиже, Сам Бабакај суморно се диже Мрачни борац на бојишту вечном. 1892.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Многи су то искусили. И Њутн није остао непоштеђен. Препирка са Хуком загорчала му је његове епохалне проналаске из оптике, и толико га озлоједила да се зарекао да неће више ни словца
Са Хуком је тешко изаћи на крај. Нема научног проблема о којем он није размишљао, па му зато свака туђа идеја изгледа као крађа
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Он поче овако: – Шта је живот? Под времена руком, Прах постаје што је гранит било И јејина отпоздравља хуком Ток живота и самрти крило! – Гле га сад па овај! – гунђа опет Бора. – Овај тек оде у чикмаче, у ћорсокак.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
товари, ждребац упрегнуту кобилу доји, Река под мостом тече, под ребром младост смирена: Појурим, појурим, гледам хуком матичном пробуђен.
Та у горе до небеса зидане, У горе, манитамо од живота безмерних. Појурим, појурим, гледам хуком матичном пробуђен. ПЕСНИК НА ВОДАМА QуеИИе веіне луттер дерриѐре леѕ црêтеѕ де Сербіе! Г.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Јутрос, први пут, учитељица им, ево, одговара да нешто не зна и то ученике још више узнемири. Небо се поново испупи хуком. Пролазили су нови авиони. — Госпојице Лано, је ли то рат? — Не знам, дјецо.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
С великом хуком паште се тамо, а онде им знања ни трага предња нестаје! Ал' што је постало од Бога за потребу изарад људи, ипак се