Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
места у коме си, с крајњом смелостију и продерзливостију, не бојећи се ни најмањега противоречија, зачињеш толику хуку-буку и калабалук!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
У тај мах сену муња и кроз онолику хуку од кише и воде чу се опет кикот код Савке. »Јуф! Ено оног лудака још ту! Ено ували се!...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Пут му је познат, прошао је њим безброј пута... Већ је чуо жубор таласа и хуку. То Дрина прича чудновате приче. Прича чуда и покоре што их се нагледала и наслушала...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Какво кобно вече! У болној тишини Чини ми се чујем хуку своје крви. Чујем у дну душе глас некакав сетно, Кô глас у дубини ноћи.
На обали морској моје срце има Жамор неког вала што вечито плине; Што чува свег мора звуке и горчине, И сву хуку давно нестанулих плима.
ДРУГОВИ Кад се кроз хуку ноћног планинског ветра чуло да неко и по трећи пут закуца на врата, домаћин се диже да види ко је.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Гуркају се у том трку, Ћушкају се у том хуку, Ко их гледа не мож знати Играју ли се ил се туку. Гледао их ловац стари, Пуцати му беше жао.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
захвали и трчке отиде онамо, кад насред пута види брата окамењена, те почне плакати и љубити га, а у толико зачу ону хуку и вриску од хиљаду различитијех гласова, пак се препаде и почне натраг да бјежи, али теке се обрну, окамени се и он
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Врти се жрвањ у сетном хуку, облачни сати споро се вуку. Једнога дана Жућа и Тоша мочвари крену шетњом; над њима облак, леден и тежак, одише
А око млина, у лудом хуку, мећава бурно ковитлац вије. У тихом гнезду, под стрехом самом, врабац се врапцу под крило крије.“ Ватра се гаси.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Са оне стране учесташе пуцњи пушака и прасак бомби, па се слише са узвицима луди и јауком рањеника у заглушну хуку... А људи на оној страни изгубили су већ појам о себи, и као скамењени лежали су непомично, скотурени у јамама.
Гр-р-р-у, одјекнуше експлозије тешких непријатељских граната. Потом тишина. Занемели посматрамо и слушамо самртну хуку... Ветар пирну и неколико увелих листова падоше међу нас.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
док бљеште на западу боје И вече као црно крило пада, Као у шкољци хуку морских вала У нашој души, где ће одсад расти Низ црних беда и старачких зала, Пригушен шумор некадање страсти...
Али знам и узрок зашто тако бива, Јер прошао нисам кроз живота хуку Склопљених очију и скрштених руку: Кад срце запишти, мисао је крива!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Истина уморна, упињући се, али опет са хуком и топло. Опет поче кроз ноћ да трепери грнета. А ту свирку, хуку, он, Марко, као да је једва чекао.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Сви су веровали да долази смак света а Доситеј је изненада, ноћу, у том хуку неба и мора распознао сагласје исконских сила.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Али знам и узрок зашто тако бива, Јер прошао нисам кроз живота хуку Склопљених очију и скрштених руку; Кад срце запишти, мисао је крива!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Звек његова алмазнога лука, силну хуку њезина полета немам чему нигђе уподобит до његовој премогућој сили. И крилата погоди стријела на средину војске
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
неким колебљивим наговештајима какве је дотле само понекад осетила, не само да се наједанпут стишао кад се умешала у хуку оне миришљаве реке, него се тај исти немир сместа претворио у нешто одлучно до раздраганости, до прелома, нешто тако
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Све се то десило к'о у наглом хуку Пролетњих потока и надошле воде: Пет векова дугих, у црном јауку, Изгубили су се у химни слободе.
Ћипико, Иво - Приповетке
А кад осјете да им је хладније но обично и чују на махове хуку вјетра и шуштање картушине и другога смећа што га удар вјетра са улице диже и у зидове замијеће, знаду да горе, у
Гледајући на немирну, усколебану пучину, неко вријеме стоје и ослушкују шум мора и хуку олује. Док вјетар хуји преко њихових глава, у заклоници је тишина; тек кад јачи удар вјетра насрне на гране других
А у ходу пред њим сјене, уз хуку и звиждук вјетра, око голих телеграфских стубова брже лете, не стижући се, преко тврда, још необрађена поља...
Краков, Станислав - КРИЛА
У ваздуху се још лепршала запаљења крила, потом се преломила и све се уз хуку срушило у реку. Војници се чували дуго да приђу усијаним металним комадима.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Тхе!... (Један повећи камен, који је готов да се одрони, гурне у дубину, из дубине се чује хука.) Чујете л’ хуку старе гладнице Како јој крчи празна утроба? Али је стена постан залогај, У желуцу ће црном застати...
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
“ Па још дода: „Коло цпеће У брзом се хуку врти; Боли твоји трајат’ неће, Ни по часа после смрти!“ ЛВ Да л’ то беше санак Као и све друго?!..
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Настаје бодење, јаук, болни крици... Натрчасмо на неко камење. „Трећа чета за мном!“ — чује се кроз хуку глас. Пред нама се наједном створи читав строј Бугара. Лица су им ужасна. Опалих револвером.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
— Тако дакле једва Руси откравише руку, Мене от зла избавише, утишаше хуку. Сице шест месеци мраз за мразом стеже, Нос и уши пали, ноге људем веже.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
И ја бих у вреви да врвим, осама на тргу ме снађе, тишина њином хуку: куд они шестарим, са рујних лица штијем лобање коб. Прострели, о, прострели ме раба.
Ћипико, Иво - Пауци
У ишчекивању наименовања подаваше се животу у природи, посматраше море, смирај дана и ослушкиваше пиркање и хуку вјетра.
Он се диже, пође к прозору и погледа напоље, у мрак, гледа и слуша хуку вјетра и осјећа ноћ. И жељан је ноћи, сласти и миловања, силна воља га обвлада.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
јер је месец већ поједен, остала је од њега само једна жућкаста тачкица која ће се у следећем трену изгубити у тмини и хуку дивљег небеског вртлога. Нико није дошао на прозор. Дошле су кишне капље распршене у фијукању ветра.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
збиља у бурном вртлогу своме Све већма обалу плàве, и слабе уставе ломе, И човек с препашћу гледа прљавих таласа хуку, Што здрав и чисти смисô далеко у неман вуку.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Она ватра нарасте као огромна буктиња. Кроз пусту ноћ се разлеже тресак топова и удар коњских копита, и кроз заглушну хуку допиру крици, као из пакла: „Ура, ура, ура!...“ Ево смо... порта... Силуета цркве... Неки људи... — Ура, ура, ура!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али, смех који је пропратио његове речи био је кратак: племе је добро начуљило уши и чуло хуку реке. Камо да беже нису знали, то ни сам Поглавица није знао. Све очи упрле су се у Белка.