Црњански, Милош - Сеобе 2
Па, је ли Бог чуо? Млађи фратар се помами на то. Шизматик, рито сервиано, хули Бога! Ум људски је за морем, на путу, а смрт нам је за вратом. А на самртном часу сви се Богу молимо!
тешио Исаковича да тај тресак у детету није ништа, а, уосталом, и кад би то прво дете умрло, Петар не би требао да хули Бога, него да пусти живот, да настави своје, а госпожа Варвара – после првог детета – имаће и другу децу.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
из који(х) извиру све страсти које узнемиравају род человечески и које чине да човек на човека мрзи, један другога хули, гони, удручава, озлобљава, проклиње, у вечну муку шиље и врагу предаје; а што је најгоре, под именом вере и закона,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Неко раније, неко доцније... Једни се рађају, други умиру. Али, чедо моје, не хули на Господа. Сестра Петковићева спусти руке на крило, главу обори и дубоко уздахну. Заћутасмо.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Ако сабљу пољубиш крваву и запловиш у ноћне валове, сљедује ти праху светковање. Жрец Европе с светога амвона хули, пљује на олтар Азије; ломи тешки топуз азијатски свете куле под сјен распјатија.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
и пролећној срећи, О сновима што се никад нису чули; А јади ће бити суровији, већи За сваког што сања, што живи и хули.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Што је високо ишчезне, што је ниско иструли. Птицо, довешћу те до речи. Ал врати Позајмљени пламен. Пепео не хули. У туђем смо срцу своје срце чули. Исто је певати и умирати. Сунце је реч која не уме да сија.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Сами чест немаду поете код Сове, Зато што от љубви издају стихове. Хули, ружи, грди, куне њина дела, Живе би их пекла, тек када би смела.
Дјевојка је, дјевствовала дабогда довјека! Ни без оног на што хули не било јој л'јека! Мрзи Србље и што је год том имену славно, Одвраћа се серцем од нас и клевеће јавно.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И све ми се чини: то смо негда чули, И чекамо дан да златне кише пљусну; Само нема Прошлост своју децу хули, Док Будућност празна тутњи као у сну.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
заборави, обеђен не тужи, у сиромаштву благодари, омразен милуј, прогоњен трпи, обружан лепо разговоран буди, ко на те хули ти га хвали, грех умоли и распни се с Христом, јерно Христов се човек називљеш. Љубав до Бога и к своме комшији имај!