Црњански, Милош - Сеобе 2
морао да га гледа, избезумљеног, уплаканог, на земљи, на коленима, са дететом подигнутим према небу, које је псовао, хулио, заједно са Богом у небесима. Урликао је од бола.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Руками в’ сплескаша Врази моји сушче, Хулио позвиздаше В злобје вопијушче: То ли она славна Сербије прехвална, Работница наша!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Бион, познати филозоф, целога века хулио је на богове, али када се у старости оболестио — каже његов биограф — метнуо је на врата од своје куће трн и ловорику.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Седам година је „маркиз” трунуо у гаду и хулио на Бога и на небо. Као све што продужено траје, изгубио је и Милушић од тајанствености и од патетике.