Употреба речи хулити у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

и сласти и прочаја, то ваља разумевати за зло, неправедно и неваљало употребљеније вешти; дакле, ни на што не ваља хулити кромје што је по себи зло и што зло бива.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

” Кад он то види и чује, рече им: „Немојте ме тако хулити; добро ће бити, ако Бог да”, па онда збаци са себе сиромашке хаљине и остане у онима госпоскима; а 81 они кад то виде,

Цар и царица кад то чују, стану је ружити и хулити: „Како би ти за слугу пошла, па још да је какав, него Ћела. Хоћеш да нам срамотиш царство.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

свештеник хранити — чувати христоитија — благи обичаји, лепо понашање худ — рђав худост — беда, понизност, зло хулити — грдити, критиковати цекин — дукат целителан - лековит целовати — пољубити целомудрен — поштен, непорочан

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

— Бранко, све је од Бога!... немој хулити... немој епизоду живота сматрати опредељењем... сећаш се Јоба, у Библији. — Сећам се.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Утом дође један силовит Арапин на хату близу к бедену и стаде ружити, хулити и свакојако псовати грчки закон и веру, а и град и цркву Ајасофију ругобом називаше.

Али све с временом по удесу, јерно без времена, с незгоде или узједит ће се за реч, ја ли протера се и почне хулити и кудити.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности