Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ВЕЧЕ Мре потоња светлост и постаје смеђа, Октобарско сунце гасне иза хума... А твоја је душа пуна болног шума, Тешка суза стала у дну тамних веђа.
У залазак звезда изнад тамног хума, Кроз сан поју птице у дубокој сени; А безброј се гнезда одзивљу у мени, И трагични одјек замркнулих шума...
У гнезду ће бити све ћутање шумâ, И све песме рекâ у јутру кад свићу, И сав страсни мирис с расцветаних хума — Докле златно перје расте моме тићу.
С друштвом својим глумац Добросав из Хума Даде три представе: седам дана шума Прођоше у гозби светлијој од ишта. Кад далеко беше гост од Радовишта, За
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Од краја ХВ века она се брзо и нагло ширила из области Рашке, Хума (Херцеговине) и Црне Горе у свим правцима. Српске народне песме, створене у овим областима, распрострле су се чак и у
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
имам светитеља оца и деда, имам светитеља за кума, и на небесима све Сухој планини од громада преко Ситнице до Раса и Хума моја лоза влада.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Вине ме ветар, вине лађицом: од вреле жалфе печал угине и лине, лине худом стазицом са химен-хума блесак буктиње. Сабирци моји немају збира: цвати ми, цвати Роѕа цаніна.
Шта из шале произиђе, Љубовиђо Љубовиђе! РУЖА БУДИМА Плане ми свећом с хума дивизма: по кућној коцки планине, равни, напуклост ствари, видик астрални.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
или је месар суши у димњаку а жена (код жене смо стали) свлачи се иза вајата и чека на врата неко куца силази с хума где су крчме и мртваци и носи кобасицу минут испред коњаника који увек знају страшно место ето странци окупани
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Набраше зрелих, сочних, набреклих од једрине шљива, па се испеше на хум. Поглед са хума на село и околину беше чаробан, заносан.
И опет иде улицом, говорећи гласно сам са собом и машући рукама. Тако дође до хума над селом, испе се на хум, па стаде тако обрнут сунцу..
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ј. Дучић ЛXXИИИ ВЕЧЕ Мре потоња светлост и постаје смеђа; Октобарско сунце гасне иза хума; А твоја је душа пуна болног шума, Тешка суза стала у дну тамних веђа; Док у твоме врту дан очајно тиња; у тамној се
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Тамо далеко, на крају потеса, издиже се велики го хум, по коме су се прострле зелене Пашине Ливаде. По врху хума виде се јасно гомиле сељана, са белим кошуљама и црним гуњевима и јелецима, како се журно примичу к селу.
Рачун је био добар. Чим потера сиђе са хума и западе у долину, бегунци поскакаше и за један тренут дохватише се реке.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Са хума, обраслог травом, У врту расла је палма са својом лиснатом главом, Њу је калифа Рахман бежећи понео собом, Када га Абас
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Цврчак цврчи с храста, И караван миче. Стари друм се праши. 1918. КОЛЕБАЊЕ Низ литице хума насмијана, блага, Рана вечер слази сврх воде и трска.