Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
и стојанке поживе шеснес година умре на ивањдан венци птица растурају се у небу један шугав пас шуња се око хумке покривене цвећем прва хладна звезда подсећа на снег младић и девојче голи спавају на висоравни ваздухом намирисани
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
НЕДЕЉА Већ зора сребри хумке риђе; Пођоше најзад небом смело Сва бела стада јутра; сиђе И Недеља у немо село. У цркви мирно држа свећу; На
Црњански, Милош - Сеобе 2
У даљини, десно, шириле су се баруштине, међу рукавцима Дунава, а лево се појавише хумке, дуж којих су се видели јабланови.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Дозивајући се тихим звиждуком, они су се, пузећи и трчећи погурено и брзо, као текунице, од хумке до хумке, од дрвета до дрвета, пробијали, кроз ланац стражара, који су осећали де се нешто око њих догађа, али нису
Дозивајући се тихим звиждуком, они су се, пузећи и трчећи погурено и брзо, као текунице, од хумке до хумке, од дрвета до дрвета, пробијали, кроз ланац стражара, који су осећали де се нешто око њих догађа, али нису знали шта,
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
НА ГРОБУ ВОЈВОДЕ ДОЈЧИНА У СОЛУНУ 1 По светим пољима отаџбине моје Многе свете хумке растурене стоје, Где витези врли у данима славе Положише главе.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
ШТО НИ У КРВАВОМ РАТУ НИЈЕ ТАКО ОБИЧНА СТВАР До зоре смо копали. Около топова биле су читаве хумке свеже земље. Људи већ посустали од умора и глади.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Опојан мирис чудних рузмарина! И док парк овај тежак мирис кади, Видим, све више, да је све то гробље, Хумка до хумке, које време гради, Под којим лежи оковано робље Вечитим ланцем самотнога мира.
Склоњене од чаме, од влаге и кише, Ја видех да их тежак немир поче Да нагриза — ту где влада смрти стега, Где хумке смис’о живота сведòче. С напором се дижу поцрнеле плоче!
Хајде, срце моје! Обићи ћемо све гробове своје, Хумке првих снова, радости и јâда, Колевку детињства, места драга, света Где и сада, можда, у самоћи цвета Успомена
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Од крстача, паљене су ватре, јер дрва није било. Тако су њих најпре погорели, па су се после и хумке по којима је гажено, јер се ноћу није видело, мало-помало улегале.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Гробови данас добро су понели.” Ја немам сузе за хумке синова, Из којих ведро буде се слободе, И нови дани, и приче џинова, И старе земље, планине и воде.
Ја немам сузе за хумке синова, За хумке деце отаџбине ове Што су свој живот као булке дала За стару мис'о и границе нове, За прошлу славу и
Ја немам сузе за хумке синова, За хумке деце отаџбине ове Што су свој живот као булке дала За стару мис'о и границе нове, За прошлу славу и реч са гусала.
Они спавају прости, без украса, И њине груди густи црви плаве; И док се губе из свог лепог стаса, Хумке им расту у цветове славе.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Иза једног брда ницало је друго, још више, обрасло буковом шумом. Украј пута видели смо многобројне растурене хумке, обрасле травом. Изнад једне стајала је пободена мочица, са које је отпала хоризонтална пречага.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Господе, нове нараштаје зови, Победу кличи, пој и благослови! 6. ГРОБОВИ Корача дуги низ мртваца И месец свеже хумке мије И дуге сенке јаблан баца И вечне наде тајац крије.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1889. НА ГРОБУ ВОЈВОДЕ ДОЈЧИНА У СОЛУНУ 1. По светим пољима отаџбине моје Многе свете хумке растурене стоје, Где витези врли у данима славе Положише главе. 2.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
И јесте гроб и није гроб. Хумке нема. Мраморна плоча квадратна, не већа од оних којима се поплочавају цркве, а над њом здепаст камени крст.
Болничко гробље, без стаза, густо сабијене хумке, ту такође, у свакој јами, леже људи из разних породица, разнога порекла, с врло разним животним драмама.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
се прострти пред тобом Велики господине Дунаве БЕОГРАД Бела си кост међу облацима Ничеш из своје ломаче Из преоране хумке Из развејаног праха Ничеш из свога нестанка Сунце те чува У златном своме ћивоту Високо над лавежом векова И носи
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
За непуна два часа превучени су тако сви коњи, и онда кретосмо даље. Покрај пута виђамо свеже хумке. На једној је само писало: „Српски војник, умро за отаџбину“.