Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Небеса су бела. Ниоткуд ни ветра да се јави шумом, И заплаче гдегод за крстом, за хумом. Нити смрзло звоно час да куцне који, Укочено, мирно, још сказаљка стоји, Показујућ тако сред долине неме Сат,
Ја сам део ноћи. Над водом и хумом Кад јутрењи ветри својим благим шумом Погасе лагано беле звезде њене — Она шуми збогом у одласку наглом, И увија
И осећам где се буди, тихим шумом, Успавана душа ствари око мене. И мирише море рибом; док за хумом Свод се стакли, шири, мру и задње сене...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Они сврнуше у једно сокаче и мало затим нађоше се под једним хумом, што се поносно издигао над косом, по којој се пружило село.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
звуке наших дана Хоће ли вјетри да разнесу шŷмом, К'о б'јели бехар са процвалих грана, Ил' цв'јеће некад над нашијем хумом; Ил' ће да живе...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
А суморна оморика над њеним се диже хумом, Она значи вечну тугу и пева је с тихим шумом. 1888. ЦИГАНЧЕ Безбрижно и мило дете, подигни витице своје...