Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Често се у Загори наиђе на менталитет, нарочито на дух и хумор, варијетета Ере. Породични надимци су код њих чешћи него по другим динарским областима.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
– Ох, твој англосаксонски смисао за хумор! — уздахну жена и отпи нови гутљај вотке. – Ох, твоја уобичајена депресија после гостију! — рече он.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Сентименталност, заноси и дубоке сете, велике страсти, свемоћ имагинације, хумор и фабула данас су, у поезији, елементи лошијег укуса и духовне неопрезности.
Поново, као и на почетку, у песми има места за све: за хумор, за игру, за необавезно додиривање великих тема, за социјалну ангажованост, те за сваковрсне пописе живог света којим
Важно је да се ниједно од ових искушења не претвори у трајну обузетост, да не постане превише свесно себе. Хумор је стална склоност дечје песме; али и кад га не користи на непосредан начин, дечја песма изазива у нама смешак.
суштинска: оно чиме се нека ситуација издваја, по чему је и чудна и смешна, управо је чинилац изворне песничке слике. Хумор је прирођен сваком голом збивању, а дечја песма хвата баш ту, независну, из система узрока и последица истргнуту
ову област књижевности и данас срећан кад год писац са зечјом истанчаношћу, осетљивошћу, слободом, смислом за игру и хумор представља разноврсне животне појаве, дешавања у природи, односе међу људима, радост због голог присуства на свету.
дела у вези су са том, дечјом страном његовог искуства: и посматрачки дар, и визија сељачког живота, и лиризам, и хумор, и свежина лексичке грађе.
да повуче, песник пригушује хумором, којим се ствари постављају на сигурнију основу, или се, пак, померају ка апсурду. Хумор је код Ћопића сливен са лиризмом, он је противтежа лирској благости.
(Битка с ђаволом) Приповедач се осмехује човеку из добре душе и чиста срца: хумор је сазнање таштине људских послова, те, тако, никад није без узимања одстојања према нашим полетима и уверењима.
Варијанта је народна: човек је провидео замке света, али нема куд. Хумор је у самом тону нарације; и када, у дијалогу или коментару, преузме готову пошалицу, песник настоји да је уклопи у
(Маријана) Хумор и лирска атмосфера се усклађују међусобно. Лирска слика притом се изоштрава, а хумор бива топлији, незлобивији.
(Маријана) Хумор и лирска атмосфера се усклађују међусобно. Лирска слика притом се изоштрава, а хумор бива топлији, незлобивији. Лепо и смешно два су вида чудесног.
Ћопић је, у завичају, наслутио обе истине, и зато их не раздваја; његов хумор, као противтежа лирским усхитима, мера је зрелости једног надахнућа, једног искуства.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
имућан, он је чило и весело облетао Европу и своја путовања описивао у занимљивим писмима која одликује занимљивост, хумор, ведрина и природност.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Деца се само гледају шта се ради, један малишан вири из скамије као миш из рупе. На лицу им као помешан и страх и хумор.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
ти се кунем, побро мој, најбоља ти је та још критика, — и боле нико не написа још; у њојзи само замерити је тај хумор што га одвећ осећа у очима сав читалачки свет. да л' мучно, брале, дело беше то? Па одмарај се, доколан си сад!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
115). 17. М. Б. Милићевић: Живот Срба сељака, Београд 1894 (друго изд.) 18. Кићине приче — народни хумор — св. 1, Београд (1923?). 19. Андра Гавриловић: двадесет српских народних приповедака, Београд 1925 (друго издање).
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Мислим да ти је то најбоље испало ... — Завежи! — избезуми се матори. Очигледно му је смисао за хумор изненада изветрио кроз таваницу. — Овде, наиме, има и дама ... . замјауках с анђеоским изразом лица. — Опрости...
То боли! Ту почнем да се зезам до даске, из чистог очајања. Прави хумор под вешалима! — Има духа! — изјављује матори, а затим одмах наставља. То су, дакле, ти чувени журеви младе генерације!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Све је то, наравно, шала. Ви знате Шоа, а знате и енглески хумор. Горки су. Теза је да је прави војник, професионални војник, кукавица, а сваки херој оперски певач.
Смејале су се само високе и витке Енглескиње. Французи, који знају шта је комедија, али не знају шта је енглески хумор, играли су комад по молијерски.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Грација стила тог немачког класичара, сродног најдуховитијим француским писцима, и његов ведри хумор разведрише моју душу.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Признао је да је српско-амерички хумор мало компликован и да захтева доста анализе. Колеџи Кембриџа, којих је било деветнаест, по много чему подсећају на
су изгледали као и Тиндал Када је говорио, из њега је избијао пламен познатог живахног ирског духа и познати ирски хумор. Врло брзо је оставио на мене утисак као да сам га одувек познавао и да ми је стари и одани пријатељ.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Управо у њима зна да промине онај „урнебесни кликер“ о коме Мишић говори у есеју „Хумор и поезија“ и да звезде с небосклона пошаљу тајни знак: на песнику је било да све те, често сновидовне, наговештаје и
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Уопште, у тој поезији хумор — напрасни, неочекивани па и нежељени, ненамерни хумор — чудан је а веома присан елеменат забуне и замућивања.
Уопште, у тој поезији хумор — напрасни, неочекивани па и нежељени, ненамерни хумор — чудан је а веома присан елеменат забуне и замућивања.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
прича се појављује у низу флексибилних облика, од хумористичке игре речима до инсценације у којој долази до изражаја хумор ситуације, нарави и карактера.
У најбољим налазимо исто што и у аутобиографији: живо осећање за народне потребе, дидактику, хумор, живописне ликове, поетске описе природе. Најзначајнији српски писац 18. в.
Унутрашњу форму његових песама одликује сложена сликовитост, склоност ка алегоризацији, фантастика, хумор, игре речима, кованице, маниризам.
привукла носталгична поезија старовременог живота полуоријенталног Ниша (Ивкова слава, Зона Замфирова) као и раскошан хумор и слике равничарског амбијента у његовом главном делу - хумористичком роману Поп Ћира и поп Спира.
и плодни романсијер, Александар Вучо (1897-1985) једини је према надреалистичким начелима писао хуморну поезију (Хумор Заспало, 1930) и поезију за децу (Подвизи дружине "Пет петлића", 1933).
Благи хумор, имагинација и слике потекле из народне предаје односе победу над суровом збиљом. Савремена књижевност Почетком трећег
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А да га посрами, уздржавали се, јер је у последње време осетила да је напуштају стрпљење и хумор, да пренагљује, да је некад баш груба у скраћивању процеса.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Била то лепота или ругоба живота, хумор или трагика, наш песник испољава изванредан посматрачки дар и изванредан смисао за уметничко обликовање.
И међу Тројцима, дакле, имаде ево ронаца! Истог је квалитета хумор у следећим стиховима наше песме Милош Стојићевић и Мехо Оругџић: Пуче пушка, запјева Милошу, Оругџићу на жалост
Млогога сам тако напојио, па кад заспи, више се не диже“. Уз хумор вања поменути иронију. У народном стваралаштву ње нема много, јер је за њу потребан јадан виши духовни развитак.