Црњански, Милош - Сеобе 2
треба ређати неправде, које су претрпели у аустријском царству, нити износити гравамина, која имају откад их терају у Хунгарију. Наводити као узрок за одселеније, то. Него треба отићи, као да Исаковича, у Аустрији, није никад ни било.
Лето је, каткад, у Темишвару, суво и усијано, заиста, са врућином, која, кажу, долази у Хунгарију, чак из Азије. Прелази степе и бескрајне равни на свом путу, улази кроз планинске кланце Карпата и разлива се као нека
ти несретници јурну на врата и дохвате се шумарака на падини, и долине, која се отвара у Аустрију, а води још даље, у Хунгарију.
А јатаци би могли, лако, да их проведу, после, кроз Хунгарију, у Пољску. Навикли да их употребљавају, у војсци, за препаде и заседе, сви су Исаковичи били готови, и на најлуђу
Еинласс у тврђаву могао би се узети, препадом, лако, а ослобођени сужњи, пребацити, кроз Хунгарију, у Токај, у росијску мисију, појединачно, брзо, непримећено. Исакович је показивао и неке цртеже које је направио.
А имали су само троја кола и девет коња. Била је то права сиротиња. Кретала се лагано. Напатили су се били, пролазећи Хунгарију, и одмарали, на супротној обали Тисе. Свет, куд су пролазили, сматрао их је за Цигане, који воде мечке по вашару.
Путем кроз Хунгарију Ђурђе је јахао на коњу, а жену је возио у колима сенатора Богдановича, под црним, кожним, огромним, арњевима.
Није он, каже, боже ме прости, децу, са таштом, него са њеном ћерком, изродио. Ђурђе је причао да су имали муке, кроз Хунгарију, а још горе, кад су, у скели, прелазили Тису. Грдно су се намучили од крчме до крчме по Хунгарији, на путу.
Мајор им је обећавао, да ће их позлатити у Кијеву. Кад би се та деца, на путу кроз Хунгарију, по варошима, забленула негде, загубила, мајор их је тукао, и претио им да ће их вратити команди у Варадину.
Па је и отишао, певајући. Његов транспорт је марширао кроз Хунгарију, певајући чувену песму из францеског рата, у ком је Хорват имао команду: „Бог живео нашег Соломона (Мађари су звали
У парадној униформи, са надодољеном женом, он је правио визите, кроз сву Хунгарију, у свакој вароши, командантима, и цивилним властима, и ствари представљао тако, као да се ради о договору између двеју
Сасвим је другаче, опет, капетан Никола Штерба дошао. Тај је извадио маршруту и добио водиче, кроз Хунгарију, од самих аустријских власти. Одвео је својих педесет душа, као у шетњу, по Кијеву.