Црњански, Милош - Сеобе 2
“ „У сваком случају“, говорио је Гарсули, „у Вијени је решено да се Расцијани населе на територију Хунгарије и под хунгарске камералне законе. Имаће да обрађују земљу.
Тај све уме. Тај све зна. Све може. Све хоће. Дабогме, то кошта. Трандафил не ферма ни хунгарске власти, ни митрополита. То јест, он се лепо снашао и међу њима.
Ако је то тако, да им Аустрија напада на православље, да их из војске тера, да их на хунгарске спахилуке насељава, да их у паоре претвара, да се толико народа сели, и не може да нађе мира, ни крова над главом,
Док се то одигравало у Поморишју и Потисју, хунгарске власти и хунгарски сталежи чак су и ликовали. Повратак тих провинција под власт хунгарску, по члану бр.
су ти официри, из пограничних сербских милиција, сад већ били надодољени, као и кирасири, па су били одевени у чизмице хунгарске, у беле, кожне, чакшире, као Прајси, у плаве куртке, а са францеским трикорном на глави, у себи, у души, то су још
Знао је Вијену, Санкт-Петерсбург, географију, грофове хунгарске, превоје Карпата, све, о чему год је говорио. За Кајзерлинга рече да пати од кијавица. За Волкова, да му је умро отац.
Тражила је од Исаковича да је прати. Госпожица Дунда није посећивала болеснике, она је посећивала околне, племићске, хунгарске, куће, то јест госпожице. Недељом је ишла и у, папежничку, цркву. Тражила је од Исаковича да је тамо прати.
Грдно су се намучили од крчме до крчме по Хунгарији, на путу. Нема ничег жалоснијег, него те хунгарске, сунчане, земљане, празне, крчме, на равници. Једва је, каже, дисао.
– испод перике ћосави – водили су, са собом, у ноћ, у брачну постељу, ванредне плавуше, са телом од мајолике – или хунгарске жене, које су биле чувене, са стаса и топле љубави. Нико није био задовољан.