Црњански, Милош - Сеобе 2
Таке су, молићу лепо!“ Из кола је, међутим, искочио официр, у путничком огртачу, хунгарских официра, на путу, и пришао Павлу. Божич је био средњег раста, прсат, а на леву ногу је, једва приметно, храмао.
Међутим, из саме приче Павлове видело се да је Божич, иако је био узео шездесету, био, још увек, један од оних Срба, хунгарских коњаника, који може да преигра, целу ноћ, скачући. Павлу је, међутим, био одвратан, од почетка.
у плећу, али још млад, плаве очи, орловски нос, златни брци, златна коса, ненапудрована кика, одевен у путничку абу хунгарских официра на путу, и хусарске чакшире, чизме и плаву куртку, на глави нов трикорн, говори немецки добро, замуцкује).
и Европу, зато, што су се надале, да ће се тући са Турцима и вратити своју Сервију, употребљене су, лукаво, за гашење хунгарских побуна. То је плаћено са око сто хиљада мртвих.
Вишњевски му је причао, са благим осмехом, очински, као сину, да би могао да се ожени у Токају. У околини има толико хунгарских баруница, које шефу мисије, у Токају, отварају своја врата, радо.
Све је то, каже, у околних хунгарских племића набавио. Кола су, осим тога, вукла, за Павлом, и неколико бурића чувеног, толчванског вина, али не
У тој вароши, становало је и неколико хунгарских госпожа, удовица, које су некад у Хунгарији имале дворце, и спахилуке, а чији су мужеви били ђенерали у Ракоцијевом