Црњански, Милош - Сеобе 2
таквих вечери, код Вишњевског, Павле је обично проводио дане, усамљен, у кући коју је био изнајмио од постмајстера Хурке. По старом календару, јесен је тада у Токају тек почињала, а, по новом, била је у јеку. Руже су још цветале.
Проучавао је, као што их самоуци читају, топографске цртеже о превојима Карпата, које је од постмајстера Хурке и Вишњевског добио. Био је снужден при томе.
Чуо је, каже, да лепушкаста собарица постмајстера Хурке пере Павлу пресвлаку. Павле би, ако би хтео, могао добити и бољу зверку. Он, Вишњевски, би му је нашао!
Мумлао је и мрмљао је самом себи. Сутрадан, помоћу постмајстера Хурке, Павле је набавио неколико рифа свиле, коју је, са нешто талира, оставио за собарицу Хуркину, која му је прала
Исакович је тог дана био поранио и кренуо у зору. Вишњевски му је био, преко постмајстера Хурке, нашао кола, да му пртљаг одвезу, а послао га на једну адресу, у Ујхељу.
Зна она, од постмајстера Хурке, у чијем је загрљају, у Токају, љубост налазио. Није њу Вишњевски добио, као дрољу, него кад је њеног мужа упропастио,