Црњански, Милош - Сеобе 2
Трифун је сад био раздрљио груди, на којима је имао ожиљак од сабље, а пребацио своју плаву, хусарску, куртку преко ногу. Пушио је и ћутао.
Као сви тужни људи, он је своју тугу сам увеличавао. Трандафил му је био набавио, брзо, све што му је тражио: и плаву хусарску куртку, и чизме, и официрски трикорн, па и сабљу.
На пртљаг је био бацио своју абу, какву су официри носили у то време, кад путују. А на то, своју хусарску сабљу, коју му је Трандафил био набавио. Све му се то учини јадно, сиротињско. Као Трифун, и Павле је зубима шкргутао.
Дрека је била велика. Смех се орио. Госпожа Евдокија се зари, тада, главом, у његову плаву, хусарску, куртку и, као да су коњи, загрли га, спустивши главу, преко његовог врата, на његову главу.
А чувам и тебе, лудаијо! Го, до паса, Исакович је имао само толико времена да обуче своју плаву, хусарску, куртку. Стајао је насред собе, занемео.
“). Зар је она мислила да му, ваљда тим накитом, купује чизме и нову, хусарску куртку, у Петерсбургу; да му се сирмијски хусари у Росији смеју и да га по Срему причају?
Павле је, у недоумици, зачуђен да себе види, таквог, у огледалу, дигао са пода своју црну, хусарску, попону, исправио се и смешкао.
Сећао се и тога, да је он, на путу, отежао. Да нема на себи лаку, хусарску, чизму, него високу, немецку. Удисао је, међутим, мирис песка, и животиње, коју је био узјахао, а сетио се како она,
Него су га везали за лајтнантску шаржу, као за клепетушу, па је овако завршио. Једва чека да скине хусарску куртку. Зна он да Живан шапуће, како није читав, откад га је коњ ударио, мало, у главу.
Исакович није ништа тражио, чак ни воду. Био је свега откопчао своју хусарску огрлицу, на врату, и легао на постељу, са чизмама, које није свлачио. Лежао је, тако, непомично.