Дучић, Јован - ПЕСМЕ
А с острва тужно звони, звони, звони... ЈУТАРЊЕ ПЕСМЕ ПРИЧА О плоду збори цвет што падне, И река о хуци плимâ; О огњу сунца звезде хладне, А сутон о свитањима.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Обала завриска као у лудилу. и док је Дрим хучао између кланаца и узвици се гушили у оној лудачкој хуци, он, сав црвен, задуван и мокар, излазећи на обалу, одбаци ону још живу масу на песак, па ишчезе...
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Не помаже ту ни пијецао, једва га чујеш, па умјесто да најави крај уклетој ноћној хуци, он јој само надода звучну јутарњу лепезу и претвори је у добро знано брујање марљива поточара који неуморно сије
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Тресу зграду. Ватра нпацка. Њени пламени осветљавају час Циганку, час Јовчу. У ноћи издвоји се у хуци ветрова дуг отегнут урлик пса.
Ћипико, Иво - Приповетке
У хуци вјетра и шуму морских таласа једва су се чули откуцаји сата на староме торњу што вјерницима навијештаху свршетак једне
Са тога моста разилазио се народ на све стране света. Шум мора, чесама и силни звиждук лађа губио се у хуци немирнога људства свих религија, свих боја пути, свих облика... Најсјајније господство мешало се са голом сиротињом.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
дакле као укрштено или хијастичко (послепре, препосле, послепре, препосле): О плоду збори цвет што падне, И река о хуци плима; О огњу сунца звезде хладне, А сутон о свитањима.
Краков, Станислав - КРИЛА
Радосно се нагињао напред. – Сергије, Сергије... Ни себе није чуо у хуци. Ипак је морао да кличе. Пред њиме су била испупчена плећа и сулуда кацига од коже.
иначе милели придигли болесници у подераним огртачима, и чежњиво гледали кроз гвоздену ограду на улицу, по којој су у хуци текли камиони и трамваји.
одлетеше као давни мучни снови у заборав ноћи, а ако су још остале ране, оне су биле ту да се једнога дана доле у хуци Солуна каже: — Рањен сам на јуришу, у самим жицама. Ох, какво је само клање било!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И још увек луташ врх људских изума, Врх гранитних кула и мостова надних; Чујем те у хуци пуног градског шума И низ видим зуба великих и гадних.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Свуда наоколо разлеже се лупа, прасак, цепање, брујање људских гласова, па се све то слива у узаврели шум слично хуци набујале планинске реке, која безумним налетом све руши и сатире пред собом.