Црњански, Милош - Лирика Итаке
Да и са тих промена пада мрак пепељасти, и веје, густо, блиском и даљем, сном и јавом. Сербиу, једину још, хучала је та бура, које се сад, модар од дављења, горко, стидим!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
сам се у своје пребивалиште на периферији Београда, са довршеном песмом у џепу, и са мелодијом, која ми је и даље хучала у слуху, изискујући нове речи. У собичку није било воде, ни грејања; једно време, ни струје нисам имао.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
’ запитао ме, устао и узео ме за руку. Била је помрачина; да није вода хучала на витлу, не би се знало да смо на реци.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Изгледало је да заиста и хоће: дан је поцрнео, небо тутњало, дрвета хучала. Коњи су јурили. Али пред конаком, у Црнућу, све је било још осунчано и тихо.
Краков, Станислав - КРИЛА
Крај реке су биле кујне н стене су поцрнеле од дима. На другој обали су била оборена стабла. Вода је хучала и пенушала. То је била весела зимска песма.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Јесте! Они падоше на колена. Неки су се. крстили. Други љубили земљу. Куршуми су фијукали. Планина је хучала. На самом врху сударисмо се са војницима из седмога пука.
Небо као да је било ужарено од силних ватри што су буктале у непријатељској позадини. Наша позадина хучала је од мотора што су довлачили муницију.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Стрепели смо од Мораве. Неколико дана смо бдели крај њених обала, молили Свевишњег да се поново не излије. Река је хучала, проносила дрвеће, плотове, греде, корита и јасле, али се није излила.
Знам, вода је нека хучала. Тога се сећам. Можда је било предвечерје. Зашто је Димитрије баш овде стао? Опет се ја враћам, све укруг.