Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Сама сам била сред гомиле хучне; Морила ме је чама и досада, И вређале ме речи песме звучне; Повратку бејах и самоћи рада...
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
) Шта велиш, душо? Има л’ у цара и најмоћнијег Овако харем да је намештен? Далеко тамо брда, планине, Кроз њих се хучне реке ваљају, Те даље носе тешке бродове С богатом робом сјајног Истока, А тамо видиш старе грмове Где се из младог
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А кад је човек љут, требало би да оде од куће, и, као наш Темистокле, да изађе на обалу хучне воде, и тамо да се изразговара и извиче...