Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Али то ређање хучних и блескавих речи прелазило му је у манир, и због те љубави према речи као према речи он је падао у вербализам, и
али без књижевних резултата; писци историјских драма и трагедија, обрађујући предмете из народне историје, имали су хучних позоришних успеха пред широком публиком, али не и пред књижевном критиком, и нису се одржали у књижевности.