Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И ја разумем те гласе што хује, Тај језик Бића и тај шапат ствари... Често све стане; још се само чује Куцање мог срца.
ТИШИНА Заборављен предео у пропланку дугом, Обале под тешком тишином и травом. Ту вечерње воде хује тихом тугом, А жалосне врбе шуме заборавом.
Светог Јакова у Дубровнику Ја волим ноћи, њине мутне зборе, И њине тишине, и њине олује; Њине црне реке када сетно хује Своју песму тамну и дугу, до зоре.
Док у твоме врту дан очајно тиња; У тамној се сенци расплакале чесме; Шуми гора, као роса да ромиња, А у теби хује риме моје песме...
очајно тиња; У тамној се сенци расплакале чесме; Шуми гора, као роса да ромиња, А у теби хује риме моје песме... Хује тамне риме, кô мистично врело, Кроз лишће, и звезде, и сен што још пада: У свакоме стиху има суза јада, У сваку је
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Тобожњи кремен природе мушке покрети Твоји здробе у љуске. Несвесно струји једно у двома. Зуји ми кичма, колена хује, пуши се глава. Бојим се слома: зажижем псалме и алилује. Чувствено врење захвата шуме, побрежја, чуке.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
кад тамо нестане струје; ТРОЈКА, која се сваког јутра у Кошутњаку окупа: Кроз њихове отворене уши сад благи ветрићи хује. Спавају, на ногама. Само им чистачица чисти Уши, пере им зубе, да бели никад не труну.
Бабе су дозивале упомоћ, али Не нађе се нико да их сажали, Никог, од Сланкамена до Аде Хује Да се одазове, ни да их чује: Спава Ваљево, ћути Ариље, Сви су огуглали на насиље!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Гладне страсти гоне, Гоне по мраку гробу што Же доћи; Посмртна звона у даљини звоне, А ветри хује поносно и страсно Последњу песму свему што је било. И крај већ ту је!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
” — вичу”. Ја: „Нећу, брате, да си таков ревнитељ. Нећу да си као они који хује с анатемама на све оне што у среду и у петак зејтин и рибу једу.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Песме — исказане из грла да их чује Велико уво света — ево натраг хује. Зар је ту јужни крај и једино им жало? Близу је празнина и руб се приближује: Речи ове песме издржите још мало Док
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
веђа; Док у твоме врту дан очајно тиња; у тамној се сенци расплакале чесме; Шуми гора, као роса да ромиња; А у теби хује риме моје песме...
дан очајно тиња; у тамној се сенци расплакале чесме; Шуми гора, као роса да ромиња; А у теби хује риме моје песме... Хује тамне риме к'о мистично врело, Кроз лишће, и звезде, и сен што још пада; У свакоме стиху има суза јада, У сваку је
Ј. Дучић ЛXXXИX ТИШИНА Заборављен предео у пропланку дугом, Обале под тешком тишином и травом. Ту вечерње воде хује тихом тугом, А жалосне врбе шуме заборавом.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
на њеном крају: Ја волим ноћи, њине мутне зборе, И њине тишине, и њине олује; Њине црне реке када сетно хује Своју песму тамну и дугу, до зоре.
Краков, Станислав - КРИЛА
Грмљава и тресак све бржи, нервознији, луђи. Осећа се да ће сада десити се нешто. И туђе гранате сада фијучу и хује. Немир је у свима. Нешто се догађа. Груну крај њих пуцањ, други, трећи. Све се трже, прену.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
забележио још и ово: „Знао је као дете лепо у двојнице свирати, које је обично при свирању у капу метао, да боље хује.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
О, земљо олује, Мрко ти чело страшне капи шкропе И чудне химне изнад тебе хује! Заразно твоји миришу олтари: Ту век врх века у стенама спава. Ево су дошли стари господари.