Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
га мртвог, а нарочито лице му, главу, око које беше поређано цвећа, шимшира, и то вараклисаног, те се варак цаклио и од њега је сад жуто, издужено, мало подбуло, његово мртво лице одударало још оштрије, блеђе.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А луди, сићушни, малени, промицали су са фењерима. При овој светлости цаклио се челик и светлуцале очи коња, чије су упола осветљене фигуре изгледале огромне.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Те ноћи се разведри и стеже мраз. Освануло је зубато, црвено сунце и слеђени предео који је светлуцао и цаклио се у реском ваздуху. Згурене прилике су промицале бедемом и сужених очију посматрале белу гору на истоку.