Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
прстењем и ланцима, и, не сагињући се, штапом открива рањенике, прегледа их и пита танким гласом кроз нос: — Сто цан’м, сто тој, а? А сељаци јаучу, вију се и крвљу из рана шарају калдрму.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Гле, и сад му допире до ушију тај чаробни звук: цин... цан... цин... цан... И он, харамбаша хајдучки, сав блажен, као невино дете, слуша тај звук И осећа како му се растапа лед
Гле, и сад му допире до ушију тај чаробни звук: цин... цан... цин... цан... И он, харамбаша хајдучки, сав блажен, као невино дете, слуша тај звук И осећа како му се растапа лед с окорела
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кнез одмах за кесу, цан-цин, те Ери-калуђеру педесет гроша. Калуђер узме паре, а Ера-калуђер нешта нашандрца (а није ни знао писати), зафале